Trampa držati raspoloženim – po svaku cenu. To je, izgleda, bio plan britanske vlade za državnu posetu američkog predsednika. Čini se da je taj plan uspeo
„Učinjeno je sve da predsednik Tramp zaista ima osećaj da je ovo poseban trenutak za njega“, kaže stručnjakinja za kraljevsku porodicu, Emili Neš.
„Truman šou“ za Donalda Trampa?
Britanski novinari su ceo poduhvat uporedili sa „Truman šouom“ – jer su stotine ljudi uložile ogroman trud da Donald Tramp stekne utisak kako se ceo svet okreće oko njega. Kao Truman, ni Tramp nije trebalo da se suoči sa stvarnošću života izvan zidina zamka i čeličnih ograda Vindzora. Protesti su se održavali daleko, u Londonu, piše DW.
Čak se i kralj Čarls na državnom banketu uzdržao i nije, kao inače, govorio o klimatskim promenama, već umesto toga o „lepoti prirode“. Tramp je delovao blaženo, Prva dama zainteresovano. „Ovo je jedna od najvećih časti u mom životu“, rekao je Tramp.
Cilj da se američki predsednik u što boljem raspoloženju uputi u politički deo državne posete – očigledno je postignut. Na zajedničkoj konferenciji za štampu s britanskim premijerom Kirom Starmerom u četvrtak popodne – nije bilo zajedljivih komentara, lekcija ni gafova.
Umesto toga, Tramp je naglasio: „Veza između naših zemalja je jedinstvena, ona je neraskidiva. Bićemo zauvek prijatelji.“ Iako su im politička uverenja inače vrlo udaljena, u četvrtak je atmosfera delovala gotovo prijateljski, a inače tako nepredvidivi američki predsednik bio je smiren.
Investicioni sporazum – i to kakav!
Uspeh se može izraziti i brojkama: 250 milijardi funti investicija uskoro će preći Atlantik ka Velikoj Britaniji, objavili su Tramp i Starmer na zajedničkoj konferenciji za štampu – od toga otprilike 170 milijardi evra od kompanija kao što su Google, Microsoft, Nvidia, Palantir i Boeing.
Starmer je to nazvao „najvećim investicijama te vrste u istoriji zemlje“. Pre svega u oblastima veštačke inteligencije, kvantnog računarstva i nuklearne energije dve zemlje žele sada još bliže da sarađuju. To je zapečaćeno sveže potpisanim partnerstvom u tehnologiji.
Foto: AP photo/Evan VucciDonald Tramp i britanski kralj Čarls Treći
Kritičari, među njima i Nik Kleg, bivši političar i nekadašnji šef komunikacija u tehnoškom gigantu Meti, upozoravaju da Velika Britanija postaje previše zavisna od SAD i da bi trebalo da razvija sopstvenutehnološku infrastrukturu:
„Mi smo tehnološki gledano neka vrsta vazalne države“, rekao je Kleg. „Čim naše tehnološke kompanije počnu da rastu ili razvijaju ambicije, moraju da idu u Kaliforniju, jer ovde nemamo kapital za rast.“
Za Starmerea je u četvrtak, međutim, bilo najvažnije to što će, prema njegovim rečima, partnerstvo otvoriti 7.600 novih radnih mesta i doneti privredni rast.
Razočarana bi, međutim, mogla biti industrija čelika. Planovi za ukidanje američkih carina na uvoz čelika zasad su stavljeni na led – iako se ova privredna grana već godinama bori sa finansijskim teškoćama.
Političke razlike u drugom planu
Čak i kod tema koje obično izazivaju više varnica, dvojica državnika kao da su se jednostavno složila da se – ne slažu.
Jednog novinara je zanimalo šta američki predsednik misli o tome što Velika Britanija uskoro namerava da prizna palestinsku državu. „Po tom pitanju se ne slažem sa premijerom. To je zapravo jedna od retkih stvari oko kojih imamo različito mišljenje“, rekao je Tramp mirno – a obojica su klimnula glavom.
Foto: Kevin Lamarque/Pool Photo via APBritanski kraljevski par sa Donaldom Trampom i Melanijom Tramp
Neobično jasne reči američki predsednik je uputio na pitanje novinara o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu: „Da, izneverio me je.“ To što je Tramp u tom trenutku delovao kao da se distancira od Putina, Starmer može da upiše kao mali uspeh. Ali kakvu konkretnu obavezu iz toga preuzimaju SAD i da li je ova izjava više od puke trenutne ocene – Tramp istovremeno nije želeo da precizira.
Bez mešanja u unutrašnju politiku
Trampova intervencija u britansku unutrašnju politiku od koje se strahovalo tokom dvodnevne državne posete – nije se dogodila.
Britanci još dobro pamte njegovog potpredsednika Džej-Di Vensa, koji je prilikom poslednje posete Velikoj Britaniji izrazio zabrinutost za slobodu govora u zemlji – omiljeni adut u „kulturnim ratovima“ i desničarsko-populističke partije Reform UK i njenog lidera Najdžela Faraža. Oni su već mesecima imaju najbolji rejting i stežu vladajuće laburiste.
Šta će Britanci na kraju da misle o dvodnevnom spektaklu, možda će se videti tek nakon što svi kolektivno odahnu. Ipak, pojedini u anketama priznaju da je, uprkos tome što je američki predsednik većini nepopularan, on geopolitički važan za Veliku Britaniju – i da je zato državna poseta bila donekle neophodna.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
