Zajednički borbeni avion i „supertenk”: Šta koči evropske odbrambene projekte

Evropa je želela zajednički da razvije borbeni avion nove generacije: Jurofajter je zapravo projekat koji je započet još osamdesetih godina prošlog veka i uprkos poboljšanjima, u ne tako dalekoj budućnosti više neće biti na nivou konkurencije.

Međutim, u raspravi o zajedničkom avionu otvorilo se sve više pitanja: gde će se konkretno proizvoditi? Koje oružje mora da nosi? Koliko će to koštati? I kada je reč o propisima kojih se Nemačka uporno drži: kome će taj avion uopšte smeti da se prodaje u inostranstvu?

Sve u svemu: najveći evropski odbrambeni projekat sada bi mogao da se završi sa dva odvojena aviona. Erbas, koji zastupa nemačku i špansku stranu programa „Future Combat Air System” (FCAS), na upit DW odgovara da je spreman „na promenu programa“ nakon godina političkih i industrijskih sporova.

To bi moglo da uključi rešenje sa dva aviona u kojem bi Francuska i Nemačka razvijale odvojene borbene avione. Saradnja bi ostala, ali prvenstveno na dronovima, senzorima i digitalnim sistemima koji u realnom vremenu povezuju bojište.

Jer osnovno pitanje seže još dublje od samih nacionalnih interesa: prema iskustvima savremenog fronta, koliko je uopšte još važan sam borbeni avion u arsenalima budućih armija?

Već i samo priznanje da bi ipak mogla da nastanu dva aviona predstavlja veliki zaokret za projekat koji je nekada predstavljan kao simbol francusko-nemačkog vojnog jedinstva.

Može li još da se spasi FCAS?

„Vlade Francuske, Nemačke i Španije nastavljaju razgovore kako bi odlučile šta dalje sa projektom FCAS“, rekao je portparol Erbasa za DW. Generalni direktor Erbasa, Gijom Fori uveren je da širi program i dalje ima smisla, čak i ako je borbeni avion u njegovom središtu blokiran.

„Zastoj jedne komponente ne sme da ugrozi čitavu budućnost ove evropske sposobnosti u visokoj tehnologiji“, rekao je Fori. Erbas može da živi i sa rešenjem koje uključuje dva aviona, ukoliko tako odluče vlade.

Ali nije sporan samo avion, već se postavlja i pitanje: mogu li najveće evropske sile još uvek zajednički da razvijaju velike sisteme naoružanja?

Kako je nastao taj projekat?

Nakon duge tradicije saradnje započete još sedamdesetih godina i avionom Alfadžet, FCAS su 2017. pokrenule Francuska i Nemačka, a kasnije se pridružila i Španija. Projekat vredan oko 100 milijardi evra trebalo bi oko 2040. godine da donese borbeni sistem šeste generacije. Program daleko prevazilazi sam borbeni avion. Uključuje i dronove, bespilotne letelice za pratnju, motore i „borbeni oblak“ koji u realnom vremenu povezuje avione, senzore i podatke sa fronta.

Ali upravo je borbeni avion postao glavni izvor sukoba, već i zbog ciljeva koje mora da ispuni. Francuska želi da budući avion može da deluje sa nosača aviona i da nosi nuklearno oružje. Nemačka – koja nije nuklearna sila niti ima nosače aviona – nema takve zahteve. Berlin je već odlučio da kupi američke lovce F-35 za NATO misije povezane sa nuklearnim odvraćanjem.

Nedavno je i nemački kancelar Fridrih Merc javno priznao te razlike. A ako te razlike ne uspeju da se „stave pod isti krov“, onda čitav projekat jedva da još ima smisla.

Gde će biti radna mesta?

Politički spor proizlazi i iz industrijskog. „Dassault Aviation“, francuski proizvođač borbenog aviona Rafal, želi jasno vođstvo nad novim avionom. „Airbus Defence and Space“ zastupa nemačke i španske interese i traži veću ulogu. Rezultat je dugotrajan spor oko vođstva, raspodele posla i prenosa tehnologije. Nije bilo značajnih pomaka ni nakon više pokušaja posredovanja.

Airbus sada nagoveštava da bi rešenje moglo da bude da se prestane sa pokušajima da se svi zahtevi „uguraju“ u jedan avion, jer su i zahtevi savremenog fronta danas bitno drugačiji nego pre desetak godina. Za mnoge vojne stručnjake najvažniji deo FCAS-a možda više nije sam avion, već mrežno povezivanje svih oružanih sistema na frontu.

„Borbeni oblak“ – digitalni sistem koji povezuje avione, dronove, senzore i oružje na kopnu, u vazduhu i na vodi – sve više se smatra područjem u kojem evropska saradnja još ima smisla. Stručnjak za odbranu Kristijan Meling rekao je za DW da je taj sistem važan jer Evropa u toj oblasti i dalje u velikoj meri zavisi od SAD. Drugi stručnjaci smatraju da bi razvoj dronova, softvera i mrežnog povezivanja fronta mogao da se nastavi čak i ako projekat borbenog aviona bude podeljen ili smanjen.

To možda ne bi bio politički uspeh poput zajedničkog aviona, ali bi moglo da spreči potpuni raspad FCAS-a.

A šta je sa evropskim „supertenkom“?

Problemi oko FCAS-a sada se prelivaju i na drugi ključni francusko-nemački projekat: „Main Ground Combat System“ (MGCS). Dok je Nemačka još donekle bila spremna da prizna Francuskoj više iskustva u borbenim avionima, Francuska je morala da prihvati da Nemačka ima bolje karte.

MGCS bi trebalo da zameni nemački Leopard 2, ali pre svega Francuskoj hitno treba naslednik za njen tenk Leklerk. Projekat je pokrenut zajedno sa FCAS-om 2017. godine kao deo šireg političkog dogovora između Pariza i Berlina.

Podela je bila jasna: Francuska vodi razvoj borbenog aviona preko kompanije „Dassault“, a Nemačka razvoj tenka zahvaljujući svojoj industriji oklopnih vozila. Namena nije bila samo proizvodnja oružja, već i povezivanje dve najveće evropske vojne sile.

Međutim, taj dogovor sada je uzdrman: ako dođe do promena kod borbenog aviona, mogao bi da bude narušen i odnos snaga na kojima počiva novi tenk. A i taj projekat stalno nailazi na prepreke: nemačka kompanija Rajnmetal sada tvrdi da je njen novi tenk Panter već tenk budućnosti i da zapravo nema velike potrebe da se razvija nešto još novije. Ipak, vlasti Francuske i Nemačke su 2024. dogovorile nastavak sledeće faze, ali se ne očekuje da će sistem ući u upotrebu pre oko 2040. godine.

Test za evropsku odbrambenu industriju

Ruska agresija na Ukrajinu podstakla je evropske vlade da više ulažu u sopstvenu odbranu, a pokazalo se i da prevelika zavisnost od SAD nije dobra. Od tada EU poziva na zajedničku nabavku oružja i jačanje evropske odbrambene industrije.

Ali problemi oko FCAS-a pokazuju koliko je tu ambiciju teško sprovesti u praksi. Analitičari instituta „Carnegie Endowment for International Peace“ upozoravaju da bi ishod FCAS-a mogao dugoročno da oblikuje evropsku odbrambenu saradnju. Ako projekat propadne, vlade bi ubuduće mogle biti znatno opreznije pri pokretanju ovako velikih multinacionalnih programa.

Izvor: DW

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!