Predsednik SAD Donald Tramp ne štedi svoje neistomišljkenike, targetirajući ih kao neprijatelje sna o „ponovo velikoj“ Americi. Njegov zamenik Džej-Di Vans skandalizovan je što je u Nemačkoj zabranjeno negiranje holokausta, a ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne zaostaje u sejanju mržnje, pa se prema njegovom viđenju stvari, studenti spremaju na „marš na Beograd“ po ugledu na Musolinijeve fašiste.
Da li su sve to znaci globalnog uvođenja mržnje na velika vrata i šta će se desiti ako se ta vrata razvale za „Vreme“ objašnjava docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Marko Nedeljković.
Sloboda govora po Di-Džej Vansu
Potpredsednik Sjedinjenih Država Džej-Di Vans je nastavio napad na nemačko pravosuđe, koji je počeo na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti prošle nedelje, a sada je suzbijanje govora mržnje na društvenim mrežama opisao kao „orvelovsko“.
„Ako nekog uvredite, to nije kriminal. Kriminalizacija govora ozbiljno će da optereti evropsko-američke odnose“, objavio je Vans na društvenoj mreži Iks, prenosi dpa.
Komentarišući postupanje pravosuđa nemačke pokrajine Donja Saksonija protiv govora mržnje, pretnji i uvreda na internetu, Vans je ocenio da je takvo postupanje „orvelovsko“ i da bi svako u Evropi i SAD to trebalo da odbaci.
Ljudi najviše reaguju na agresivan jezik
Ipak, sve to ne bi trebalo da čudi, jer Marko Nedeljković navodi da su podaci nedavno objavljenog istraživanja Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost objavio o agresivnosti i senzacionalizmu pokazali da od 2019. godine svake godine ima sve više medijskih sadržaja sa elementima govora mržnje.
„Porast je posebno primetan na društvenim mrežama jer algoritam na tim mrežama favorizuje svaki ekstremni sadržaj, a ponajviše jezik agresivnosti i mržnje, pošto ljudi jednostavno najviše reaguju na to“, objašnjava Nedeljković.
Dodaje da se u domenu politike, kao odgovor na tu fasinaciju govorom mržnje, tačno zna: ako nekog napadate jače i ako sve više koristite ekstremni jezik i targetiranje, efekti su sve veći.
„U političkom smislu to je univerzalna taktika, jer kada god želite da mobilizujete ljude, najlakši način je da pokažete da su svi drugi neka vrsta opasnosti. To je dominantno u Srbiji, ali se primećivalo i u kampanji Donalda Trampa“, kaže Nedeljković.
Ne čudi simbioza Trampa i Maska
On ističe da politički diskurs i ono što korisnici dobijaju kao sadržaj na digitalnim platformama idu ruku pod ruku, da su prilično kompatibilni.
„Zato ne čudi savezništvo između predsednika jedne od najmoćnijih zemalja u svetu i čoveka koji drži jednu od uticajnijih društvenih mreža. Gledajući u poslednjih sedam ili osam godina, nema dileme oko toga da će ekstremizam u narednim godinama biti sve izraženiji i biće ga sve više“, upozorava Nedeljković.
Da će razuzdano širenje mržnje, posebno kada ga forsiraju vrlo uticajni ljudi kao Tramp, izazivati sve više konflikata koji će se sa verbalnog prenositi na nivo fizičkih obračuna, Nedeljković uopšte ne sumnja.
„Verbalni konflikti su uvek uvertira. Istraživanja su nam pokazala da kada govor mržnje počne u onlajn sferi, onda se najpre prelije u neke tradicionalne medije, pre svega tabloide, kojima su društvene mreže nepresušan izvor manipulacije, a da na kraju uvek postoji grupa ljudi koja sve to ostrašćeno prati da i u realnom životu napada ljude koji su targetirani i koji su bili predmet te agresije“, kaže Nedeljković.
Onlajn agresivnost motiviše nasilje
On podseća da postoje slučajevi koji su počeli na društvenim mrežama, a završavaju se tako što desetak dana kasnije neko i fizičke napadne neku osobu.
„Nema nikakve dileme da velika količina agresivnosti u onlajn sferi motiviše ljude da se ponašaju ekstremno. Istraživanja širom sveta pokazuju da prag tolerancije postaje problematičan kada imate toliku količinu agresivnosti i mržnje“, zaključuje Nedeljković.
