Jedinstvena Rusija ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima. Sve partije koje ulaze u Dumu podržavaju nastavak rata u Ukrajini
Na parlamentarnim izborima u Rusiji partija predsednika Rusije Vladimira Putina, Jedinstvena Rusija, osvojila je 57,83 odsto, saopštila je Centralna izborna komisija Rusije na osnovu 95 odsto obrađenih glasova.
Iza Jedinstvene Rusije nalaze se Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF), koja je dobila 13,81 odsto glasova, Liberalno-demokratska partija (LDPR) sa devet odsto, Novi ljudi osam odsto, a Pravedna Rusija je sa 4,96 odsto osvojenih glasova na granici cenzusa od pet odsto.
Ovo su bili prvi izbori u Rusiji od izbijanja rata u Ukrajini, koji bukti već četiri i po godine. Pred same izbore, mnogi analitičari ukazivali su na to da će ovi izbori biti posmatrani kao referendum o ratu. Režim će novu pobedu na izborima zasigurno koristiti kao legitimaciju za ratne pohode i Putinove politike.
Mnogo stvari u vezi s Rusijom je teško predvideti, ali rezultate izbora nije spadao u jednu od njih. Politički život je pod strogom kontrolom Kremlja i rezultati po kojima će Jedinstvena Rusija ponovo imati većinu su očekivani, i to s većim brojem mandata nego u prošlom sazivu, piše britanski BBC.
Pored Jedinstvene Rusije, u Dumu ulaze partije koje su bile i u prethodnom sazivu i koje zdušno podržavaju „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini.
Jedina antiratna stranka koja je ušla u trku na ovim izborima bila je Jabloko, koja je nakon 12 dana od objave učešća na izborima zabranjena odlukom Vrhovnog suda. To je izazvalo polemike da se Putinov režim plaši stranke koja bi mogla da ostvari dobar rezultat na ovim izborima.
Predsednik stranke Jabloko Nikolaj Ribakov kaže da nije iznenađen time što će novi saziv ruske Dume izražavati podršku ratu u Ukrajini, jer, kako navodi u izjavi za BBC, ništa drugo nije bilo za očekivati jer se na glasačkom listiću nalazilo samo deset partija koje podržavaju rat.
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
Jabloko je, uprkos tome što njegova stranka nije učestvovala na izborima, imao kandidate u izbornim jedinicama. Prema trenutnim podacima, nisu osvojili nijedan mandat. Ribakov objašnjava da su poslednjih meseci bili pod ogromnim pritiscima.
„Neki od naših kandidata, koji je trebalo da se kandiduju, nalaze se u zatvoru, mnogima je onemogućeno učešće na izborima, a neki od naših posmatrača nisu bili registrovani, pa nisu mogli da nadgledaju glasanje“, kaže Nikolaj.
Politolog Aleksander Morosov novi saziv parlamenta naziva „državnom, krvoločnom, ratnom Dumom“, prenosi DW. On očekuje još veću represiju i još veći broj hardlajnera među poslanicima
Polazi od toga da će Putin ovaj rezultat iskoristiti kao odskočnu dasku za ponovnu kandidaturu za predsednika na izborima 2030, a do tada će već pronaći način da proglasi pobedu u Ukrajini.
Uprkos protestima KIjeva, Rusija je parlamentarne izbore sprovela i u Luganskoj oblasti, Donjecku, Zaporožju i Hersonu koji su pod ruskom okupacijom.
Nedelju, posledni dan izbora, obležio je do sada najmasovniji napad dronovima, preko 500 napalo je samo Moskvu. Dvoje ljudi je poginulo a više njih ranjeno u glavnom gradu Rusije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Amerikanci 3. novembra izlaze na međuizbore koji bi mogli da odluče o daljoj političkoj sudbini Donalda Trampa. Da li će republikanci zadržati kontrolu nad Kongresom ili će demokrate iskoristiti nezadovoljstvo birača i zadati Trampu ozbiljan politički udarac?
Protesti koje predvode mladi prerastaju u nasilje na ulicama u gradovima širom Francuske, Nemačke, Švajcarske, Portugala i Albanije
Savetnik predsednika Rusije Vladimira Putina Jurij Ušakov izjavio je da ruski lider nikada nije odbijao da razgovara sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim
Policija je 25. oktobra u blizini konzulata Srbije u Beču zaustavila muškarca koji je kod sebe imao spiskove sa imenima građana, za koje se sumnja da su povezani sa izbornom prevarom, piše austrijski nedeljnik „Profil“. Istragu o tome sada vodi Pokrajinska služba za zaštitu ustavnog poretka i borbu protiv ekstremizma
Jedan voz ostao je na pruzi. Drugi je, posle otkazivanja bezbednosnog sistema, dobio dozvolu da nastavi vožnju. Najmanje 68 ljudi je poginulo. Dok porodice tragaju za najbližima, Španija traži odgovor: kako je do ovoga moglo da dođe?
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
