Pre nedelju dana u više medija objavljena je vest da je sezona ambrozije “na vrhuncu”. Za one koji pate od alergije na ovaj korov – a to je između 10 i 20 odsto stanovništva Srbije – ovo nije bila nikakva vest: oni su osetili dolazak ambrozije još u julu i, kao i svake godine, olakšanje će primetiti tek u oktobru kada prestane sezona
Svake godine je isto, ako ne i gore: u julu ili avgustu počinje naglo curenje nosa “ni iz čega”, rafalno kijanje, svrab u očima i grlu, peckanje na ustima… I tako nedeljama i mesecima. Ako uzmemo “sredinu” – da 15 odsto ljudi u Srbiji pati od alergije na polen ambrozije – to u brojkama znači da oko milion građana svih uzrasta ima veoma velike zdravstvene poteškoće tokom četvrtine svake godine.
A ta brojka nije konačna. To što neko sada nije alergičan na ambroziju (ili bilo šta drugo), ne znači da neće postati u narednim godinama. I problem će se samo povećavati i sve više ljudi će biti “izbačeno iz stroja” na tri meseca godišnje, ili će im barem privremeno biti znatno pogoršan kvalitet života.
Svake godine ponavljaju se isti saveti – pranje kose i tuširanje nakon svakog dolaska iz spoljne “neprijateljske” sredine kući, zatvaranje prozora tokom noći, jutra i večeri, posete lekaru i po njegovoj preporuci antihistaminici, redovno i što češće ispiranje nosa slanim rastvorom, sušenje veša u kući, a ne van nje… Međutim, dokle će građani sami da se brane od ovog nevidljivog – a i te kako stvarnog – neprijatelja? Kada će država da reši ovaj veoma veliki javnozdravstveni problem?
GDE SMO DANAS, POSLE 20 GODINA
Propisi postoje. Još 2006. godine Vlada Srbije donela je uredbu po kojoj je propisano ko sve mora da uništava ovu biljku, kada, na koji način i gde. I pre ove uredbe bila su uvedena neka merna mesta, a vest iz jula 2005. godine glasila je da je beogradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine prvi put mapirao gde se nalazi ambrozija i da sledeće godine počinje njeno suzbijanje.
Procenjuje se da između 10 i 15 zrna polena ovog korova po kubnom metru može da izazove alergijske reakcije kod ljudi koji su osetljivi na ovaj polen. A gde smo danas, dvadeset godina nakon što je država propisala da ambrozija mora da se uništava?
Mediji su ovih dana javljali kako je koncentracija ambrozije prešla 1000 zrna po kubnom metru. A pogled u “istorijski” niz podataka izaziva zaprepašćenje: rekordna koncentracija polena zabeležena je krajem avgusta 2019. u Obrenovcu, čak 2136 zrna po kubnom metru, a čak pet merenja iz 2025. našla su mesto u “top 20” listi za period 2016–2025.
Valja se setiti: u oktobru 2016. Godine, taman što je minula sezona ambrozije, Goran Vesić je dao čvrsto obećanje. “Potpuno ćemo uništiti ambroziju u Beogradu”, glasio je naslov u “Blicu”, dok je tadašnji gradski menadžer dalje u tekstu objašnjavao kako će Grad “doneti akcioni plan za potpuno uništavanje ambrozije koja će se tretirati prema predlogu Zavoda za biocide na 74 hektara”.
Epilog ove najave su Beograđani jasno mogli da vide sledeće godine, kada se, na dva postojeća merna mesta – Zelenom brdu na Zvezdari i Novom Beogradu – koncentracija udvostručila, kako u ukupnom izmerenom broju zrna polena tokom cele sezone, tako i dnevnom maksimumu (Novi Beograd sa 318 na 554 zrna, Zeleno brdo sa 223 na čak 670 zrna).
No, i ove izmerene vrednosti bile su “mala maca” za ono što se merilo 10 godina kasnije: u međuvremenu je za Beograd dodato još jedno merno mesto (Čukarica), pa su dnevni maksimumi za 2025. godinu glasili: na Čukarici – 984, na Zelenom brdu – 992, a na Novom Beogradu čak 1010 zrna po kubnom metru.
Slično, u sezoni 2016. merno mesto Zeleno brdo na Zvezdari je zabeležilo ukupno 2625 zrna polena ambrozije po kubnom metru za celu sezonu, dok je na Novom Beogradu ta brojka iznosila 3298 zrna. Deset godina kasnije, rezultati su katastrofalni: na Zelenom brdu 10861 zrna po kubnom metru, na Čukarici 10364, a na Novom Beogradu 9973 zrna po kubnom metru za sezonu.
Poređenja radi, u tekstu u “Vremenu” iz avgusta 2011. godine nalazi se i tabela sa maksimalnim dnevnim iznosima koncentracije polena ambrozije za 2010. godinu, kao i tadašnjim ukupnim sezonskim merenjem: tada, 2010, najviša dnevna maksimalna koncentracija je zabeležena u Loznici (824 zrna po kubnom metru), a najveći ukupan broj zrna po kubnom metru u sezoni u Kuli (10.291).
Danas, dakle, Beograd rutinski prelazi ove, tada rekordne iznose, a rekorderi iz 2025. su ove vrednosti uveliko “prešišali”: Valjevo je imalo maksimalnu dnevnu koncentraciju od 1535 zrna po kubnom metru, a Obrenovac je zabeležio 12.308 zrna u celoj sezoni.
NEGDE JE ZAPELO 2022. U BEOGRADU
Na Portalu javnih nabavki vidi se da lokalne samouprave raspisuju javne nabavke za suzbijanje ambrozije, no očigledno to nije ni izbliza dovoljno da problem bude rešen, pa čak ni da se ne pogoršava.
Zanimljiva je situacija i u Beogradu: gradski Sekretarijat za zdravstvo je 2021. raspisao javnu nabavku prvo za monitoring i mapiranje, a potom i za suzbijanje i uništavanje ambrozije hemijskim putem na 30.000.000 kvadrata, odnosno, na površini od 3000 hektara. Ove nabavke dobio je Zavod za biocide, kao i onu sledeću, iz 2022. godine, takođe za 3000 hektara.
Međutim, nakon toga – ništa! Nema javnih nabavki u naredne tri godine, sve do leta 2026. kada je potpisan okvirni sporazum, opet sa Zavodom za biocide i medicinsku ekologiju, ali ovaj put na upola manjoj površini – 15 miliona kvadrata, odnosno 1500 hektara.
Prema važećem akcionom planu za suzbijanje ambrozije na teritoriji Beograda, za period 2021–2029, koji je napravio Biološki fakultet u Beogradu, u periodu 2021–2023. trebalo je da se napravi monitoring i suzbije ambrozija na 30 odsto teritorije Beograda, potom je 2023–2025 ta površina trebalo da poraste na 60 odsto teritorije, i onda od 2026. do 2029. da se ambrozija suzbije sa cele teritorije Beograda. Negde je nešto, očito, “zapelo” nakon 2022. godine, što je period koji se poklapa sa “upravljanjem” glavnim gradom Aleksandra Šapića.
Kako su za “Vreme” rekli iz gradskog Sekretarijata za zdravstvo, nakon 2022. godine Grad Beograd je poverio poslove vezane za uništavanje ambrozije javnim preduzećima poput JKP “Zelenilo-Beograd” i komunalnim preduzećima rubnih opština – samim tim više nije ni bilo javnih nabavki za uništavanje ambrozije.
Međutim, u odgovoru iz ovog Sekretarijata ne piše zbog čega je Grad ovo uradio. Štaviše, oni navode da zbog specifičnosti ambrozije “svaki prekid aktivnosti podrazumeva potrebu za ponovnim monitoringom i kartiranjem njenog prisustva na teritoriji grada Beograda, kao i ponovno utvrđivanje realnih i potencijalnih žarišta širenja” – tim pre nije jasno zašto je nastao “prekid aktivnosti”, pa sad sve mora ispočetka.
Takođe, nije jasno ni zašto monitoring kreće na 1500 hektara kad iz Sekretarijata sami navode da ukupni procenjeni obuhvat teritorije grada Beograda iznosi 8.660 hektara.
“Izmenama Generalnog urbanističkog plana grada Beograda došlo je do izgradnje i uređenja pojedinih neuređenih površina koje su ranije predstavljale potencijalna žarišta pojave ambrozije. Shodno tome, ranije izrađena mapiranja staništa više ne predstavljaju pouzdan i validan izvor podataka. Sprovođenjem javne nabavke usluga za monitoring, mapiranje i hemijsko suzbijanje korovske biljke ambrozije na teritoriji grada Beograda u 2026. godini, biće obezbeđeni uslovi za dobijanje realnije i ažurne slike o površinama pod ambrozijom na površinama obuhvaćenim monitoringom kad bude završen”, kažu za “Vreme” iz Sekretarijata za zdravstvo.
“DA NIJE BILO OVOG SUNOVRATA…”
U julu 2026. Ministarstvo poljoprivrede je, iz nekog razloga, saopštilo da će uputiti zahtev svim gradovima i opštinama “da hitno dostave podatke o najvećim žarištima ambrozije i preduzmu mere za njeno uništavanje”.
Međutim, prema rečima prim. dr Elizabet Paunović, penzionisane direktorke Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije, potrebno je da se u rešavanje ovog problema uključe pre svega Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, te da lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta ni sredstava za efikasno suzbijanje ambrozije.
“Stanovništvo gradova je posebno ugroženo ambrozijom, jer su više izloženi hemijskim štetnostima iz životne sredine i zagađenom vazduhu. Poznato je da zagađen vazduh negativno utiče na sluzokožu disajnih organa i na to da se lakše javljaju i alergijske reakcije. Zato i ne vidim svrhu da Ministarstvo poljoprivrede tu bilo šta radi”, kaže kaže za “Vreme” doktorka Paunović navodeći da se ambrozija najmanje javlja na poljoprivrednom zemljištu.
“To zemljište je obrađeno, tu postoje razne kulture – problem su zapuštena zemljišta, o kojima niko ne vodi računa”, kaže doktorka Paunović, koja je, inače, pomenute 2005. godine, kada je Beograd počeo sistemsku borbu protiv ambrozije, bila i zamenica gradskog sekretara za zaštitu životne sredine.
“Problem ambrozije bi trebalo da rešavaju Ministarstvo zdravlja i životne sredine zajedno, interdisciplinarno, jer je reč o velikom javnozdravstvenom problemu”, kaže Elizabet Paunović.
Na pitanje da li postoje primeri gde su se države ili lokalne samouprave uspešno izborile sa ovim problemom, doktorka Paunović navodi da i u okolnim zemljama postoje slični problemi.
“Međutim, veći gradovi u razvijenim zemljama imaju programe suzbijanja ambrozije i uspešno ih izvode. I mi da nismo imali ovaj sunovrat, valjda bismo s tim programom, koji smo počeli pre dvadeset godina, uradili do sada nešto”, zaključuje naša sagovornica.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
