Radmilo Marković je radio kao novinar u Vremenu 12 godina - pratio ekonomske i političke teme. Osim toga, radio je u redakcijama Istinomera i Nova.rs. Od juna 2021. novinar Balkanske istraživačke mreže (BIRN Srbija). Dobitnik nagrade "Dejan Anastasijević" za istraživačko novinarstvo u maju 2023. godine. Pored BIRN-a, trenutno je kolumnista Vremena i Nove Ekonomije.
Nemanja Nenadić naglašava da su vršioci dužnosti spremni da, zarad očuvanja svog nezakonitog statusa, čine još veće kompromise nego što bi činili oni koji su postavljeni, pa makar to bilo i po principu partijske podobnosti, na pun mandat. Ili, kako je objasnila Ana Brnabić 2019. godine “v.d.” status zapravo motiviše ljude da rade još bolje
“U kraćem periodu – mesec, dva, tri – može da se raznim merama izbegne značajnije prevaljivanje svetske cene nafte na naše tržište, ali sve to ne može da funkcioniše na dugi rok”, kaže za “Vreme” Milojko Arsić. Po rečima Đorđa Đukića, u pitanje je doveden i planirani privredni rast Srbije zbog stagnacionih tendencija kod ključnih privrednih partnera u Evropi, ali i zbog uzdržanosti velikih kompanija od daljeg ulaganja usled rata u Iranu
Ako se Selaković ili Vlada ne pozovu na ministrov imunitet, ako se nešto ne desi postupajućim tužiocima i njihovim porodicama, ako glavni tužilac TOK a Mladen Nenadić ne odluči da će TOK da “batali” ceo slučaj ili se zadovolji da sve ostane na ministru Selakoviću, ako vlast ne uspe da uguši tužilaštvo ili blokira njegov rad, ako policija i drugi državni organi budu postupali po nalozima tužilaštva, moguće je da će se predmet “Generalštab” probiti do samog “srca tame”, odakle je i potekao
Krajem 2025. godine, zahvaljujući potpunoj nezainteresovanosti vlasti da rešava probleme, Srbija se našla u trostrukom energetskom problemu – nije poznato kako će se rešiti saga sa Naftnom industrijom Srbije, nije poznato odakle će Srbija ubuduće kupovati gas, a ni Elektroprivredi Srbije ne piše se dobro
U drugim zemljama tužioci za organizovani kriminal gone razne vrste mafija i neki od tih kriminalaca tim tužiocima doslovno rade o glavi. Međutim, u Srbiji tužiocima – ali i celom tužilaštvu – o glavi rade vlast Republike Srbije i njeni funkcioneri. Ovaj zaključak se ne izvlači samo iz poslednjih događanja, već iz 13-godišnje naprednjačke “politike”, koja je još odavno zarobila državu i njene institucije
Klima u Briselu prema srpskim vlastima se menja. To se vidi i po izjavi predsednice Evropske komisije prilikom posete Srbiji, koja je uzdržanija nego prošlogodišnja, kao i po najavama teksta dolazeće rezolucije. Šta to u stvari znači? Na čemu je predsednica EK zasnovala svoje jedine pohvale i imaju li građani Srbije razloga da se tome raduju? Za “Vreme” govore Srđan Majstorović, Maja Kovačević, Andreas Šider, Vula Ceci i Nemanja Nenadić
“Opšti utisak je da se ključne odluke ionako ne donose na sednicama Vlade, već u uskom krugu oko predsednika države. Iako formalno predsednik države nema ovlašćenja po Ustavu, on defakto diktira smer vlade, što se vidi i u svakodnevnoj praksi: na televiziji predsednik redovno objavljuje odluke o tome koji će projekti biti finansirani iz budžeta, koje će selo dobiti put ili kolika će pomoć biti dodeljena građanima posle neke nesreće, piše u ovogodišnjem izveštaju organizacije “Partneri Srbije”
Prilikom ocenjivanja budžeta za 2025. godinu, Fiskalni savet je upozorio da je stavka koja ima najveći rast u predloženom budžetu upravo ona po kojoj treba da se plate kamate po osnovu javnog duga. Troškovi za kamate su po budžetu za 2025. porasli za čak 19 odsto, odnosno na 1,9 milijardi evra u apsolutnom iznosu. Šta to znači? Ovih 2,1 odsto BDP koji odlaze na kamate prilično su veći od proseka zemalja centralne i istočne Evrope, gde za ovu namenu izdvajaju oko 1,4–1,6 odsto BDP
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Setite se – kada ste poslednji put videli da u obližnjem parku beogradsko JKP “Zelenilo” zaliva zelene površine kako bi, je l’, ostale zelene? Kada je poslednji put kompletno renovirana ulica kojom stalno prolazite, a koja je prepuna rupčaga, takvih da morate da vozite 20 na sat? Koliko nelegalnih zgrada je izgrađeno u vašem komšiluku, a koliko ih se nakačilo baš vama na struju, vodu i kanalizaciju? Koliko stabala je imala vaša ulica pre 15 godina, a koliko ih ima danas? Gde nalazite mesto za parkiranje? Možete li biciklom po gradu? A za to vreme, gradonačelnik Šapić se pojavi u javnosti jednom mesečno ili u nekoliko meseci – da se pohvali rezultatima, da najavi nove “projekte” koji su, deluje, smišljeni prethodne večeri, pa da se verbalno obračuna i uvredi novinare koji mu nisu po volji
Čak i da su Martens i Milanović u pravu – a nisu – ostaje činjenica da su studenti nepogrešivo pokazali da mafiju na vlasti jedino ruše i bespogovorno insistiranje na transparentnosti i vladavini prava. Društvena promena već je napravljena. Ako politička i ne bude sad, biće jednom
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
„Mi se u najboljim danima i najboljim periodima ‘vrtimo’ oko stope rasta od oko četiri odsto. I u ovom ‘zlatnom potperiodu’ je to tako, a da imamo bolje institucije, koje uključuju i pitanje korupcije, vladavine prava, to bi bez problema bilo pet odsto”, priča za novi broj „Vremena” ekonomista dr Vladimir Vučković
Režim Aleksandra Vučića se hvali da ima para koliko hoćeš na računu – pa je ipak zadužio Srbiju za još milijardu evra pod užasnom kamatom. Zašto? Jer im se može
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Više poslova Srbije sa Emiratima proglašavano je za “poslove veka” a bili su štetni po Srbiju, dok se o pravoj zaradi – u trgovini naoružanjem i vojnom opremom – uglavnom ćutalo
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Sećate se čuvenih “dva jaja” ministra Momirovića? E pa, sva je prilika da su ta “dva jaja”, pre sniženja cene, bila u nekom od marketa koji je bio deo organizovanog nameštanja cena, kako tvrdi Komisija za zaštitu konkurencije
Takozvani „pozitivni rebalans“ budžeta sprovodi se pod motom – kud se ima, tu se i troši. Pare se lupaju na nepotrebne stvari bez polaganja računa, a dug postojano raste
Kako se Srbija pozicionira po transparentnosti rada, pristupačnosti podataka, integritetu i učinkovitosti izvršne vlasti, u odnosu na okolne zemlje? “Partneri Srbija” su istraživali i spojler bi glasio: ne baš dobro
Dok vlast laže da će minimalac od iduće godine stići minimalnu potrošačku korpu, valja primetiti – minimalac je jadan, korpa još jadnija, cene previsoke uprkos „akcijama“, a ovakve mere neodržive
Fiskalni savet bio je jedina preostala institucija sa kičmom. Na njegovom čelu je trinaest godina bio prof. Pavle Petrović. Vučić mu je sada uručio otkaz. Dosta je bilo kritike
Katastar, odnosno, Republički geodetski zavod, nastavlja da pokazuje duboko nerazumevanje suštine medija. Ako ovako postupaju sa novinarima, koji, za sada, nemaju nikakav predmet u Katastru “na čekanju”, kako postupaju sa građanima kojima život i sudbina neretko zavise od odluke RGZ-a
Čitav niz pomoćnika direktora Republičkog geodetskog zavoda već godinama se (p)ostavlja u status vršioca dužnosti na po tri meseca: Darko Vučetić, Ognjenka Ilić, Jelena Matić Varenica, Saša Đurović, Danka Garić, Miloš Bjelanović…
Poseban je apsurd i što u organu koji treba da se stara o sprovođenju zakona kojima se uređuju radni odnosi u državnim organima – u Upravnom inspektoratu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu – ima državnih službenika na položaju koji su vršioci dužnosti više godina, poput dvoje pomoćnika direktora, Gradimira Ćirkovića i Vesne Bogićević.
Slično, Branko Josipović je duže od dve godine v.d. direktora Republičkog zavoda za statistiku.
Veljko Odalović je v.d. sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova od maja 2024, kao i Dušan Kozarev u Ministarstvu spoljnih poslova, a Vojkan Tomić to isto, samo još duže, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Predrag Bandić je godinama v.d. pomoćnika ministra odbrane, kao i Boris Milićević na poziciji vršioca dužnosti pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost je već godinu dana v.d. pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, zadužen za Sektor za saradnju sa civilnim društvom…
Lista je veoma duga. No, šta država radi da reši ovaj problem? Prema zvaničnim podacima, na kraju prošle godine bila su 302 upražnjena radna mesta državnih službenika na položaju, a za svega 10 položaja je bio raspisan konkurs – za 292 konkurs uopšte i nije bio raspisan. Dakle, državu apsolutno ne zanima da se bavi ovim problemom.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Država u v.d. stanju',
pubdate: '2026-06-17 23:34:23',
authors: authors,
sections: "Vreme",
tags: "Generalštab,Ministarstvo kulture,Slavica Jelača",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Država u v.d. stanju',
'pageContent': 'Ime Slavice Jelače bilo je u fokusu javnosti tokom prethodne nedelje. Sekretarka u Ministarstvu kulture iznosila je odbranu pred Višim sudom u pomno praćenom sudskom postupku za aferu “Generalštab”. Međutim, u javnosti gotovo da nikakvog odjeka nije imala vest u kojoj je, u isto vreme, takođe Jelača bila u glavnoj ulozi – predsednik Vlade Srbije Đuro Macut doneo je rešenje kojim se Jelača postavlja za vršioca dužnosti sekretara Ministarstva kulture na tri meseca. A upravo o tome je ova priča.
Po zakonu, Jelača nije smela da bude ponovo postavljena za vršioca dužnosti jer državni službenici na položaju mogu biti postavljeni za vršioca dužnosti bez internog ili javnog konkursa jednom, i to najviše na šest meseci, i onda, ukoliko ni posle održanog konkursa ne dođe do postavljenja na položaj, “v.d.” status može da se produži najviše još tri meseca. A Jelača je sve vreme službovanja u Ministarstvu kulture – od sredine juna 2024. godine – bila u “v.d.” statusu: Vlada Srbije joj neprekidno produžava taj status na po tri meseca kršeći sopstveni Zakon o državnim službenicima.
I nipošto Jelača nije jedina. Prema zvaničnim podacima, na kraju 2025. godine, bilo je ukupno 429 sistematizovanih radnih mesta državnih službenika na položaju u svim organima državne uprave. Toliko bi, dakle, trebalo da u državnom aparatu bude pomoćnika ministara, sekretara u ministarstvu, direktora i pomoćnika direktora posebnih organizacija, kao i organa u sastavu raznih ministarstava.
Međutim, umesto toga, broj regularnih državnih službenika koji su bili zaposleni na ovim radnim mestima u državnoj upravi na kraju 2025. bio je svega 127. Sve ostalo su bili vršioci dužnosti: od preostala 302 upražnjena mesta, 241 su bili vršioci dužnosti, dok 61 mesto nije popunjeno.
A zašto je ovo uopšte problem?
[caption id="attachment_5000741" align="aligncenter" width="1200"] KAD ZATREBA, I U ĆACILEND: Činovnička v.d. sudbina[/caption]
LOJALNOST IZNAD PROFESIONALIZMA
Inicijativa SIGMA, kao zajednički projekat Evropske unije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koji se bavi unapređenjem javne uprave, u izveštaju o Srbiji za 2024. godinu piše da “postoji problem prekomerne upotrebe imenovanja vršilaca dužnosti” na pozicijama rukovodilaca organa državne uprave.
“Sistemski problem u funkcionisanju javnog rukovodstva je zloupotreba odredbi koje se odnose na vršioce dužnosti. (...) Imenovanja vršilaca dužnosti zaobilaze redovne, konkurentske postupke i podstiču velike rizike od stimulisanja lojalnosti iznad profesionalizma i integriteta. U situaciji gde su polovina viših menadžera ‘vršioci dužnosti’, sistem predviđen zakonom je u velikoj meri iskrivljen”, piše u izveštaju SIGMA.
Organizacija “Transparentnost Srbija” već godinama prati “egzibicije” sa večitim vršiocima dužnosti u državnoj upravi. Prema podacima “Transparentnosti”, Vlada sa Anom Brnabić na čelu je tokom 2023. i 2024. godine donela samo 18 odsto zakonitih rešenja prilikom postavljanja vršilaca dužnosti – čak 55 odsto svih postavljenih vršilaca dužnosti su već bili “potrošili” propisanih 6+3 meseca na v.d. položaju. Osim njih, dodatnih 12 odsto rešenja je doneto retroaktivno, odnosno, u rešenjima je stajalo da službenici stupaju na v.d. položaj od datum koji je već bio prošao u trenutku donošenja rešenja.
(Ovo je malo teže razumeti bez primera: recimo, pomenuta Anita Dimoski je krajem juna 2023. postavljena na mesto pomoćnika ministra građevinarstva na tri meseca. Problem je bio što je u rešenju pisalo da se A. Dimoski na taj položaj postavlja od 20. februara 2023. Drugim rečima, tog dana kada je Vlada donela rešenje, već su bila istekla tri meseca na koja je A. Dimoski postavljena.)
Tokom te dve godine “Transparentnost” je našla da je čak 15 odsto rešenja o postavljanju v.d. službenika na položaj dvostruko nezakonito – em je prekoračen maksimalni broj postavljenja, em je to urađeno retroaktivno.
Da stvar bude još gora, sledeća vlada, ona Miloša Vučevića je svega 14 odsto ovakvih rešenja donela po zakonu, a vlada Đure Macuta je tokom kratkog perioda do avgusta 2025. donela svega devet odsto rešenja o postavljenju na v.d. položaj na zakonit način, istražila je “Transparentnost”.
Programski direktor “Transparentnosti” Nemanja Nenadić kaže za “Vreme” da su do pre 20 godina, dok nije promenjen zakon, mesta državnih službenika bila legitiman partijski plen, međutim, nakon toga sistem zapravo nikada nije uspostavljen uprkos postojanju zakona na papiru.
“U sistemu gde pozicija nije sigurna čak ni onim ljudima koji su postavljeni po partijskoj liniji, takva situacija ima za posledicu da su vršioci dužnosti spremni, zarad očuvanja svog nezakonitog statusa, da čine još veće kompromise nego što bi činili oni koji su postavljeni, pa makar to bilo i po principu partijske podobnosti, na pun mandat. Ovo je suštinski daleko gore stanje od onoga koje smo imali do pre dvadeset godina kada su mesta službenika na položaju bila legitiman partijski plen. Tada je to bilo sasvim u skladu sa propisima, a sada imamo situaciju da ovde nije više siguran status ni onima koji su stručni i hoće da rade samostalno, a nije siguran čak ni onima koji su dovedeni na osnovu nekakvih partijskih ili ličnih veza”, kaže Nenadić za “Vreme”.
Dodaje i da zbog toga ne postoji bilo kakva mogućnost da se ti službenici s vremenom osamostale i da krenu da rade imajući u vidu dugoročni interes službe gde su se prihvatili posla.
“To ne znači da treba da se vratimo na stari sistem, već bi trebalo za početak da probamo posle dvadeset godina da uspostavimo taj sistem koji postoji na papiru, pa da vidimo da li funkcioniše i koje su mu eventualne mane i prednosti. On nikada nije uveden”, kaže Nenadić.
Zakon o državnim službenicima lepo deluje na papiru. Između ostalog, on propisuje da je državni službenik dužan da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisom, prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno. Ujedno, prema ovom zakonu, niko ne sme vršiti uticaj na državnog službenika da nešto čini ili ne čini suprotno propisima.
“Šanse da se tako nešto obezbedi su daleko manje ako ljudi mogu biti sklonjeni bilo kada i bez bilo kakvog obrazloženja. Te šanse su još manje kada imamo u vidu da i ti ljudi koji su na tim položajima, jednako kao i oni koji su ih postavili na ta mesta, znaju da je njihov status nezakonit i da će zbog toga možda jednog dana, ukoliko zavlada pravna država, trpeti posledice”, zaključuje Nenadić.
“JEDAN KO NIJEDAN”
Nema podataka o tome koliko je onih kod kojih se problem prekoračenja dužine trajanja “v.d.” statusa rešava tako što se neznatno promeni naziv sektora kojim rukovode, čime se “brojač” vraća na nulu i kreće ponovo onih zakonitih 6+3 meseca.
Ipak, prava Pandorina kutija bi se otvorila kada bi se zagrebalo u pitanja stručnosti i osposobljenosti državnih službenika na položaju.
Po zakonu, vršioci dužnosti moraju da ispunjavaju sve uslove kao i državni službenici koji su zaposleni na neodređeno vreme. To bi značilo da ti kadrovi poseduju neophodne propisane kompetencije, odnosno skupove znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti koje državni službenik mora da poseduje – ukupno sedam potrebnih kompetencija za rukovodeće položaje.
Međutim, prema zvaničnim podacima Službe za upravljanje kadrovima Vlade Srbije, u periodu od početka 2020. do kraja 2025. godine “samo je jedan rukovodilac organa državne uprave prošao sve oblike provere kompetencija u Službi za upravljanje kadrovima, odnosno ispunjava sve propisane uslove za postavljenje na položaj, a da je trenutno u statusu vršioca dužnosti”.
Dakle, jedan jedini, u poslednjih šest godina, od ko zna koliko stotina vršilaca dužnosti koji su bili i danas su u toj funkciji.
Drugim rečima, za najveći broj trenutnih vršilaca dužnosti nema dokaza da imaju potrebna znanja i sposobnosti da obavljaju svoj posao.
Pitanja bi mogla da idu i dalje – s obzirom da veliki broj vršilaca dužnosti ne bi po zakonu smeo da bude na tim mestima, šta se događa sa svim silnim aktima koje oni donose i potpisuju, da li ta dokumenta uopšte mogu da budu zakonita?
A naravno, tu je i pitanje potencijalne krivične odgovornosti predsednika vlada i pojedinih ministara koji su potpisivali onakva nezakonita rešenja o postavljenju. “Službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja (...) pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist (...) kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina”, kaže Krivični zakonik.
I tu bi se vrlo lako moglo sračunati koliku su i kakvu korist predsednici vlade ili ministri donosili i još uvek donose “v.d.” službenicima na položaju, u vidu zarade za posao koji ovi nisu smeli da obavljaju. No, o tome, možda – tek po oslobođenju države.
KAKO DA IH SMENIMO AKO NISU “V.D.”
Postavlja se tu i još jedno pitanje – zašto, jednostavno, vladajuća koalicija ne primi sve te državne službenike u “regularan” radni odnos umesto što im produžava status svaka tri meseca?
Pokušaj objašnjenja bi mogao da se nađe u jednoj davnoj izjavi Ane Brnabić iz 2019. godine, kada je na konferenciji za štampu rekla da “v.d.” status zapravo motiviše ljude da još bolje rade, kao i da je jako teško promeniti pomoćnika ministra koji nije “v.d.”, šta god da uradi ili ne uradi.
[caption id="attachment_5000739" align="alignright" width="300"] REKORDER: Filip Radović, za 6 godina 20 puta mu je produžavan status v.d. direktora[/caption]
U jednom od retkih sudskih postupaka povodom ove prakse, Upravni sud je 2023. godine poništio rešenje Vlade Srbije kojim je za vršioca dužnosti Agencije za zaštitu životne sredine postavila Filipa Radovića, poznatog, između ostalog, i po tome što je punih šest godina bio v.d. direktora, odnosno, Vlada Srbije mu je čak 20 puta produžavala taj status.
(Nije sad toliko važno što je Upravni sud to rešenje poništio u trenutku kada Filip Radović već dve godine nije bio v.d. direktora Agencije)
Međutim, Upravni sud nije poništio ovo rešenje Vlade zato što je Vlada (po ko zna koji put) prekoračila broj postavljenja Radovića na mesto v.d. Direktora, već zato što nije dala razloge kojima se rukovodila prilikom donošenja osporenog rešenja. Drugim rečima, Vlada nije dala nikakvo obrazloženje zbog čega postavlja konkretnu osobu na mesto v.d. direktora Agencije.
A ovo onda daje mogućnost da se, teoretski barem, obara bukvalno svako rešenje Vlade Srbije o postavljenju svakog vršioca dužnosti na položaj. Jer, sva ovakva rešenja Vlade su ista i ne sadrže ama baš nikakav razlog niti obrazloženje zašto se neko postavlja na mesto vršioca dužnosti rukovodica u organu državne uprave. Samo piše – postavlja se taj i taj, na to i to mesto, na tri meseca. Ukoliko se vodimo presudom Upravnog suda iz septembra 2023, sva ta rešenja bi trebalo da budu poništena iz istog razloga.
No, šta je teško Vladi Srbije da na ovaj način postavlja vršioce dužnosti, kada na isti taj način – bez ikakvog obrazloženja – i razrešava regularne državne službenike?
Naravno, po Zakonu o državnim službenicima, nije moguće tek tako nekoga razrešiti sa položaja. Postoji čitava procedura koju je neophodno poštovati, kao i spisak razloga zbog kojih je državnog službenika moguće razrešiti sa položaja.
Pogledajmo, međutim, obrazloženja za razrešenja dva državna službenika koje je tokom 2026. potpisao prof. dr Đuro Macut:
“Utvrđuje se da Bojani Tošić prestaje rad na položaju direktora Republičkog sekretarijata za javne politike, zbog razrešenja s položaja.”
“Utvrđuje se da dr Danilu Rončeviću prestaje rad na položaju direktora Službe za upravljanje kadrovima, zbog razrešenja s položaja.”
I šta nije jasno u Vladinim rečima?
Ko su “večiti” vršioci dužnosti?
Među državnim službenicima na položaju koji se na ovaj način “večito” drže u statusu vršioca dužnosti ima mnogo u javnosti poznatih imena, a pojedini se nalaze na izuzetno važnim i kritičnim pozicijama.
Na primer, Anita Dimoski je godinama, sve do nekoliko nedelja nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, bila vršilac dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva.
Načelnik Sektora unutrašnje kontrole MUP-a i vršilac dužnosti pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Miroslav Paunović je na tom mestu kao “v.d.” još od novembra 2024. godine. Pre njega načelnik ovog sektora bio je Goran Colić, takođe “v.d.” u (pre)više navrata.
Željko Radovanović je skoro deceniju “v.d.” direktora Uprave za sprečavanje pranja novca.
Arno Gujon je skoro četiri godine bio v.d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova, da bi osnivanjem Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju još 2024. postao vršilac dužnosti direktora – i danas je na tom mestu.
Petar Petković je v.d. direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju još od 2020. godine, a Miloš Terzić je bio njegov “v.d.” pomoćnik godinama, da bi tokom 2025. postao njegov “v.d.” zamenik, a to je i danas. I inače, ova Kancelarija bi trebalo da ima 12 državnih službenika na položaju, a nema nijednog – svi koji su tamo na položajima su vršioci dužnosti.
Čitav niz pomoćnika direktora Republičkog geodetskog zavoda već godinama se (p)ostavlja u status vršioca dužnosti na po tri meseca: Darko Vučetić, Ognjenka Ilić, Jelena Matić Varenica, Saša Đurović, Danka Garić, Miloš Bjelanović…
Poseban je apsurd i što u organu koji treba da se stara o sprovođenju zakona kojima se uređuju radni odnosi u državnim organima – u Upravnom inspektoratu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu – ima državnih službenika na položaju koji su vršioci dužnosti više godina, poput dvoje pomoćnika direktora, Gradimira Ćirkovića i Vesne Bogićević.
Slično, Branko Josipović je duže od dve godine v.d. direktora Republičkog zavoda za statistiku.
Veljko Odalović je v.d. sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova od maja 2024, kao i Dušan Kozarev u Ministarstvu spoljnih poslova, a Vojkan Tomić to isto, samo još duže, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Predrag Bandić je godinama v.d. pomoćnika ministra odbrane, kao i Boris Milićević na poziciji vršioca dužnosti pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost je već godinu dana v.d. pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, zadužen za Sektor za saradnju sa civilnim društvom…
Lista je veoma duga. No, šta država radi da reši ovaj problem? Prema zvaničnim podacima, na kraju prošle godine bila su 302 upražnjena radna mesta državnih službenika na položaju, a za svega 10 položaja je bio raspisan konkurs – za 292 konkurs uopšte i nije bio raspisan. Dakle, državu apsolutno ne zanima da se bavi ovim problemom.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-17 23:34:23',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
