Iako je automobilska industrija godinama bila pokretač razvoja na Zapadnom Balkanu, dosadašnji model zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i stranim subvencijama nailazi na probleme
Automobilska industrija na Zapadnom Balkanu udara o zidove modela koji joj je nekada pomogao da poraste.
Zahvaljujući niskim troškovima i podsticajima za strane investitore, region je postao deo evropske proizvodne mašinerije. Kako je evropska automobilska industrija u krizi, a rad na električnim vozilima zahteva više sofisticiranog tehničkog znanja, Zapadni Balkan našao se u nezavidnoj situaciji.
„Monitor“ je na osnovu podataka šest ekonomskih novinara iz zemalja Zapadnog Balkana, analizirao ovu granu industrije u regionu.
Fabrička traka za automobilske delove
Automobilska industrija Zapadnog Balkana doživela je transformaciju poslednjih nekoliko godina. Bila je potrošačko tržište, a sada je proizvodna baza.
Fabrike širom regiona proizvode kablove, električne sisteme, metalne delove, filtere, presvlake, karbonska vlakna, plastične komponente, itd. Njihovi prozivodi završavaju u Folksvagenu, Mercedesu, Audiu, Stelantisu i drugim svetskim brendovima.
Foto: Tanjug/Dimitrije NikolićJedan od Leonijevih pogona u Srbiji
Tokom više od dve decenije, ekonomski model regiona bio je jasan. Vlade su se takmičile da privuku direktne strane investicije kroz niske poreze, besplatno zemljište, subvencije za zapošljavanje i infrastrukturnu podršku. Evropskim proizvođačima Balkan je nudio ono što je Zapadna Evropa u tom trenutku gubila: niske operativne troškove i relativno kvalifikovanu radnu snagu. A pomogla je i blizina evropskom tržištu.
Iako uglavnom karike niske vrednosti u evropskom lancu snabdevanja, zadužene za sklapanje i proizvodnju pojedinačnih komponenti, balkanske zemlje imale su koristi od ovog modela.
Gde je ko
Kako prenosi „Monitor“, Srbija je najveći autoindustrijski centar Balkana. Izvoz ove grane premašuje četiri milijarde evra, a generiše oko 8,8 milijardi evra ukupnih prihoda.
U Severnoj Makedoniji celokupna ekonomija u velikoj meri zavisi od automobilske industrije. Više od 57 odsto ukupnog izvoza zemlje povezano je sa njom, kao i najmanje 35.000 radnih mesta.
Foto: AP Photo/Michael Sohn, fileNa Balkanu sklapaju se delovi i proizvode komponente
Bosna i Hercegovina se oslanja na svoju dugogodišnju proizvodnu tradiciju, još iz perioda Jugoslavije. Albanija i Kosovo pokušavaju da pronađu svoje mesto i ulažu u ovaj sektor, a Crna Gora je još uvek posmatrač.
Srpske fabrike
U Srbiji je izvoz automobilske industrije usmeren uglavnom ka Nemačkoj, Mađarskoj i Češkoj.
Vlada Srbije je pozicionirala zemlju kao ključnu tačku u globalnom lancu snabdevanja za multinacionalne automobilske kompanije, posebno iz EU i, sve više, iz Kine. Uspela je da privuče investicije vredne milijarde evra.
Međutim, nedavno je počela da posustaje. Ispostavilo se da se svako usporavanje nemačke automobilske industrije gotovo trenutno prenosi na domaću ekonomiju.
Zatvaranje fabrika Drakslmajer i Leoni, koje su u nemačkom vlasništvu, uticalo je na oko 4.000 radnih mesta.
Šta je zapravo problem
Region proizvodi mnogo, ali odlučuje malo. Tehnologija, dizajn i najveći deo profita ostaju uglavnom u rukama stranih investitora.
Godinama je formula bila jednostavna i donosila je investicije. Ali, čini se, da se ta formula sada bliži iscrpljivanju.
Troškovi rada rastu, raspoloživa radna snaga se smanjuje zbog emigracije i pada broja stanovnika. Realnost je da evropska autoindustrija usporava.
Foto: Hendrik Schmidt/dpa via APEvropska autoindustrija je u krizi
Era električnih vozila dodatno menja pravila igre. Ona zahteva više sofisticiranu tehnologiju, a ne samo manuelni rad – nešto na šta su se balkanske fabrike mahom oslanjale.
To stavlja region pred težak izbor. Može ostati na dnu proizvodnog lanaca (možda čak iz njega i skroz ispasti) ili može da počne da širi inženjerske kapacitete. Opet, i za drugu opciju potrebne su investicije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Vlada Srbije je dozvolila da se Jugoslovenskom rečnom brodarstvu (JRB) otpiše više od 1,3 miliona evra duga prema državi, piše portal Pištaljka. Ista firma je 1,7 miiliona evra uložila u fond „Vista rika korporejt“ koji je u većinskom vlasništvu članice predsedništva SNS-a
Od neupotrebljivih ulica i nepostojeće kanalizacije na jugu zemlje, preko ugrožene elektro-mreže u Vojvodini, pa sve do pravne nesigurnosti oko legalizacije i rada lokalnih samouprava, građani širom Srbije suočavaju se sa sistemskom zapostavljenošću osnovne infrastrukture
Vlada Srbije osnovala je privredno društvo „Sava Properties 2026“, čiji osnovni kapital iznosi 13,64 milijarde dinara, u koji je kao nenovčani ulog unela brojne katastarske parcele i objekte Beogradskog sajma
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
