Iako je automobilska industrija godinama bila pokretač razvoja na Zapadnom Balkanu, dosadašnji model zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i stranim subvencijama nailazi na probleme
Automobilska industrija na Zapadnom Balkanu udara o zidove modela koji joj je nekada pomogao da poraste.
Zahvaljujući niskim troškovima i podsticajima za strane investitore, region je postao deo evropske proizvodne mašinerije. Kako je evropska automobilska industrija u krizi, a rad na električnim vozilima zahteva više sofisticiranog tehničkog znanja, Zapadni Balkan našao se u nezavidnoj situaciji.
„Monitor“ je na osnovu podataka šest ekonomskih novinara iz zemalja Zapadnog Balkana, analizirao ovu granu industrije u regionu.
Automobilska industrija Zapadnog Balkana doživela je transformaciju poslednjih nekoliko godina. Bila je potrošačko tržište, a sada je proizvodna baza.
Fabrike širom regiona proizvode kablove, električne sisteme, metalne delove, filtere, presvlake, karbonska vlakna, plastične komponente, itd. Njihovi prozivodi završavaju u Folksvagenu, Mercedesu, Audiu, Stelantisu i drugim svetskim brendovima.
Tokom više od dve decenije, ekonomski model regiona bio je jasan. Vlade su se takmičile da privuku direktne strane investicije kroz niske poreze, besplatno zemljište, subvencije za zapošljavanje i infrastrukturnu podršku. Evropskim proizvođačima Balkan je nudio ono što je Zapadna Evropa u tom trenutku gubila: niske operativne troškove i relativno kvalifikovanu radnu snagu. A pomogla je i blizina evropskom tržištu.
Iako uglavnom karike niske vrednosti u evropskom lancu snabdevanja, zadužene za sklapanje i proizvodnju pojedinačnih komponenti, balkanske zemlje imale su koristi od ovog modela.
Kako prenosi „Monitor“, Srbija je najveći autoindustrijski centar Balkana. Izvoz ove grane premašuje četiri milijarde evra, a generiše oko 8,8 milijardi evra ukupnih prihoda.
U Severnoj Makedoniji celokupna ekonomija u velikoj meri zavisi od automobilske industrije. Više od 57 odsto ukupnog izvoza zemlje povezano je sa njom, kao i najmanje 35.000 radnih mesta.
Bosna i Hercegovina se oslanja na svoju dugogodišnju proizvodnu tradiciju, još iz perioda Jugoslavije. Albanija i Kosovo pokušavaju da pronađu svoje mesto i ulažu u ovaj sektor, a Crna Gora je još uvek posmatrač.
U Srbiji je izvoz automobilske industrije usmeren uglavnom ka Nemačkoj, Mađarskoj i Češkoj.
Vlada Srbije je pozicionirala zemlju kao ključnu tačku u globalnom lancu snabdevanja za multinacionalne automobilske kompanije, posebno iz EU i, sve više, iz Kine. Uspela je da privuče investicije vredne milijarde evra.
Međutim, nedavno je počela da posustaje. Ispostavilo se da se svako usporavanje nemačke automobilske industrije gotovo trenutno prenosi na domaću ekonomiju.
Zatvaranje fabrika Drakslmajer i Leoni, koje su u nemačkom vlasništvu, uticalo je na oko 4.000 radnih mesta.
Region proizvodi mnogo, ali odlučuje malo. Tehnologija, dizajn i najveći deo profita ostaju uglavnom u rukama stranih investitora.
Godinama je formula bila jednostavna i donosila je investicije. Ali, čini se, da se ta formula sada bliži iscrpljivanju.
Troškovi rada rastu, raspoloživa radna snaga se smanjuje zbog emigracije i pada broja stanovnika. Realnost je da evropska autoindustrija usporava.
Era električnih vozila dodatno menja pravila igre. Ona zahteva više sofisticiranu tehnologiju, a ne samo manuelni rad – nešto na šta su se balkanske fabrike mahom oslanjale.
To stavlja region pred težak izbor. Može ostati na dnu proizvodnog lanaca (možda čak iz njega i skroz ispasti) ili može da počne da širi inženjerske kapacitete. Opet, i za drugu opciju potrebne su investicije.
Izvor: Monitor
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Elektrodistribucija Srbije je izabrala novu firmu da joj uradi procenu vrednosti sopstvenih nekretnina, postrojenja i opreme. Prethodni put kada mu je procenjivana vrednost EPS je postao akcionarsko društvo, čime su odškrinuta vrata za prodaju
Većina zajmova je poskupela u drugom tromesečnu ove godine, dok i građani i privreda samo povećavaju zaduženost. Među novim kreditima dominiraju - gotovinski. Kako smo došli u ovu situaciju?
Trgovci od 1. septembra moraju da objavljuju cene na novi način što bi trebalo da zaštiti potrošače. Sistem je do sada funkcionisao kao da je iz prošlog veka
Rebalans budžeta Republike Srbije usvaja se u Skupštini. Predlog predstavlja brojna prekrajanja, pogotovo što se tiče Ekspa i nacionalnog stadiona. Opozicija misli da se ovim promenama kupuju birači
Da bi dobili 6.000 dinara, građani moraju da budu prijavljeni u Akcionarskom fondu. A ako nisu, procedura nije komplikovana, ali može da napravi redove na šalterima. Kako da proverite svoj status i po potrebi se prijavite. Treba znati da ovo nije državna pomoć koju je režim obezbedio, već novac koji po zakonu sleduje svim građanima iz privatizacija
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
