Trampa držati raspoloženim – po svaku cenu. To je, izgleda, bio plan britanske vlade za državnu posetu američkog predsednika. Čini se da je taj plan uspeo
Dva dana su se laburistički kabinet i kraljevska porodica utrkivali da američkom predsedniku prirede istorijsku drugu državnu posetu. Od počasnih plotuna i zlatnih kočija koje su vukli beli konji, preko aeromitinga do naročito velike vojne ceremonije.
„Učinjeno je sve da predsednik Tramp zaista ima osećaj da je ovo poseban trenutak za njega“, kaže stručnjakinja za kraljevsku porodicu, Emili Neš.
„Truman šou“ za Donalda Trampa?
Britanski novinari su ceo poduhvat uporedili sa „Truman šouom“ – jer su stotine ljudi uložile ogroman trud da Donald Tramp stekne utisak kako se ceo svet okreće oko njega. Kao Truman, ni Tramp nije trebalo da se suoči sa stvarnošću života izvan zidina zamka i čeličnih ograda Vindzora. Protesti su se održavali daleko, u Londonu, piše DW.
Čak se i kralj Čarls na državnom banketu uzdržao i nije, kao inače, govorio o klimatskim promenama, već umesto toga o „lepoti prirode“. Tramp je delovao blaženo, Prva dama zainteresovano. „Ovo je jedna od najvećih časti u mom životu“, rekao je Tramp.
Cilj da se američki predsednik u što boljem raspoloženju uputi u politički deo državne posete – očigledno je postignut. Na zajedničkoj konferenciji za štampu s britanskim premijerom Kirom Starmerom u četvrtak popodne – nije bilo zajedljivih komentara, lekcija ni gafova.
Umesto toga, Tramp je naglasio: „Veza između naših zemalja je jedinstvena, ona je neraskidiva. Bićemo zauvek prijatelji.“ Iako su im politička uverenja inače vrlo udaljena, u četvrtak je atmosfera delovala gotovo prijateljski, a inače tako nepredvidivi američki predsednik bio je smiren.
Investicioni sporazum – i to kakav!
Uspeh se može izraziti i brojkama: 250 milijardi funti investicija uskoro će preći Atlantik ka Velikoj Britaniji, objavili su Tramp i Starmer na zajedničkoj konferenciji za štampu – od toga otprilike 170 milijardi evra od kompanija kao što su Google, Microsoft, Nvidia, Palantir i Boeing.
Starmer je to nazvao „najvećim investicijama te vrste u istoriji zemlje“. Pre svega u oblastima veštačke inteligencije, kvantnog računarstva i nuklearne energije dve zemlje žele sada još bliže da sarađuju. To je zapečaćeno sveže potpisanim partnerstvom u tehnologiji.
Kritičari, među njima i Nik Kleg, bivši političar i nekadašnji šef komunikacija u tehnoškom gigantu Meti, upozoravaju da Velika Britanija postaje previše zavisna od SAD i da bi trebalo da razvija sopstvenutehnološku infrastrukturu:
„Mi smo tehnološki gledano neka vrsta vazalne države“, rekao je Kleg. „Čim naše tehnološke kompanije počnu da rastu ili razvijaju ambicije, moraju da idu u Kaliforniju, jer ovde nemamo kapital za rast.“
Za Starmerea je u četvrtak, međutim, bilo najvažnije to što će, prema njegovim rečima, partnerstvo otvoriti 7.600 novih radnih mesta i doneti privredni rast.
Razočarana bi, međutim, mogla biti industrija čelika. Planovi za ukidanje američkih carina na uvoz čelika zasad su stavljeni na led – iako se ova privredna grana već godinama bori sa finansijskim teškoćama.
Političke razlike u drugom planu
Čak i kod tema koje obično izazivaju više varnica, dvojica državnika kao da su se jednostavno složila da se – ne slažu.
Jednog novinara je zanimalo šta američki predsednik misli o tome što Velika Britanija uskoro namerava da prizna palestinsku državu. „Po tom pitanju se ne slažem sa premijerom. To je zapravo jedna od retkih stvari oko kojih imamo različito mišljenje“, rekao je Tramp mirno – a obojica su klimnula glavom.
Neobično jasne reči američki predsednik je uputio na pitanje novinara o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu: „Da, izneverio me je.“ To što je Tramp u tom trenutku delovao kao da se distancira od Putina, Starmer može da upiše kao mali uspeh. Ali kakvu konkretnu obavezu iz toga preuzimaju SAD i da li je ova izjava više od puke trenutne ocene – Tramp istovremeno nije želeo da precizira.
Bez mešanja u unutrašnju politiku
Trampova intervencija u britansku unutrašnju politiku od koje se strahovalo tokom dvodnevne državne posete – nije se dogodila.
Britanci još dobro pamte njegovog potpredsednika Džej-Di Vensa, koji je prilikom poslednje posete Velikoj Britaniji izrazio zabrinutost za slobodu govora u zemlji – omiljeni adut u „kulturnim ratovima“ i desničarsko-populističke partije Reform UK i njenog lidera Najdžela Faraža. Oni su već mesecima imaju najbolji rejting i stežu vladajuće laburiste.
Šta će Britanci na kraju da misle o dvodnevnom spektaklu, možda će se videti tek nakon što svi kolektivno odahnu. Ipak, pojedini u anketama priznaju da je, uprkos tome što je američki predsednik većini nepopularan, on geopolitički važan za Veliku Britaniju – i da je zato državna poseta bila donekle neophodna.
Vlada Petera Mađara ima u parlamentu dvotrećinsku većinu. To joj otvara mogućnost da ustavnim promenama stvori uslove za radikalan obračun sa zaostavštinom Viktora Orbana, sa njemu lojalnim ljudima koji se nalaze na ključnim mestima u državi
Američka vojska pokrenula je drugi talas napada na Iran, nakon napada u sredu u ranim jutarnjim satima čiji cilj je bilo ostrvo u blizini Ormuskog moreuza. Teheran odgovara odlučnim parolama
U mnogim zemljama širom sveta Kina se prvi put doživljava pozitivnije nego Sjedinjene Američke Države. Gde je došlo do prekretnice
Prošlog utorka, 7. jula 2026, sudsko veće apelacionog suda u Parizu izreklo je drugostepenu presudu u postupku protiv Marin le Pen i još 11 kooptuženih iz njene ekstremnodesne stranke Nacionalno okupljanje (RN) zbog “lažnih asistenata”, evroposlanika RN. Reč je o dobro razrađenom sistemu pronevere javnih sredstava EU u korist sitnosopstveničkih partijskih interesa najužeg kruga oko same Le Penove. Nisu se uplašili politički analitičari, ali i specijalisti prava i javnog prava, da presudu nazovu “istorijskom”
Srpski fudbal je, uprkos svemu lošem što ga okružuje, duboko utemeljen, pa i dalje niču brojni talenti i formiraju se perspektivne generacije. Razvaljen sistem, međutim, nije u stanju da ih pravilno usmerava, okuplja i štiti, tako da smo postali svojevrsni šampioni u rasipanju i bagatelisanju nadarene omladine
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
