Iako je automobilska industrija godinama bila pokretač razvoja na Zapadnom Balkanu, dosadašnji model zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i stranim subvencijama nailazi na probleme
Automobilska industrija na Zapadnom Balkanu udara o zidove modela koji joj je nekada pomogao da poraste.
Zahvaljujući niskim troškovima i podsticajima za strane investitore, region je postao deo evropske proizvodne mašinerije. Kako je evropska automobilska industrija u krizi, a rad na električnim vozilima zahteva više sofisticiranog tehničkog znanja, Zapadni Balkan našao se u nezavidnoj situaciji.
„Monitor“ je na osnovu podataka šest ekonomskih novinara iz zemalja Zapadnog Balkana, analizirao ovu granu industrije u regionu.
Automobilska industrija Zapadnog Balkana doživela je transformaciju poslednjih nekoliko godina. Bila je potrošačko tržište, a sada je proizvodna baza.
Fabrike širom regiona proizvode kablove, električne sisteme, metalne delove, filtere, presvlake, karbonska vlakna, plastične komponente, itd. Njihovi prozivodi završavaju u Folksvagenu, Mercedesu, Audiu, Stelantisu i drugim svetskim brendovima.
Tokom više od dve decenije, ekonomski model regiona bio je jasan. Vlade su se takmičile da privuku direktne strane investicije kroz niske poreze, besplatno zemljište, subvencije za zapošljavanje i infrastrukturnu podršku. Evropskim proizvođačima Balkan je nudio ono što je Zapadna Evropa u tom trenutku gubila: niske operativne troškove i relativno kvalifikovanu radnu snagu. A pomogla je i blizina evropskom tržištu.
Iako uglavnom karike niske vrednosti u evropskom lancu snabdevanja, zadužene za sklapanje i proizvodnju pojedinačnih komponenti, balkanske zemlje imale su koristi od ovog modela.
Kako prenosi „Monitor“, Srbija je najveći autoindustrijski centar Balkana. Izvoz ove grane premašuje četiri milijarde evra, a generiše oko 8,8 milijardi evra ukupnih prihoda.
U Severnoj Makedoniji celokupna ekonomija u velikoj meri zavisi od automobilske industrije. Više od 57 odsto ukupnog izvoza zemlje povezano je sa njom, kao i najmanje 35.000 radnih mesta.
Bosna i Hercegovina se oslanja na svoju dugogodišnju proizvodnu tradiciju, još iz perioda Jugoslavije. Albanija i Kosovo pokušavaju da pronađu svoje mesto i ulažu u ovaj sektor, a Crna Gora je još uvek posmatrač.
U Srbiji je izvoz automobilske industrije usmeren uglavnom ka Nemačkoj, Mađarskoj i Češkoj.
Vlada Srbije je pozicionirala zemlju kao ključnu tačku u globalnom lancu snabdevanja za multinacionalne automobilske kompanije, posebno iz EU i, sve više, iz Kine. Uspela je da privuče investicije vredne milijarde evra.
Međutim, nedavno je počela da posustaje. Ispostavilo se da se svako usporavanje nemačke automobilske industrije gotovo trenutno prenosi na domaću ekonomiju.
Zatvaranje fabrika Drakslmajer i Leoni, koje su u nemačkom vlasništvu, uticalo je na oko 4.000 radnih mesta.
Region proizvodi mnogo, ali odlučuje malo. Tehnologija, dizajn i najveći deo profita ostaju uglavnom u rukama stranih investitora.
Godinama je formula bila jednostavna i donosila je investicije. Ali, čini se, da se ta formula sada bliži iscrpljivanju.
Troškovi rada rastu, raspoloživa radna snaga se smanjuje zbog emigracije i pada broja stanovnika. Realnost je da evropska autoindustrija usporava.
Era električnih vozila dodatno menja pravila igre. Ona zahteva više sofisticiranu tehnologiju, a ne samo manuelni rad – nešto na šta su se balkanske fabrike mahom oslanjale.
To stavlja region pred težak izbor. Može ostati na dnu proizvodnog lanaca (možda čak iz njega i skroz ispasti) ili može da počne da širi inženjerske kapacitete. Opet, i za drugu opciju potrebne su investicije.
Izvor: Monitor
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
