Danas počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Navijači širom sveta se raduju utakmicama, Amerikanci zainteresovani za fudbal psuju zbog enormnih cena karata, a Donald Tramp je ovogodišnji Mundijal i pre nego što je počeo doveo do ivice političke izdržljivosti
Majami budi nadu da bi ovo moglo da preraste u jedno dugo, veselo fudbalsko leto, kada će 48 reprezentacija tokom pet nedelja na Svetskom prvenstvu u fudbalu odigrati 104 utakmice u SAD, Kanadi i Meksiku, piše nemački „Špigel“.
Leto i Svetsko prvenstvo – to za ljubitelje fudbala širom sveta znači nekoliko nedelja preko potrebnog rasterećenja. Gotovo ništa, kažu sociolozi, ne garantuje beg iz surove kolotečine tako pouzdano kao utakmica nacionalnog tima: najmanje 90 minuta bez Irana, Gaze, Ukrajine, briga zbog recesije, naftne krize, kredita, računa, školarina… Svaki Mundijal ima potencijal da se pretvori u „letnju bajku“ koja će skrenuti pažnju od ludila u svetu.
Ali ovo neće biti normalno Svetsko prvenstvo, piše „Špigel“.
Upravo u ovim haotičnim vremenima ono se održava u SAD, u samom epicentru zemljotresa koji iz dana u dan iznova potresa svet. U zemlji čiji predsednik Donald Tramp svim sredstvima pokušava da sruši postojeći globalni poredak. U zemlji koja je iznutra toliko podeljena da neki na horizontu već vide građanski rat. Ili čak prepoznaju obrise diktature, piše „Špigel“.
Mnogo toga ukazuje na to da će ovo Svetsko prvenstvo u fudbalu biti Trampov turnir. Postoji bojazan da neće moći da odoli iskušenju da prisvoji Mundijal i iskoristi ga kao binu za sopstvenu promociju.
FIFA se prepustila na milost i nemilost američkom predsedniku. U njujorškoj Trampovoj kuli (Trump Tower) otvorila je novo predstavništvo, samo nekoliko spratova ispod privatnog stana predsednika.
A tu su i partnerske zemlje: Meksiko, koji Tramp rado vređa nazivajući ga “banana-republikom kojom vladaju narko-karteli”. Kanada, koju želi da pretvori u 51. saveznu državu SAD.
Ove tri zemlje su prvobitno nastupile zajedno kao domaćini Mundijala. Umesto zajedništva, sada su sukobi unapred programirani.
Ispred stadiona u SAD bi, osim toga, mogao da patrolira ICE, ozloglašena operativna jedinica Ministarstva unutrašnje bezbednosti koja svako malo brutalno hapsi navodno ilegalne migrante, pre svega iz latinoameričkih zemalja. Mnogim navijačima bi odlazak u SAD mogao da deluje izuzetno rizično.
A svakako je i skup: karte čak i za utakmice autsajdera brzo dostignu cenu od preko 1.000 dolara.
Kada je reč o zajedništvu, ovo Svetsko prvenstvo je prvobitno bilo osmišljeno upravo u tom duhu: planirano je kao severnoameričke igre – ceo kontinent „ujedinjen u jedno”, kako je glasio zvanični moto zajedničke kandidature SAD, Kanade i Meksika.
Privrede ove tri zemlje dugo su bile čvrsto isprepletane. Njihovi šefovi država i vlada potpisali su 1992. godine sporazum NAFTA, čime su ukinute trgovinske barijere. Međutim, taj sporazum je izazvao oštre reakcije i negodovanje u Sjedinjenim Državama. Ovaj politički nemir kulminirao je izborom Donalda Trampa za predsednika, koji je NAFTA sporazum nazvao „najgorim trgovinskim sporazumom” na svetu i zamenio ga.
Sada Svetsko prvenstvo ne predstavlja ujedinjeni region, već kontinent koji se raspada politički i ekonomski. Predstavlja slom svetskog poretka ka kome Trampova politika vodi godinama unazad. „Amerika na prvom mestu” (America First) važi i za ovo Svetsko prvenstvo. Partnerske zemlje se u komentarima iz Bele kuće već odavno više i ne pominju.
Može li u takvoj atmosferi da se javi fudbalsko i slavljeničko raspoloženje? Ili će mundijalsko leto postati ispit izdržljivosti za duboko podeljeni kontinent i PR katastrofa za američkog predsednika, pita se “Špigel”.
Kada se igraju utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu i gde ih možete gledati
Plenum Ujedinjenih nacija u Njujorku pamtio je i bolje dane. Sedišta za delegate su delom pohabana, a tepisi izlizani. Đaniju Infantinu to, međutim, nimalo ne smeta. On je 25.maja proslavljao Svetski dan fudbala.
Infantino, šef FIFA-e od 2016. godine, stoji sav ozaren za mermernom govornicom ispod zlatnog amblema UN-a i nastupa državnički, piše “Špigel”. „Naš svet prolazi kroz teška vremena”, uzvikuje on. „A u teškim vremenima nam je ponekad potreban povod da okupimo ljude.”
Infantino voli simboliku: kada je ovaj pedesetšestogodišnji fudbalski funkcioner stigao u sedište UN-a na Ist Riveru, preko bele košulje je navukao sudijski dres uz reči: „Zato što me je preplavila radost.”
Infantino je nedeljama krstario Severnom Amerikom kako bi promovisao Svetsko prvenstvo uvek istim sloganom: „Fudbal ujedinjuje svet”.
Međutim, to je u potpunoj suprotnosti sa političkom situacijom.
„Od naše kandidature za Svetsko prvenstvo 2017. godine, demokratija u SAD je pretrpela ozbiljne udarce”, kaže Džuls Bojkof, jedan od najistaknutijih sportskih kritičara u SAD i profesor političkih nauka na Pacifičkom univerzitetu u Oregonu. „Ovo su zastrašujuća vremena za jedno Svetsko prvenstvo. Zapravo bi trebalo pozvati ceo svet, ali Amerika trenutno ne deluje kao gostoljubivo mesto.”
U FIFA to ne vide tako – naravno da ne. Infantino se još ranije čvrsto vezao za Trampa.
„Oni su savršen par”, kaže Bojkof. „Obojica vole spektakl. Obojica vole društvo bogatih ljudi. Obojica su spremni da izvrnu istinu u svoju korist.” Infantino uzvraća da je njegova bliskost sa Trampom „apsolutno ključna” za uspeh Svetskog prvenstva.
Infantino je prisustvovao Trampovoj drugoj inauguraciji, leteo je sa njim na samit o Gazi i redovan je gost u Ovalnoj sobi. Prilikom žreba grupa u Vašingtonu prošlog decembra, uručio je Trampu FIFA-inu „nagradu za mir”, kreiranu specijalno za tu priliku.
Prošlog jula, FIFA je otvorila novo predstavništvo u Trampovoj kuli u Njujorku. Te prostorije se, po svemu sudeći, do sada jedva koriste. U slučaju nedoumica, Infantino otvorena pitanja rešava direktno sa američkim predsednikom. Ili bar sa nejgovim poverenikom za Svetsko prvenstvo Endruom Đulijanijem.
Đulijani je bivši profesionalni golfer, ali pre svega je sin nekadašnjeg Trampovog advokata i bivšeg gradonačelnika Njujorka Rudija Đulijanija. On rukovodi radnom grupom Bele kuće za Svetsko prvenstvo.
O fudbalu nema pojma; morali su da mu objašnjavaju da se utakmice na engleskom zovu matches, a ne games kao u američkom fudbalu.
Kao i obično u Trampovoj administraciji, kompetencija je od sekundarnog značaja za vodeće kadrove, piše „Špigel“.
Američki predsednik voli dobar šou, a sada mu je preko potreban. Njegova popularnost je pala na istorijski minimum. I kao što je bio slučaj sa ranijim turnirima, fudbal bi mogao da pomogne u ulepšavanju imidža domaćina. Ta strategija se naziva „sportsvošing” (pranje biografije kroz sport).
„Politički lideri koriste sportsvošing kako bi skrenuli pažnju sa socijalnih problema i kršenja ljudskih prava, kako bi se prikazali legitimnim i stvorili prilike za političku i finansijsku korist”, kaže profesor političkih nauka Džuls Bojkof. „To se desilo 2018. u Rusiji i 2022. u Kataru, a sada se dešava u SAD. Tramp koristi sport u svoju političku korist više nego bilo koji američki predsednik pre njega.”
Na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2026. sport bi mogao da igra sporednu ulogu. U sociologiji se to naziva „sunčanje u tuđoj slavi”, odnosno uživanje u pozajmljenoj slavi, kaže za „Špigel“ sportski filozof Robert Gugucer, profesor socijalnih nauka sporta na Univerzitetu Gete u Frankfurtu na Majni. U tome se oduvek ogledala privlačnost za političare da instrumentalizuju sport.
Za obične ljude, s druge strane, sport ima drugačije značenje, kaže Gugucer: služi kao emotivni ventil i mogućnost za identifikaciju. Velika fudbalska takmičenja ubrajaju se u retke događaje koje jedna zemlja još uvek doživljava kao zajedničko iskustvo.
„Kanada će otvoriti svoja vrata svetu”, najavio je premijer Mark Karni. „Ovo je naš trenutak da pokažemo svetu sve što Kanada ima da ponudi.” A ono što uvek provejava u sličnim izjavama kanadskog premijera jeste da je Kanada potpuno drugačija od SAD – ljubaznija, ozbiljnija varijanta susedne države.
Baš kao što je i sam Karni neka vrsta „anti-Trampa”. Bivši guverner centralne banke je trezven, tih, odmeren. Odnos između njega i Trampa je loš, baš kao i odnos između njihovih zemalja, piše „Špigel“.
Tradicionalno prisni odnosi između dve susedne države i njihovih lidera nisu bili ovoliko narušeni vekovima unazad. Tramp je zapretio da će progutati Kanadu. Uveo je nove carine na uvoz robe od severnog suseda, čija privreda ekstremno zavisi od izvoza u SAD. Tramp i lično s vremena na vreme pokazuje Karniju svoje nipodaštavanje, na primer kada ga naziva „guvernerom”, kao da je Kanada već 51. savezna država Sjedinjenih Američkih Država.
U reprezentativnom istraživanju instituta Environics iz jeseni 2025. godine, samo 36 odsto Kanađanki i Kanađana označilo je SAD kao prijatelja; 2013. godine taj procenat je iznosio 89 odsto.
U skladu sa tim, svi zajednički koncepti dveju zemalja za Svetsko prvenstvo postoje samo još na papiru. Kanadska vlada je namerna da predstavi zemlju kao svojevrsnu „kontru” Sjedinjenim Državama.
To počinje već od ulaska u zemlju: Kanada nikome ne zabranjuje ulaz na osnovu nacionalnosti, dok Trampova administracija praktično ne pušta navijače iz Haitija i Irana, a one iz drugih nacija, poput Senegala ili Obale Slonovače, pušta samo pod posebnim uslovima.
Na ukupno 13 utakmica u Torontu i Vankuveru navijači bi trebalo da dolaze uglavnom javnim prevozom, po redovnoj ceni karte od 3,35 dolara. Obe metropole planiraju svakodnevne festivale za navijače tokom trajanja prvenstva, koji će uglavnom biti besplatni.
Tokom Svetskog prvenstva može se očekivati dalji politički sukob između Karnija i Trampa. Do 1. jula vlade Kanade, SAD i Meksika moraju da odluče da li će produžiti svoj zajednički severnoamerički trgovinski sporazum USMCA, koji trenutno obuhvata prekograničnu trgovinu vrednu skoro 2.000 milijardi američkih dolara godišnje. Trampovi izaslanici zahtevaju niz novih ustupaka od Kanade. Između ostalog, Kanađani bi trebalo da otvore svoje tržište za mlečne proizvode američkih farmera više nego do sada.
Levičarska predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum do sada je važila za jednog od retkih šefova država koji znaju kako da izađu na kraj sa teškim temperamentom svog moćnog kolege u SAD. Tramp u javnosti upućuje komplimente Klaudiji Šajnbaum: ona je „veoma elegantna žena”, objavio je na platformi X.
Međutim, ti navodno dobrosusedski odnosi sve više pokazuju ozbiljne pukotine koje Svetsko prvenstvo nimalo ne umanjuje.
Tramp je poslednjih nedelja pojačao pritisak na Meksiko. U više navrata je otvoreno pretio vojnom intervencijom protiv narko-kartela koji kontrolišu velike delove susedne zemlje. Meksikom vladaju kriminalne organizacije, izjavio je nedavno, dodajući da se Šajnbaum plaši narko-bosova.
„Da li će dobitnik FIFA-ine nagrade za mir izvesti napad dronom na suorganizatora svog Svetskog prvenstva?”, zapitao se nedavno Džejms Bosvort, politički analitičar i stručnjak za bezbednost specijalizovan za Latinsku Ameriku.
Nedavno je američka vlada zatražila izručenje guvernera Sinaloe i niza visokih vladinih zvaničnika te meksičke savezne države u kojoj se nalazi sedište istoimenog kartela. Taj političar pripada vladajućoj partiji Morena, čiji je član i Šajnbaum.
Meksička milionska metropola Gvadalahara, jedan od tri meksičkagrada u kojima se igraju utakmice Svetskog prvenstva, nalazi se usred teritorije koju kontroliše najmoćnija kriminalna organizacija u zemlji – kartel Halisko. Stadion i ostala mesta odigravanja utakmica tokom Mundijala obezbeđivaće vojska.
Pritom, meksička predsednica neće prisustvovati nijednoj utakmici, kako je sama najavila. Neće biti ni na otvaranju 11. juna na čuvenom stadionu Acteka u Meksiko Sitiju, gde Meksiko igra protiv Južne Afrike.
Samo mali broj ljudi ima priliku da gleda ceremoniju na stadionu, obrazložila je Šajnbaum svoju odluku. Ona će svečano otvaranje pratiti „zajedno sa narodom” na Zokalu, centralnom trgu u istorijskom centru prestonice.
Možda će predsednica Meksika na kraju bolje iskoristiti Svetsko prvenstvo za svoje svrhe nego Donald Tramp.
Izvor: Der Spiegel
Ceo članak pročitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (11. jun) ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje.
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da će se tokom dana sa severa Srbije proširiti naoblačenje praćeno kišom, pljuskovima, grmljavinom i osetnim padom temperature. U pojedinim delovima zemlje moguće su nepogode sa gradom i olujnim vetrom.
Uticaj Rusije na politiku Srbije od Karađorđa do sad, ili: kako smo ginuli da bi Rusija ostvarila svoju interesnu zonu u Evropi i kako smo sami sebi minirali put ka Evropi
Od 2001. do 2007. na Beogradskoj tvrđavi obnovljeno je oko 40 objekata i delova utvrđenja, što je oko 30 000m2 bedema, zidova kapija, mostova... Sad je drveni most ispred Kralj kapije zabetoniran, a deluje da su “Beli orlovi” glavno znamenje ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja
Cena karata za finale Svetskog prvenstva premnašuje 10.000 dolara.
Stigao je novi Džejms Bond, ali ne na velika platna, već na ekrane gedžeta video-igara. Da li je igra prepoznala kakav je Bond potreban današnjem svetu
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
