Vreme

Ova situacija

Opomene i pouke Vlade Zorana Đinđića

Kakva su bila očekivanja građana 2001. i kakva mogu biti 2026? Šta spaja ondašnju političku realnost sa današnjom? Zbog čega su organizovani kriminal i sistemska korupcija i dalje među najvećim problemima Srbije? Šta je najvažnija politička zaostavština prvog demokratski izabranog premijera? Koliko na njegovom primeru može naučiti vlada koja dolazi posle naprednjaka

Intervju: Ivan Vujačić, ekonomista, bivši ambasador u SAD, predsednik upravnog odbora Fondacije Zoran Đinđić

Žongliranje sa 18 loptica u Vladi

Nije Đinđić sam mogao da transformiše Srbiju. Rečenica koja kaže “s njim bi bilo drugačije, a sada je sve gotovo” jednostavno je defetistička. Ako toliko poštujete Zoranovo delo, uradite ono što bi on uradio – borite se sada, verujte u sebe i nemojte da posrnete i odustanete

Naprednjački udar na pravosuđe

Lojalizacija sudstva i tužilaštva

Prošle godine je delovalo da bi neki delovi tužilaštva i pravosuđa mogli da se probude baš kao što su studenti tražili na početku svoje pobune. Režim nije sedeo skrštenih ruku i sada želi da ih sve koji su “digli glavu” eliminiše na “zakonit način”, ali i da spreči da se naprednjački velikaši pojave pred sudom

Poseta misija Evropskog parlamenta za utvrđivanje činjenica

Sastaće se i ko neće

Od “ne pada mi na pamet da gubim vreme” do “primiće vas šef diplomatije”, od optužbi da je svaki poslanik koji trči u susret delegaciji Evropskog parlamenta “poslušni podanik”, do najave da će se skoro svi predsednici poslaničkih grupa pojaviti na sastanku, kako god to posle objasnili svojim biračima

Vučić kao četnik

Zapela mi kokarda za granu

Šešeljev četnički projekat devedesetih bio je pokušaj institucionalizacije četničkog identiteta u politici. Sa šubarom i kokardom ostavio je dubok trag na političkoj kulturi. U tome je, doduše, uspešniji ipak bio Vuk Drašković. Zapravo, dok su se Vuk i SPO brendirali kao četnici iz filmova Veljka Bulajića, Šešelj i ekipa (u kojoj je bio i Vučić) brendirali su se na osnovu najstrašnijih priča o četničkom pokretu: velika Srbija, zarđale kašike i sto Muslimana za jednog Srbina

Intervju: Dimitrije Milić, spoljnopolitički analitičar

Doba sile i neizvesnosti

Zbog trauma u našem društvu iz devedesetih jak je sentiment da je revizija svetskog poretka korisna za Srbiju, jer će za njenu politiku biti manje nadzora spoljnih aktera da je ograničavaju. Međutim, u toj kalkulaciji često se zaboravlja da bi krah takvog poretka izvesno bio poguban za manje razvijene države, kakva je i Srbija

Partizan na začelju Evrolige

Hronologija pada

Da li uopšte postoji osoba koja bi se uhvatila u koštac sa problemima i izazovima, uz brojne političke pritiske i bočne udare koji idu uz opis posla predsednika KK Partizan? Istorija ovog kluba je pokazala da je formula za ozdravljenje sledeća – neophodno je da crno-beli promene gotovo kompletan igrački kadar i pronađu igrače koje će publika zavoleti, a potom i kvalitetnog trenera koji će navijačkoj armiji vratiti osećaj zajedništva, nade i kompetencije

Iz navijačke perspektive

Posle poraza

Prošle nedelje smo deklasirani od Olimpijakosa. Nije ni prvi ni poslednji put. Ali prvi put sam gledao voljeni klub koji nema identitet. Ispali smo govna mi Grobari, nismo se podigli protiv zla i sačuvali obraz kluba koji nam život ne čini srećnijim, ali sigurno ga čini ispunjenijim

Feljton (2)

Poetika i etnopolitike u Republici Srpskoj

Ponekad se pokaže da i preci mogu da skrenu s pravog puta. Ništa za to. Scenaristi svečanosti na kojima Srpska izlazi na scenu takve stvari će prosto prećutati

Nedelja

Iz novog broja

Kiselo grožđe: Zašto se neki Srbi raduju Trampovim pohodima

Mnogi u Srbiji se raduju krahiranju svetskog poretka, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Dimitrije Milić. Raduju se, dodaje, ili iz zluradosti ili iz pogrešne vere da rušenje poretka odgovara Srbiji

Novi Trampov poredak (I)

Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika

Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva

Šira slika

Hoće li kopati i šta

Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća

Novi Trampov poredak (II)

Hronika najavljene smrti

Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije

Novi Trampov poredak (III)

Posle Venecuele niko se više ne smeje

Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta

Novi Trampov poredak (IV)

“Zapeti kao puške”

Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima

Intervju: Predrag Petrović, Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Kako su naprednjaci upropastili vojsku i policiju

Konsolidacija autoritarnog sistema unutar bezbednosnog aparata, zamena lojalista superlojalistima, njihovo finansijsko nagrađivanje – govori u prilog tome da režim priprema teren za nasilnu odbranu vlasti. Imali smo nekoliko proba za takvo šta, recimo upotrebu zvučnog topa, masovno batinanje građana bez ikakvog razloga, zasipanje demonstranata nelegalnim hemijskim sredstvima, i tako dalje. Režim je očigledno spreman za masovnu upotrebu represije nad građanima kako bi opstao

Metastaze Ćacilenda

Balada o Macutovoj ženi i vokalnom umetniku sa pištoljem

Na Badnji dan premijerova supruga se svađala po prodavnicama, pa je došla i policija. Na Božić, predsednik države, predsednica Skupštine i ministri razularili su se na Infomer TV. Bilo je ždranja, pevanja, igranja. Muzika je bila živa, ali pevač je ubica

Elektroprivreda

Struja našeg nezadovoljstva

Režim u Srbiji ima razne probleme koje nije rešio, a mnoge je i sam stvorio. I onda je na Srbiju pao sneg. No, nakon velike energetske havarije koja je pogodila desetine hiljada domaćinstava što su danima tokom praznika bila u mraku i hladnoći, dolazi nova nevolja – CBAM

Sneg koji je ogolio vlast

Beograd na ledu

Zimska idila na koju smo pomalo i zaboravili – veliki sneg, hladno vreme, prizori dece koja se spuštaju sankama niz Košutnjak – samo je na trenutak skrenula pažnju sa problema koji muče Srbiju i postavila još jedno pitanje: zašto je sneg napravio haos u zemlji i glavnom gradu

Feljton (1)

Republika srpska i Bog

Događaj koji je, prema Porfiriju, bio ključan za formiranje srpske državnosti, odigrao se u manastiru Studenici 1207. godine, a u njemu je učestvovao još jedan Nemanjin sin, Vukan, jedini koji neće postati svetac. On i Stefan su se bili posvađali, ali su se tog dana u Studenici pomirili i to Savinom zaslugom, koji je ovu dvojicu nagovorio da se više ne svađaju nego da se zagrle i izljube. Dakle, u ovome su učestvovali budući sveci SPC, ali i jedan laik. Ako je i on ugradio sebe u “večne temelje srpske države”, kako kaže Porfirije, onda u tim temeljima nema samo svetih moštiju, nego je tu i trud jednog laika

Izvinjenje

Moj verski turizam, “Vreme” br. 1827

Nedelja