Prilikom ocenjivanja budžeta za 2025. godinu, Fiskalni savet je upozorio da je stavka koja ima najveći rast u predloženom budžetu upravo ona po kojoj treba da se plate kamate po osnovu javnog duga. Troškovi za kamate su po budžetu za 2025. porasli za čak 19 odsto, odnosno na 1,9 milijardi evra u apsolutnom iznosu. Šta to znači? Ovih 2,1 odsto BDP koji odlaze na kamate prilično su veći od proseka zemalja centralne i istočne Evrope, gde za ovu namenu izdvajaju oko 1,4–1,6 odsto BDP
Ukupan spoljašnji dug Srbije “balansira” na oko 48–49 milijardi evra tokom 2025. godine, pokazuju najnoviji podaci Narodne banke Srbije (NBS). Ona je objavila i da je na kraju juna 2025. javni spoljašnji dug iznosio 25,56 milijardi evra, dok je privatni spoljašnji dug bio nešto niži – 23,09 milijadri evra.
Posmatrajući iznose spoljašnjeg duga Srbije primećuje se da je, nakon relativne stagnacije u toku druge decenije 21. veka, u periodu od 2019–2025 (vidi tabelu) došlo do znatnog povećanja spoljašnjeg duga države. Tako se od kraja 2019, poslednje relativno “normalne” godine pred kovid i čitav niz sukoba koji tresu planetu, javni spoljašnji dug maltene udvostručio – sa 13,87 na 25,56 milijardi evra.
Privatni spoljašnji dug, koji je na kraju 2019. bio viši od javnog, napredovao je sporijim tempom i na kraju juna 2025. iznosio 23,1 milijardu evra.
KO SU NAM POVERIOCI
Kod koga se država zaduživala u inostranstvu?
Prema podacima NBS, najveći deo javnog spoljašnjeg duga odlazi na izdate državne hartije od vrednosti – oko 8,8 milijardi evra. Naredni poverilac po veličini su strane vlade i njihove razvojne banke i agencije: Srbija im duguje još 6,6 milijardi evra.
Nakon njih, duguje Međunarodnom monetarnom fondu (2,3 milijarde evra), Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) ukupno 2,16 milijardi i Evropskoj investicionoj banci (EIB) – 1,74 miijarde.
Vredi pomenuti i “eksploziju” zajmova koje su Srbiji dali “ostali kreditori”, kako ih vodi NBS – od 1,8 miliona evra, koliko je Srbija dugovala po ovom osnovu na kraju 2019. godine, a u junu je ta brojka iznosila 2,42 milijarde evra. Primetan je i znatan rast duga prema Razvojnoj banci Saveta Evrope (CEB) – od 196 miliona evra krajem 2019. do 731 milion evra sredinom 2025.
Prema istom izvoru, kada je reč o privatnom spoljašnjem dugu, u junu 2025. preduzeća u Srbiji na srednji i dugi rok duguju 18,26 milijardi evra, a banke 3,16 milijardi. Kratkoročno (do godinu dana), preduzeća u Srbiji duguju još 1,3 milijarde, a banke 325 miliona evra.
U poslednjem kvartalnom izveštaju Uprave za javni dug (deo Ministarstva finansija) iz jula ove godine navodi se i koliki je unutrašnji dug države. Tako, prema podacima Uprave za javni dug, država za hartije od vrednosti emitovane na domaćem tržištu duguje još 9,2 milijarde evra. Po osnovu kredita poslovnih banaka država duguje 1,23 milijarde, a zanimljivo je da Srbija i dalje “iskašljava” staru deviznu štednju –po tom osnovu duguje još 366 miliona evra.
Neki podaci se znatno razlikuju u izveštaju Uprave za javni dug i u pomenutoj publikaciji Narodne banke. Tako, prema Upravi, Srbija za državne evroobveznice ima spoljašnji dug od 10,3 milijarde evra. Podaci se razlikuju i za istog poverioca: na primer, NBS tvrdi da je dug prema Evropskoj investicionoj banci na kraju juna 2025. iznosio 1,74 milijarde, a Uprava kaže 1,49 milijardi na isti datum.
Prema podacima Uprave za javni dug, dug Srbije prema kineskoj Export-Import banci iznosi 2,83 milijarde evra – više nego prema MMF (2,3 milijarde), Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (2,16 milijardi), Francuskoj agenciji za razvoj (212 miliona), Nemačkoj razvojnoj banci (190 miliona)… Ujedno, država na unutrašnjem tržištu garantuje za još blizu pola milijarde evra izdatih kredita, dok se te garancije na spoljašnjem planu penju na 1,73 milijardi evra.
Za koga država garantuje sve ove dugove? Najviše za Elektroprivredu Srbije (EPS) – Srbija “drži leđa” EPS za ukupno 624,5 miliona evra. Osim za EPS, država garantuje i za pola milijarde duga Srbijagasa, skoro 200 miliona evra duga železničkih kompanija (najviše Srbijavoza – 123 miliona), a tu je i garancija i za 165 miliona evra duga “Puteva Srbije”.
Ovo nisu ukupni dugovi ovih firmi, već dugovi za koje garantuje država Srbija – ako nešto pođe po zlu, ovi dugovi se prebacuju na državu.
Kada se sve ovo sabere – unutrašnji i spoljašnji dug države, zajedno sa indirektnim obavezama i garancijama datim za zaduživanje lokalnih vlasti, dolazi se do ukupnog javnog duga Srbije od 38,8 milijardi evra.
Da li je ovo mnogo?
ZNAMO LI DA BROJIMO
Javni dug se meri i upoređuje ne u apsolutnom iznosu, nego u odnosu na bruto domaći proizvod. Dakle, javni dug je u apsolutnom iznosu za manje od šest godina porastao sa 24 milijarde na pomenutih 38,8 milijardi evra, ali je u isto vreme – konkretno u junu ove godine – prema podacima Ministarstva finansija, taj dug imao rekordno nizak odnos prema bruto domaćem proizvodu (BDP): 43,4 odsto, što je najniži odnos još od 2011. godine, kada je zahvaljujući trulom kompromisu prethodne vlasti javni dug naglo krenuo da raste, zbog neodrživih povećanja penzija.
E, ali tu ima ono “ali”.
Naime, čitaoci se možda sećaju dramatičnih vesti tamo iz 2014. godine kada je javni dug, zbog dvogodišnjeg nečinjenja tadašnje nove vlasti, narastao na 70, pa potom u 2015. godini i na 77 odsto BDP. Međutim, kada danas pogledamo koliki je tada, 2014. i 2015. bio javni dug – vidimo drugačije brojke. Zvanično, na kraju 2014. godine javni dug je iznosio 63,4 odsto BDP, a 2015. – 67,2 odsto BDP.
Otkud ova promena?
Tu dolazimo do revizija koje radi Republički zavod za statistiku (RZS). Naime, u periodu 2014–2024, RZS je uradio tri velike revizije bruto domaćeg proizvoda i svaki put je naknadno ustanovljavao da je u prethodnom periodu BDP zapravo bio znatno veći nego što je u prvi mah zabeleženo. Ukupno, u te tri revizije, RZS je uvećao bruto domaći proizvod za blizu 20 odsto. Samim tim, kako je BDP “papirno” porastao, tako je i javni dug na isti način smanjen. Reč je o revizijama koje se inače periodično rade na svakih pet godina. No, prema izjavama članova Fiskalnog saveta, nakon poslednje revizije, ovo uvećanje BDP od skoro 20 odsto bilo je “znatno više nego u većini drugih evropskih zemalja”.
Tada su pojedini članovi Fiskalnog saveta naveli da ne misle da država “šminka” BDP po svojoj volji, nego da je reč o nepouzdanosti podataka RZS zbog znatnog manjka kapaciteta, odnosno malog broja zaposlenih u RZS u odnosu na uporedive države. Ovakva nepouzdanost podataka, naravno, povlači sobom i druge probleme. Ako su osnovne brojke zaista toliko drugačije nego što su bile kada smo pravili planove i kreirali politike na tim planovima, da li su onda zbog toga i pomenute politike i planovi umnogome bili promašeni…
“Velike izmene verovatno najvažnijeg makroekonomskog pokazatelja kakve se već deceniju dešavaju u Srbiji nisu uobičajene u drugim evropskim zemljama. One znatno otežavaju ispravno vođenje ekonomske politike, koja se u uređenim zemljama mora zasnivati na kvalitetnim i pravovremenim podacima”, saopštio je Fiskalni savet nakon poslednje revizije u 2024. godini.
Tako, iako sada “cenimo” da je trenutni javni dug na oko 43 odsto BDP, ne znači da se to za nekoliko godina neće promeniti i biti znatno manje ili znatno više.
No, postoji još jedan jasan podatak koji pokazuje da li je zaduženost države visoka ili ne, a to je godišnji iznos koji država mora da plati za kamate svog duga.
CENA JAHANJA NA JEFTINOM NOVCU
Prilikom ocenjivanja budžeta za 2025. godinu, Fiskalni savet je upozorio da je stavka koja ima najveći rast u predloženom budžetu upravo ona po kojoj treba da se plate kamate po osnovu javnog duga. Troškovi za kamate su po budžetu za 2025. porasli za čak 19 odsto, odnosno na 1,9 milijardi evra u apsolutnom iznosu.
Ovaj porast nije samo posledica novih zaduživanja već i pogoršavanja uslova zaduživanja – kao što je država veoma dugo “jahala” na talasu nultih kamatnih stopa i obilja jeftinog novca, tako je sada već godinama u periodu kada je novac znatno skuplji i nepovoljniji.
No, šta znači tih 1,9 milijardi evra, osim što je reč, dabome, o ogromnom novcu koji bi mogao da reši pojedine velike probleme koje Srbija ne rešava godinama?
Kao i kod javnog duga, posmatra se odnos ovih troškova za kamate prema BDP. U slučaju Srbije, kamate iznose oko 2,1 odsto BDP, pisala je nedavno Radio slobodna Evropa. Tu već vidimo da je situacija dosta nepovoljna: ovih 2,1 odsto BDP koji odlaze na kamate prilično su veći od proseka zemalja centralne i istočne Evrope, gde za ovu namenu izdvajaju oko 1,4–1,6 odsto BDP. Ovo praktično znači da se Srbija – iako nema visok javni dug u odnosu na BDP – zadužuje po cenama po kojima se zadužuju zemlje sa znatno većim udelom javnog duga prema BDP.
Ili, kako je pisao Fiskalni savet: “Zbog značajno većih kamata, direktno poređenje nivoa deficita i javnog duga Srbije sa zemljama EU može da zavara, jer isti nivo duga stvara veće opterećenje za naš budžet. Viši troškovi zaduživanja nameću Srbiji potrebu da u dugom roku teži strukturno nižem nivou deficita i javnog duga u poređenju sa razvijenijim zemljama EU – a ta potreba je dodatno naglašena u trenutnom međunarodnom okruženju koje odlikuju relativno visoke kamatne stope, koje će po svemu sudeći ostati povišene i u srednjem roku.”
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
