Kako se ko snalazi u debatama? Zašto se tamo ide ili ne ide? O tome piše „Vreme“ u novom broju
Jedni se vajkaju što sučeljavanja pred izbore nisu „uljudna“, drugi procenjuju ko je koga „razbucao“ pred kamerama. Treći, i oni su najbliži istini, misle da te debate ničemu ne doprinose. Ali postoji ipak jedna grupa kolebljivih birača.
„Vreme“ u novom broju (četvrtak, 1. oktobar) objavljuje članak Nemanje Rujevića o „debatama“ u atmosferi tuče.
„Gledaoci koji posmatraju debate mahom su opredeljeni i sve gledaju kroz taj ključ“, kaže Ivana Jakšić, docentkinja socijalne psihologije na Fakultetu političkih nauka. „Efekata može da bude na neopredeljene, nesigurne, a veliko je pitanje koliko takvih ima.“
Studentska lista je odbila učešće u nekim debatama, a poseban je igrokaz spremio RTS koji je za isti sto zvao Iliju Srdanovića, Aleksandra Vučića i, iz nekog razloga, predstavnicu nevladine organizacije CRTA.
One debate koje se jesu održale privukle su pažnju i otkrile taktiku SNS. „Naprednjacima trebaju debate jer su u buli“, kaže stručnjak za komunikacije Đorđe Trikoš.
„Ciljaju onu publiku koja može da kaže ‘pa možda ni ovi studenti nisu rešenje, neću ni da izađem na izbore’. Da što više relativno lenjih birača ostave kod kuće. Zato im i nije ideja da ‘pobede’ u debati nego da pokažu da je sagovornik smotan, nepripremljen, nesposoban i obeshrabre ljude da idu na glasanje.“
Ceo članak čitajte u novom „Vremenu“ od ovog četvrtka. Ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje.
Posle političke pauze duže od 20 godina, Bogoljub Karić ponovo izlazi na izbore. Ovoga puta ne vraća se skromno - najavljuje 39 odsto glasova i već zna da će posle izbora i studenti i SNS doći da razgovaraju sa njegovim pokretom
Posmatrač Agencije za sprečavanje korupcije napadnut je u Bloku 19a dok je službeno fotografisao štand SNS-a. Prevezen je na VMA
U novom broju „Vreme“ donosi niz analiza i intervjua u susret izborima 25. oktobra
Ovo je borba između onih koji se bore za opšte dobro i onih koji su zarobili državu, koji siluju društvo i rasturaju ga. U toj borbi ova prva strana mora da pobedi. U protivnom postaćemo, kao one zemlje Latinske Amerike u kojima narko karteli državu drže zarobljenom: povezani su s političarima, krajnjom desnicom, najčešće i sa Crkvom, sa vojskom i policijom i, naravno, vrhovnim sudom
Vlast Peti oktobar najradije pamti po zapaljenoj Skupštini. Ali taj dan je počeo jedanaest dana ranije, na izborima koje je izgubio Slobodan Milošević. Uoči glasanja 25. oktobra, Žarko Korać i Ivan Marović za “Vreme” govore o dve različite opozicije, kontroli glasova i mogućnosti da neizvestan rezultat otvori novi spor oko izborne volje
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
