Iako je automobilska industrija godinama bila pokretač razvoja na Zapadnom Balkanu, dosadašnji model zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i stranim subvencijama nailazi na probleme
Automobilska industrija na Zapadnom Balkanu udara o zidove modela koji joj je nekada pomogao da poraste.
Zahvaljujući niskim troškovima i podsticajima za strane investitore, region je postao deo evropske proizvodne mašinerije. Kako je evropska automobilska industrija u krizi, a rad na električnim vozilima zahteva više sofisticiranog tehničkog znanja, Zapadni Balkan našao se u nezavidnoj situaciji.
„Monitor“ je na osnovu podataka šest ekonomskih novinara iz zemalja Zapadnog Balkana, analizirao ovu granu industrije u regionu.
Automobilska industrija Zapadnog Balkana doživela je transformaciju poslednjih nekoliko godina. Bila je potrošačko tržište, a sada je proizvodna baza.
Fabrike širom regiona proizvode kablove, električne sisteme, metalne delove, filtere, presvlake, karbonska vlakna, plastične komponente, itd. Njihovi prozivodi završavaju u Folksvagenu, Mercedesu, Audiu, Stelantisu i drugim svetskim brendovima.
Tokom više od dve decenije, ekonomski model regiona bio je jasan. Vlade su se takmičile da privuku direktne strane investicije kroz niske poreze, besplatno zemljište, subvencije za zapošljavanje i infrastrukturnu podršku. Evropskim proizvođačima Balkan je nudio ono što je Zapadna Evropa u tom trenutku gubila: niske operativne troškove i relativno kvalifikovanu radnu snagu. A pomogla je i blizina evropskom tržištu.
Iako uglavnom karike niske vrednosti u evropskom lancu snabdevanja, zadužene za sklapanje i proizvodnju pojedinačnih komponenti, balkanske zemlje imale su koristi od ovog modela.
Kako prenosi „Monitor“, Srbija je najveći autoindustrijski centar Balkana. Izvoz ove grane premašuje četiri milijarde evra, a generiše oko 8,8 milijardi evra ukupnih prihoda.
U Severnoj Makedoniji celokupna ekonomija u velikoj meri zavisi od automobilske industrije. Više od 57 odsto ukupnog izvoza zemlje povezano je sa njom, kao i najmanje 35.000 radnih mesta.
Bosna i Hercegovina se oslanja na svoju dugogodišnju proizvodnu tradiciju, još iz perioda Jugoslavije. Albanija i Kosovo pokušavaju da pronađu svoje mesto i ulažu u ovaj sektor, a Crna Gora je još uvek posmatrač.
U Srbiji je izvoz automobilske industrije usmeren uglavnom ka Nemačkoj, Mađarskoj i Češkoj.
Vlada Srbije je pozicionirala zemlju kao ključnu tačku u globalnom lancu snabdevanja za multinacionalne automobilske kompanije, posebno iz EU i, sve više, iz Kine. Uspela je da privuče investicije vredne milijarde evra.
Međutim, nedavno je počela da posustaje. Ispostavilo se da se svako usporavanje nemačke automobilske industrije gotovo trenutno prenosi na domaću ekonomiju.
Zatvaranje fabrika Drakslmajer i Leoni, koje su u nemačkom vlasništvu, uticalo je na oko 4.000 radnih mesta.
Region proizvodi mnogo, ali odlučuje malo. Tehnologija, dizajn i najveći deo profita ostaju uglavnom u rukama stranih investitora.
Godinama je formula bila jednostavna i donosila je investicije. Ali, čini se, da se ta formula sada bliži iscrpljivanju.
Troškovi rada rastu, raspoloživa radna snaga se smanjuje zbog emigracije i pada broja stanovnika. Realnost je da evropska autoindustrija usporava.
Era električnih vozila dodatno menja pravila igre. Ona zahteva više sofisticiranu tehnologiju, a ne samo manuelni rad – nešto na šta su se balkanske fabrike mahom oslanjale.
To stavlja region pred težak izbor. Može ostati na dnu proizvodnog lanaca (možda čak iz njega i skroz ispasti) ili može da počne da širi inženjerske kapacitete. Opet, i za drugu opciju potrebne su investicije.
Izvor: Monitor
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Odluka o puštanju 5.000 tona evrodizela na tržište doneta je kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje domaćeg tržišta u periodu kada se očekuje povećana potrošnja, saopštila je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović
Beogradske elektrane uputile su Sekretarijatu za energetiku zahtev za odobravanje novih cena toplotne energije za novu grejnu sezonu od 1. oktobra. Uz to ide i novi obračun u pojedinim zgradama. Cene potrošnje tople vode biće više za deset odsto
Srbija bi uskoro mogla da menja Zakon o radu kako bi prvi put jasnije uredila status i zaštitu platformskih radnika poput dostavljača. Promene bi trebalo da donesu veću socijalnu sigurnost, jasniji radni status i transparentnija pravila za upravljanje algoritmima
Lične karte, vozačke dozvole i diplome prelaze u Evropskoj uniji na telefon. Kada će tu mogućnost imati građani Srbije
EPS želi da kupi projekate iz oblasti obnovljivih izvora energije. Ovo polje je do sada bila meka za biznismene bliske vlastima, pa način na koji to EPS radi zabrinjava, jer će mnogo šta biti tajnovito. Sve to plaćaju građani Srbije kroz račun za struju
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
