Mesec dana nakon nasilja ispred Medicinskog fakulteta u noći izbora za studentski parlament, tužilaštvo je formiralo predmet o slučaju u kom se pojavilo i privatno obezbeđenje Kliničkog centra. Trag od te noći vodi do višemilionskog posla sa firmama za privatno obezbeđenje i pitanja ko rukovodi bezbednošću najveće zdravstvene ustanove u Srbiji
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ispituje događaje ispred Medicinskog fakulteta, kada je u noći spornih izbora za studentski parlament razbijeno staklo na zgradi dekanata i povređeno više osoba. Postupajući tužilac je od Uprave kriminalističke policije (UKP), kojom upravlja Marko Kričak, za kog predsednik Vučić kaže da je “borac bez straha i mane”, zatražio prikupljanje potrebnih obaveštenja, potvrđeno je iz ovog tužilaštva za “Vreme”.
Mesec dana kasnije u javnosti su ostala brojna nerazjašnjena pitanja – Šta su pripadnici obezbeđenja Univerzitetskog kliničkog centa Srbije (UKCS) radili ispred Medicinskog fakulteta, ko ih je tamo poslao i po čijem nalogu su postupali?
BOJAN BOROVČANIN I NJEGOVE VEZE SA BEZBEDNOSNIM SLUŽBAMA
U centru priče od te večeri nalazi se i Bojan Borovčanin, za kog su studenti Medicinskog fakulteta kazali da je “u ime Zlatibora Lončara predvodio i koordinisao akciju upada u dekanat zajedno sa policijom”.
Bojan Borovčanin je, prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, od 2013. pomoćnik direktora Kliničkog centra u sektoru opštih poslova i bezbednosti, a od 2015. je i član nadzornog odbora UKCS. Prema podacima iz istog registra, njegova mesečna neto primanja iznose 95.000 dinara, a poseduje i dva dvosobna stana i automobil “audi” A6.
UKCS nije odgovorio na pitanje “Vremena” da li je Borovčanin i dalje na tim funkcijama, s obzirom na to da se 2023. u jednom režimskom tabloidu pojavila vest da on više ne obavlja funkciju pomoćnika direktora.
Međutim, njegovo ime se ne pojavljuje samo u sistemu Kliničkog centra. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), Borovčanin je u septembru 2025. osnovao firmu Nacionalna korporativna bezbednost (NKB). Na sajtu te firme navodi se da pruža različite usluge – od usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja, preko zaštite od ekonomske i industrijske špijunaže do provere lažnih bolovanja.
Direktor NKB je Goran Kostić, kroz više firmi povezan sa Radisavom Rodićem, osnivačem “Kurira” i bivšim urednikom “Glasa Javnosti”, koji je 2009. godine uhapšen zbog navodne poreske utaje u vreme njegovog sukoba sa tadašnjim ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem.
U upravnom odboru Borovčaninove firme nalazi se i Dejan Pajić, bivši zamenik direktora Vojno-obaveštajne agencije (VOA). Prema podacima iAgencije za sprečavanje korupcije, Pajić je na toj funkciji bio od aprila 2020. do 31. decembra 2024. Među članovima upravnog odbora je i Dejan Jakovljević, koji je prema podacima sa njegovog ličnog LinkedIn profila, od 2004. do 2011. godine bio pripadnik Bezbedonosno-informativne agencije (BIA).
Borovčanin često gostuje na prorežimskim televizijama u ime udruženja Nacionalna inteligencija (NIT), čiji je osnivač. Na sajtu tog udruženja navodi se da ono okuplja “domaću inteligenciju” i da je potpuno apolitično. Ipak, manje poznat podatak je to da je 2017. godine Borovčanin postao zakonski zastupnik sportskog udruženja malog fudbala “Srpska BGD”, zamenivši na tom mestu Darka Mladića, sina Ratka Mladića, čoveka osuđenog za ratne zločine u Haškom tribunalu.
Redakcija “Vremena” kontaktirala je Bojana Borovčanina povodom svega navedenog, ali do zaključenja ovog broja on nije odgovorio na naše pozive.
“PREDSTAVILI SU SE KAO OBEZBEĐENJE KLINIČKOG CENTRA”
Davud Delimeđac, student Fakulteta političkih nauka, bio je te noći ispred zgrade dekanata Medicinskog fakulteta. Kako je rekao za “Vreme”, oko fakulteta se najpre kretao crvenkasto-narandžasti automobil marke “kia sportage”. U njemu su, tvrdi, bili Bojan Borovčanin i još jedan muškarac.
Nakon dolaska policije, automobil se zaustavio u blizini dekanata, a Borovčanin u svečanom odelu i muškarac koji je bio sa njim izašli su iz vozila. Delimeđac kaže da su stajali po strani i posmatrali šta se dešava ispred ulaza.
Ubrzo nakon toga pojavili su se muškaraci u civilu, predstavivši se kao obezbeđenje UKCS. Delimeđac tvrdi da su se konsultovali sa Borovčaninom, nakon čega je jedan od njih prišao ulazu i razbio staklo na zgradi dekanata.
Student Fakulteta političkih nauka kaže da je nakon razbijanja stakla prišao Bojanu Borovčaninu i tražio mu da se legitimiše. Borovčanin mu, kako tvrdi Delimeđac, nije odgovorio, već je pokušao da se udalji. Kada ga je jedna studentkinja Medicinskog fakulteta opsovala, Borovčanin je odgovorio da će “odgovarati za vređanje službenog lica” i da će to “shvatiti lično”. Potom je prišao Davudu Delimeđcu i uhvatio ga za vrat rekavši mu: “Znam dobro ko si ti, ko ti je otac, skloni se odavde.”
Sagovornik “Vremena” ističe da je te večeri bio uveren da je Borovačanin pripadnik policije, Bije ili neke druge službe i dodaje: “Ne znam kako bih se zaštitio od njega s obzirom na saznanja da je povezan sa različitim državnim strukturama, a da je iste večeri ‘rukovodio’ jednom policijskom akcijom napada na studente.”
Upravo zato je pitanje statusa tih ljudi važno, ali čini se da i mesec dana kasnije ima više pitanja nego odgovora.
Marija Radovanović, bivša sekretarka Medicinskog fakulteta, ranije je objasnila za “Vreme” da UKCS nema nadležnost da šalje obezbeđenje na Medicinski fakultet, jer se radi o dva odvojena pravna lica.
Na snimcima od te večeri vide se muškarci u civilu, bez vidljivih oznaka firme za koju rade. Nasuprot tome, na ulazima u klinike UKCS mogu se videti članovi obezbeđenja u uniformama firme “Sion Gard”.
Firma “Sion Gard” se pojavljuje kao podizvođač u poslu fizičko-tehničkog obezbeđenja zdravstvenih ustanova, ugovorenom preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kojim rukovodi Sanja Radojević Škodrić, članica Predsedništva Srpske napredne stranke.
Reč je o poslu vrednom 765.533.025 dinara, odnosno više od 6,5 miliona evra bez PDV-a.
Zato incident ispred Medicinskog fakulteta prevazilazi samu noć spornih izbora za studentski parlament i otvara pitanje ko obezbeđuje najveću zdravstvenu ustanovu u Srbiji.
VELIKI POSAO RFZO
Pre nego što je Republički fond za zdravstveno osiguranje preuzeo nadležnost nad tenderom za fizičko-tehničko obezbeđenje svih zdravstvenih ustanova u Srbiji, “Sion Gard” je godinama dobijao posao obezbeđenja direktno od UKCS. Nakon centralizacije javne nabavke, ova firma je ostala deo sistema obezbeđenja, ali kroz širi konzorcijum.
Okvirni sporazum na 6,5 miliona evra za usluge obezbeđenja RFZO je potpisao sa konzorcijumom predvođenim firmom “T&M Group”. U poslu učestvuju i “Dobergard”, “Tisten Group”, “SCT Services” i njegovi podizvođači “Sion Gard” i “Safe d.o.o Novi Sad”.
Prema podacima iz okvirnog sporazuma, najveći deo posla – 64 odsto –pripao je firmi Daneta Šijana “T&M Group”, koja je javnosti postala poznata po tome što je pominjana u vezi sa dovoženjem birača iz Bosne i Hercegovine na glasanje na lokalnim izborima u Beogradu u decembru 2023. godine. “SCT Services” učestvuje sa 11 odsto, a njegovi podizvođači “Sion Gard” i “Safe d.o.o. Novi Sad” pokrivaju devet, odnosno sedam odsto ugovorenog posla.
Za pitanje obezbeđenja UKCS posebno je važan drugi deo konzorcijuma, odnosno veza između firmi “SCT Services” i “Sion Gard”.
Firma “SCT Services” osnovana je 2019. godine pod imenom “Trident Protection Services”. Njen vlasnik je do 2021. bio Vladimir Glišović, koji je od decembra 2025. član upravnog odbora “Alta Leasing d.o.o”, kompanije u stoprocentnom vlasništvu “Alta banke” Davora Macure.
U martu 2021. novi vlasnik je postao Vladimir Janković, koji je od 2016. do 2018. bio direktor firme “Emporio Team d.o.o”, koja je u vlasništvu kompanije “VIP Security”. “VIP Security” je 2020. postao poznat široj javnosti nakon što je dobio posao obezbeđenja zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova. Godinu dana kasnije čelnici te firme uhapšeni su zbog sumnje na pranje novca. Nakon te afere firmu je preuzela kiparska kompanija “MAAR Invest”.
“VIP Security” se danas nalazi na istoj adresi kao i “Dolly Bell”, jedna od firmi u vlasništvu “Inkopa” – krovne kompanije Zvonka Veselinovića.
“SCT Services” je firma koja mahom dobija državne poslove održavanja higijene objekata, te ostaje nejasno kako se u milionskom poslu za obezbeđenje zdravstvenih ustanova našla firma koja se brine o higijeni, a “Sion Gard”, koji je već obavljao usluge fizičkog obezbeđenja, kao njen podizvođač.
Firma “Sion Gard” je u vlasništvu Zorana Šukovića. Ono što je posebno zanimljivo jeste da su obe firme – i “SCT Services” i “Sion Gard” – registrovane na istoj adresi, u Ulici Jovana Belića 11 na Zvezdari, a prema podacima iz katastra, objekat na toj adresi u vlasništvu je upravo firme “Sion Gard”.
Zato je razbijeno staklo na Medicinskom fakultetu samo trag jednog mnogo šireg problema. Ako privatno obezbeđenje najveće zdravstvene ustanove u Srbiji može da deluje van Kliničkog centra uništavajući javnu imovinu, a da javnost ni mesec dana kasnije ne zna ko ih je poslao, po kom osnovu su postupali i kakvu je ulogu u svemu tome imao čovek koji više od decenije rukovodi sektorom bezbednosti UKCS, onda je opravdano sumnjati da je čak i Klinički centar postao deo sistema političkog zastrašivanja.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
