Prilikom ocenjivanja budžeta za 2025. godinu, Fiskalni savet je upozorio da je stavka koja ima najveći rast u predloženom budžetu upravo ona po kojoj treba da se plate kamate po osnovu javnog duga. Troškovi za kamate su po budžetu za 2025. porasli za čak 19 odsto, odnosno na 1,9 milijardi evra u apsolutnom iznosu. Šta to znači? Ovih 2,1 odsto BDP koji odlaze na kamate prilično su veći od proseka zemalja centralne i istočne Evrope, gde za ovu namenu izdvajaju oko 1,4–1,6 odsto BDP
...…
Ukupan spoljašnji dug Srbije “balansira” na oko 48–49 milijardi evra tokom 2025. godine, pokazuju najnoviji podaci Narodne banke Srbije (NBS). Ona je objavila i da je na kraju juna 2025. javni spoljašnji dug iznosio 25,56 milijardi evra, dok je privatni spoljašnji dug bio nešto niži – 23,09 milijadri evra.
Posmatrajući iznose spoljašnjeg duga Srbije primećuje se da je, nakon relativne stagnacije u toku druge decenije 21. veka, u periodu od 2019–2025 (vidi tabelu) došlo do znatnog povećanja spoljašnjeg duga države. Tako se od kraja 2019, poslednje relativno “normalne” godine pred kovid i čitav niz sukoba koji tresu planetu, javni spoljašnji dug maltene udvostručio – sa 13,87 na 25,56 milijardi evra.
Privatni spoljašnji dug, koji je na kraju 2019. bio viši od javnog, napredovao je sporijim tempom i na kraju juna 2025. iznosio 23,1 milijardu evra.
KO SU NAM POVERIOCI
Kod koga se država zaduživala u inostranstvu?
Prema podacima NBS, najveći deo javnog spoljašnjeg duga odlazi na izdate državne hartije od vrednosti – oko 8,8 milijardi evra. Naredni poverilac po veličini su strane vlade i njihove razvojne banke i agencije: Srbija im duguje još 6,6 milijardi evra.
Nakon njih, duguje Međunarodnom monetarnom fondu (2,3 milijarde evra), Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) ukupno 2,16 milijardi i Evropskoj investicionoj banci (EIB) – 1,74 miijarde.
Vredi pomenuti i “eksploziju” zajmova koje su Srbiji dali “ostali kreditori”, kako ih vodi NBS – od 1,8 miliona evra, koliko je Srbija dugovala po ovom osnovu na kraju 2019. godine, a u junu je ta brojka iznosila 2,42 milijarde evra. Primetan je i znatan rast duga prema Razvojnoj banci Saveta Evrope (CEB) – od 196 miliona evra krajem 2019. do 731 milion evra sredinom 2025.
Prema istom izvoru, kada je reč o privatnom spoljašnjem dugu, u junu 2025. preduzeća u Srbiji na srednji i dugi rok duguju 18,26 milijardi evra, a banke 3,16 milijardi. Kratkoročno (do godinu dana), preduzeća u Srbiji duguju još 1,3 milijarde, a banke 325 miliona evra.
U poslednjem kvartalnom izveštaju Uprave za javni dug (deo Ministarstva finansija) iz jula ove godine navodi se i koliki je unutrašnji dug države. Tako, prema podacima Uprave za javni dug, država za hartije od vrednosti emitovane na domaćem tržištu duguje još 9,2 milijarde evra. Po osnovu kredita poslovnih banaka država duguje 1,23 milijarde, a zanimljivo je da Srbija i dalje “iskašljava” staru deviznu štednju –po tom osnovu duguje još 366 miliona evra.
Neki podaci se znatno razlikuju u izveštaju Uprave za javni dug i u pomenutoj publikaciji Narodne banke. Tako, prema Upravi, Srbija za državne evroobveznice ima spoljašnji dug od 10,3 milijarde evra. Podaci se razlikuju i za istog poverioca: na primer, NBS tvrdi da je dug prema Evropskoj investicionoj banci na kraju juna 2025. iznosio 1,74 milijarde, a Uprava kaže 1,49 milijardi na isti datum.
Prema podacima Uprave za javni dug, dug Srbije prema kineskoj Export-Import banci iznosi 2,83 milijarde evra – više nego prema MMF (2,3 milijarde), Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (2,16 milijardi), Francuskoj agenciji za razvoj (212 miliona), Nemačkoj razvojnoj banci (190 miliona)… Ujedno, država na unutrašnjem tržištu garantuje za još blizu pola milijarde evra izdatih kredita, dok se te garancije na spoljašnjem planu penju na 1,73 milijardi evra.
Za koga država garantuje sve ove dugove? Najviše za Elektroprivredu Srbije (EPS) – Srbija “drži leđa” EPS za ukupno 624,5 miliona evra. Osim za EPS, država garantuje i za pola milijarde duga Srbijagasa, skoro 200 miliona evra duga železničkih kompanija (najviše Srbijavoza – 123 miliona), a tu je i garancija i za 165 miliona evra duga “Puteva Srbije”.
Ovo nisu ukupni dugovi ovih firmi, već dugovi za koje garantuje država Srbija – ako nešto pođe po zlu, ovi dugovi se prebacuju na državu.
Kada se sve ovo sabere – unutrašnji i spoljašnji dug države, zajedno sa indirektnim obavezama i garancijama datim za zaduživanje lokalnih vlasti, dolazi se do ukupnog javnog duga Srbije od 38,8 milijardi evra.
Da li je ovo mnogo?
ZNAMO LI DA BROJIMO
Javni dug se meri i upoređuje ne u apsolutnom iznosu, nego u odnosu na bruto domaći proizvod. Dakle, javni dug je u apsolutnom iznosu za manje od šest godina porastao sa 24 milijarde na pomenutih 38,8 milijardi evra, ali je u isto vreme – konkretno u junu ove godine – prema podacima Ministarstva finansija, taj dug imao rekordno nizak odnos prema bruto domaćem proizvodu (BDP): 43,4 odsto, što je najniži odnos još od 2011. godine, kada je zahvaljujući trulom kompromisu prethodne vlasti javni dug naglo krenuo da raste, zbog neodrživih povećanja penzija.
E, ali tu ima ono “ali”.
Naime, čitaoci se možda sećaju dramatičnih vesti tamo iz 2014. godine kada je javni dug, zbog dvogodišnjeg nečinjenja tadašnje nove vlasti, narastao na 70, pa potom u 2015. godini i na 77 odsto BDP. Međutim, kada danas pogledamo koliki je tada, 2014. i 2015. bio javni dug – vidimo drugačije brojke. Zvanično, na kraju 2014. godine javni dug je iznosio 63,4 odsto BDP, a 2015. – 67,2 odsto BDP.
Otkud ova promena?
Tu dolazimo do revizija koje radi Republički zavod za statistiku (RZS). Naime, u periodu 2014–2024, RZS je uradio tri velike revizije bruto domaćeg proizvoda i svaki put je naknadno ustanovljavao da je u prethodnom periodu BDP zapravo bio znatno veći nego što je u prvi mah zabeleženo. Ukupno, u te tri revizije, RZS je uvećao bruto domaći proizvod za blizu 20 odsto. Samim tim, kako je BDP “papirno” porastao, tako je i javni dug na isti način smanjen. Reč je o revizijama koje se inače periodično rade na svakih pet godina. No, prema izjavama članova Fiskalnog saveta, nakon poslednje revizije, ovo uvećanje BDP od skoro 20 odsto bilo je “znatno više nego u većini drugih evropskih zemalja”.
Tada su pojedini članovi Fiskalnog saveta naveli da ne misle da država “šminka” BDP po svojoj volji, nego da je reč o nepouzdanosti podataka RZS zbog znatnog manjka kapaciteta, odnosno malog broja zaposlenih u RZS u odnosu na uporedive države. Ovakva nepouzdanost podataka, naravno, povlači sobom i druge probleme. Ako su osnovne brojke zaista toliko drugačije nego što su bile kada smo pravili planove i kreirali politike na tim planovima, da li su onda zbog toga i pomenute politike i planovi umnogome bili promašeni…
“Velike izmene verovatno najvažnijeg makroekonomskog pokazatelja kakve se već deceniju dešavaju u Srbiji nisu uobičajene u drugim evropskim zemljama. One znatno otežavaju ispravno vođenje ekonomske politike, koja se u uređenim zemljama mora zasnivati na kvalitetnim i pravovremenim podacima”, saopštio je Fiskalni savet nakon poslednje revizije u 2024. godini.
Tako, iako sada “cenimo” da je trenutni javni dug na oko 43 odsto BDP, ne znači da se to za nekoliko godina neće promeniti i biti znatno manje ili znatno više.
No, postoji još jedan jasan podatak koji pokazuje da li je zaduženost države visoka ili ne, a to je godišnji iznos koji država mora da plati za kamate svog duga.
CENA JAHANJA NA JEFTINOM NOVCU
Prilikom ocenjivanja budžeta za 2025. godinu, Fiskalni savet je upozorio da je stavka koja ima najveći rast u predloženom budžetu upravo ona po kojoj treba da se plate kamate po osnovu javnog duga. Troškovi za kamate su po budžetu za 2025. porasli za čak 19 odsto, odnosno na 1,9 milijardi evra u apsolutnom iznosu.
Ovaj porast nije samo posledica novih zaduživanja već i pogoršavanja uslova zaduživanja – kao što je država veoma dugo “jahala” na talasu nultih kamatnih stopa i obilja jeftinog novca, tako je sada već godinama u periodu kada je novac znatno skuplji i nepovoljniji.
No, šta znači tih 1,9 milijardi evra, osim što je reč, dabome, o ogromnom novcu koji bi mogao da reši pojedine velike probleme koje Srbija ne rešava godinama?
Kao i kod javnog duga, posmatra se odnos ovih troškova za kamate prema BDP. U slučaju Srbije, kamate iznose oko 2,1 odsto BDP, pisala je nedavno Radio slobodna Evropa. Tu već vidimo da je situacija dosta nepovoljna: ovih 2,1 odsto BDP koji odlaze na kamate prilično su veći od proseka zemalja centralne i istočne Evrope, gde za ovu namenu izdvajaju oko 1,4–1,6 odsto BDP. Ovo praktično znači da se Srbija – iako nema visok javni dug u odnosu na BDP – zadužuje po cenama po kojima se zadužuju zemlje sa znatno većim udelom javnog duga prema BDP.
Ili, kako je pisao Fiskalni savet: “Zbog značajno većih kamata, direktno poređenje nivoa deficita i javnog duga Srbije sa zemljama EU može da zavara, jer isti nivo duga stvara veće opterećenje za naš budžet. Viši troškovi zaduživanja nameću Srbiji potrebu da u dugom roku teži strukturno nižem nivou deficita i javnog duga u poređenju sa razvijenijim zemljama EU – a ta potreba je dodatno naglašena u trenutnom međunarodnom okruženju koje odlikuju relativno visoke kamatne stope, koje će po svemu sudeći ostati povišene i u srednjem roku.”
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Veliki ružičasti slon u prostoriji o kojem se i dalje ćuti jeste pitanje statusa “Crvene zvezde” u srpskom fudbalu i kako se sve te unapred osvojene titule i kupovi odražavaju na mogućnost crveno-belih da naprave neki rezultat i na evropskom planu. Još veći problem je činjenica da se to nekako uzima nekritički, zdravo za gotovo. I da u tome saučestvuje veliki broj sportskih novinara koji ne vide ništa neobično u tome da jedan klub na svom terenu bude neporažen u 159 utakmica zaredom, a da nije reč o “Real Madridu” u vreme vladavine Fransiska Franka
Sukob Veselina Milića i Marka Krička (na slici), tog dvojca načelnika koji je iznikao iz iste političke postelje, na ogoljen način ilustruje dubinu institucionalne krize u najvažnijem sektoru u svakoj državi. Ako je Kričak lojalista, šta je onda tek Milić, koji je tu od prvih dana i koji je “čuvar svih tajni” ovog režima? I ako je tako, ko je uopšte smeo “da krene” na njega ako je on sposoban da na tacni isporuči kriminalne kombinacije vrha srpske vlasti
Da li postoji tajna nit koja povezuje nasilne incidente u centralnoj opštini prestonice? Da li postoji odgovornost naprednjaka koji već godinama drže opštinu Stari grad i dozvoljavaju cvetanje nasilja pod budnim okom sumnjivih lica koja učestvuju u izvršnoj vlasti
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
