“Kratkoročne cene nafte, koje će naglo pasti kada bude okončana destrukcija iranske nuklearne pretnje, veoma su mala cena koju treba platiti za bezbednost i mir Sjedinjenih Američkih Država i sveta”, napisao je Donald Tramp u postu na društvenoj mreži Truth Social 8. marta.
Tržište je čulo ove reči veoma jasno i u ponedeljak 9. marta cena nafte na berzi je “poludela”. Cena sirove nafte tipa “brent”, koja je pre početka američkog i izraelskog napada na Iran poslednjeg dana februara koštala oko 71 dolar za barel, 6. marta, na zatvaranju berze pred vikend, koštala je oko 92 dolara. A onda, u ponedeljak, nakon Trampove izjave, skočila je iznad 117 dolara za barel.
Još jednom se predsednik SAD oglasio – nakon što je rekao da je cena nafte “veoma mala” za ono što SAD i svet dobijaju, izjavio je da je rat protiv Irana zapravo “praktično gotov”:
“Mislim da je rat prilično završen, gotovo u potpunosti. Oni nemaju mornaricu, nemaju komunikacije, nemaju vazduhoplovstvo”, rekao je Tramp. I tržište je ponovo čulo njegovu poruku.
Nakon što je nafta tipa “brent” otišla iznad 117 dolara za barel, u toku dana je cena počela naglo da se spušta da bi do kraja dana stigla do skoro 90 dolara. U danu kada nastaje ovaj tekst, cena barela je ponovo bila iznad 90 dolara za barel.
Međutim, zašto se ovo događa? I kakve će posledice to imati po Srbiju?
DOK SE RAT NE ZAVRŠI
Ovde u priču ulazi geografija. Kroz Ormuski moreuz, koji je na jednom mestu širok svega 55 kilometara, prolazi više od 20 odsto svetske trgovine naftom i utečnjenog gasa koja dolazi iz Irana, Iraka, Kuvajta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Iran se nalazi sa jedne strane moreuza, Ujedinjeni Arapski Emirati i Oman sa druge strane.
Zbog ovolike važnosti po svetsku trgovinu naftom i celu svetsku privredu, svaka blokada, pa i pokušaj blokade ovog moreuza, dovodi do velikih oscilacija cene nafte. Nakon napada SAD i Izraela na Iran, praktično je zaustavljen transport nafte kroz Ormuz. Posledica ovoga ne samo da je smanjila ponudu nafte na svetskom tržištu, nego i naterala proizvođače iz pomenutih zemalja da namerno smanje proizvodnju, jer nemaju načina da je dopreme do kupaca. Stoga je pitanje kada će se stabilizovati tržište naftom zapravo jednako pitanju ‒ kada će se rat završiti.
U utorak, Iranska revolucionarna garda je saopštila da neće dozvoliti da bilo koja količina nafte napusti Bliski istok sve dok američki i izraelski napadi ne prestanu. Nakon što je rekao da je rat “prilično završen”, Tramp je na ovo uzvratio pretnjom da će SAD napasti Iran “20 puta snažnije” ukoliko bude blokirao trgovinu naftom.
Za “Vreme” su o efektima ovog rata po privredu Srbije (i Evrope) govorila dvojica profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i to 9. marta dok su još cene nafte bile iznad 100 dolara za barel. Obojica su izgovorila praktično identičnu rečenicu koja je glasila da je vođenje države (i rata) Donalda Trampa toliko nepredvidivo da ne bi uopšte bilo začuđujuće da on, nakon tolikog skoka cene nafte, ubrzo proglasi “pobedu” i na taj način umiri tržište. Nešto slično se i dogodilo nekoliko sati nakon tih razgovora.
Profesor Đorđe Đukić kaže za “Vreme” da bi na buduće Trampove odluke znatno mogli da utiču ovogodišnji izbori za američki Kongres i deo Senata, koji se održavaju na polovini predsednikovog mandata (“midterm elections”).
“Postoji velika podeljenost unutar Republikanske stranke oko toga zašto i kako se vodi ovaj rat protiv Irana, a ovo vam govorim zbog ekonomske implikacije na ključnu kamatnu stopu koja predodređuje sve tokove na finansijskim tržištima, i koja i te kako dodiruju zemlje poput Srbije. Ta podela i pretnja da se može izgubiti većina, moguće je da će uticati na Trampa da proglasi pobedu, što bi bilo umirujući faktor za tržište”, kaže Đukić i napominje da postoji strah kod republikanaca da će demokrate biti znatno uspešnije na predstojećim izborima zbog visokih cena goriva i inflacije.
Đukić ističe da će rast inflacije, za koji kaže da je “neumitan”, pogoditi najviše siromašnije slojeve stanovništva.
“I pre izbijanja ovog sukoba, tržište obveznica je davalo vrlo jasne signale da će svi koji su zaduženi morati da računaju na mnogo veću kamatu koju će plaćati, bilo za servisiranje tih dugova ili neko novo zaduživanje, ukoliko neodgovorne vlasti ili vlade pribegnu tome. Sada se ti uslovi drastično pogoršavaju i to ireverzibilno. To znači da će sve to uticati dalje na sve zemlje, uključujući Srbiju, koja se dosad zadužuje u evrima, da zaokružimo, po kamati od pet odsto. Sigurno je da u dolazećim mesecima to apsolutno više neće biti moguće pod tim uslovima”, kaže Đukić.
On navodi i da to dalje za Srbiju znači da će biti doveden u pitanje planirani privredni rast Srbije, i to iz dva razloga – daljih stagnacionih tendencija kod ključnih privrednih partnera Srbije u Evropi, ali i zbog uzdržanosti velikih kompanija od daljeg ulaganja sve dok se situacija sa ratom u Iranu ne raščisti, a to, po njegovim rečima, znači kako je iluzorno govoriti o povećanju priliva stranih investicija u Srbiju.
KAD EVROPA IMA PROBLEM, IMA GA I SRBIJA
Sa druge strane, profesor Milojko Arsić kaže za “Vreme” da što duže bude trajao rat, to će cena nafte na svetskom tržištu sve više da se prevaljuje na domaću cenu.
“U kraćem periodu – mesec, dva, tri – može da se raznim merama izbegne značajnije prevaljivanje svetske cene nafte na domaću tako što će se trošiti postojeće rezerve, država može da smanji akcize za, recimo, 20 odsto, ali sve to ne može da funkcioniše na dugi rok. Suštinski, efekti zavise od toga koliko će cena nafta ostati na visokom nivou. Recimo, 2022. godine, kada je počeo rat u Ukrajini, ona je skočila u februaru i negde do juna je bila na relativnom visokom nivou, posle toga je počela da opada”, kaže Arsić.
I on je uveren da će neminovno doći do porasta cena, odnosno inflacije, jer se i nafta, a i gas, koji je takođe posledično poskupeo, ne koriste samo kao energenti, već i kao inputi u mnogim industrijama. A sa inflacijom, kaže Arsić, doći će i do dodatnog usporavanja privredne aktivnosti jer će porasti troškovi poslovanja praktično za sva preduzeća.
“Ne samo da rastu troškovi poslovanja u Srbiji, već će doći do pogoršanja privredne situacije u Evropi, koje će potom opet da se prenese na Srbiju, naročito na ona preduzeća koja su ‘komponentaši’. Tu mislim na firme povezane sa automobilskom industrijom, koja se već nalazi u problemima i pre ovoga. Cela evropska privreda stagnira, a ovo će dodatno pogoršati stanje, tako da će i mogućnosti za izvoz da se smanje”, kaže Arsić.
I on i Đukić su saglasni da mere monetarne politike u ovom slučaju neće mnogo uticati na inflaciju jer je reč o poremećaju na strani ponude. Odnosno, kako kaže profesor Đukić, to znači da će inflacija opstajati i biti ukorenjena jer ne može da se leči jednokratnim merama.
U toj situaciji su onda ključni faktori istraživanje i razvoj, kao i rast produktivnosti rada koji to moraju da nadomeste, kaže Đukić, ali i upozorava da takve mere daju efekat tek na srednji rok.
“U Evropi odavno produktivnost rada stagnira ili beleži mnogo niži rast, dok je u Americi ona beležila vrlo solidan rast u prethodnih deceniju i nešto. Čak je taj rast produktivnosti bio vezan i za tradicionalne sektore poput eksploatacije nafte – baš su kompanije ekstremnim ulaganjima u istraživanje i razvoj omogućili da američka ekonomija beleži veći rast produktivnosti rada nego sve druge zemlje u Evropi”, zaključuje Đukić.
