Povezujući jednu od najmračnijih stranica ljudske istorije sa tehnološkom revolucijom današnjice, papa Lav XIV upozorava da se svet nalazi pred novom moralnom raskrsnicom. Ključno pitanje nije šta veštačka inteligencija može da uradi, već ko njome upravlja i u čijem interesu
Ako vas je zbunila reč iz naslova, u pravu ste, takva reč ne postoji. Ali bi mogla da se uspostavi kao četvrti oblik odnosa prema religiji, pored vernika, ateista i agnostika. To bi bili ljudi koji na religiozan način doživljavaju računare i ono što nam oni omogućavaju, na prvom mestu veštačku inteligenciju.
Upravo na takve nas je upozorio papa Lav XIV u ponedeljak 25. maja u svojoj enciklici o veštačkoj inteligenciji, takoreći “obavezujućem uputstvu” za sveštenstvo i vernike.
Veštačku inteligenciju moramo razoružati, poručio je papa upozoravajući da nas ona trenutno vodi ka “digitalnom ropstvu”. Reči su jake, kako je i sam priznao, ali su namerno izabrane. Jer trenutak, kaže papa, traži reči koje mogu da privuku pažnju. Enciklika mora da bude optimizovana za internet pretraživače, reklo bi se.
Njegova enciklika Magnifica Humanitas bavi se veštačkom inteligencijom, ali i jednim od najmračnijih istorijskih nasleđa, ropstvom. Papa je u ime Katoličke crkve zatražio oproštaj zbog patnji, poniženja i eksploatacije koje su trpeli milioni ljudi. Tu istorijsku temu povezao je sa današnjim digitalnim dobom. Upozorio je da se čovečanstvo ponovo nalazi pred moralnom raskrsnicom: da li ćemo novu tehnologiju koristiti za oslobađanje čoveka ili za stvaranje novih oblika zavisnosti, kontrole i nejednakosti.
To je možda najvažniji deo ove poruke. Problem veštačke inteligencije nije samo u tome šta ona može da uradi. Problem je u tome ko je kontroliše, ko od nje zarađuje, ko postavlja pravila i ko plaća cenu.
Nekoliko stvari posebno se izdvaja. Prvo je ukazivanje na ljude koji upravljaju digitalnim sistemima, podacima i infrastrukturom. To više nisu države sa demokratskim mehanizmima kontrole, već malobrojne kompanije čiji rad izmiče društvenom nadzoru i proizvodi nove zavisnosti, isključenja, manipulacije i nejednakosti.
Drugo je korišćenje veštačke inteligencije u ratu. Papa poručuje da nijedan algoritam ne može rat učiniti moralno prihvatljivim. Naprotiv, smanjivanje ljudske kontrole nad oružjem može da učini sukobe bržim, hladnijim i bezličnijim. Ako se žrtve pretvore u podatke, a odbrana u predviđanje pretnji, prag za upotrebu sile postaje niži. Naročito za one koje VI već čini nesrazmerno silnijima.
Zato “razoružavanje” veštačke inteligencije ne znači odbacivanje tehnologije, već oslobađanje tehnologije od logike trke u naoružanju, profita po svaku cenu i dominacije nad čovekom. VI ne treba da bude gospodar, već alat. Ne zatvoreni sistem moći, već predmet javne rasprave, poručuje papa.
On se naročito osvrnuo na iluzije koje VI stvara, video-prikaze koji mešaju stvarnost i fantastiku na manipulativan način, upozoravajući da se to može dramatično zloupotrebiti naročito u politici.
Zato moramo raditi zajedno sa diveloperima na etičkim pitanjima VI, poručio je papa koji je već u komunikaciji sa Guglom, Majkrosoftom, ali i Antrofikom, čiji je suosnivač Kristofer Ola prisustvovao predstavljanju prve enciklike ovog pape.
Nije navedeno da li je papa Lav tokom sastavljanja enciklike koristio veštačku inteligenciju. Ovo nije cinizam. Jer ako je jeste koristio, to bi bio najbolji primer da ona može da posluži da čovečanstvu bude bolje.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Poremećena prirodna ravnoteža pokazuje širom Evrope svoje opako lice. O čemu se sve radi? Šta se, zbog niskog vodostaja, događa u neposrednom komšiluku? Kako sve učestaliji pakleni talasi utiču na ljudske živote, kako na ekonomiju? I šta je pokazao u Srbiji slučaj Peščare – tog neobičnog mesta, pustinje koju je čovek pošumio da bude divlja i prirodna, a koja često žestoko gori zbog nemara nekih ljudi, da bi je, zatim, drugi ljudi srčano branili i neumorno iznova pošumljavali
Kada izbori i formalno budu raspisani, studenti objašnjavaju da se neće promeniti suština, već obim kampanje. “Kampanja će ostati bazirana na onome što studentski pokret jeste već dve godine, ali očekujemo da tokom kampanje bude masovnije nego što je ikada bilo, jer veliki broj ljudi odgovara na naše pozive da se priključe opštinskim timovima”, objašnjava student Filip Kovačić za “Vreme”
Održavanje uverenja u nepobedivost na izborima služi tome da se sopstveni birači odvrate od promene strane, a opozicioni – demobilišu. Zato je uložen vanserijski napor da se diskredituje istraživanje koje je predstavila Crta. Većina napada nije se ni bavila sadržajem, već je bila usmerena na Crtu kao organizaciju, a deo na metodologiju. U oba slučaja radilo se o upornom ponavljanju lako proverivih neistina, na primer, tvrdnje da je uzorak bio 558, a ne 2.324 ispitanika. Sve to govori koliko im je bilo stalo da nalaz koji je imao najviše odjeka u javnosti zatrpaju lažnim narativima
U času kada je generacijski pokret mladih ljudi premostio duboke razlike obnavljajući u atomizovanom, apatičnom i podeljenom društvu političku zajednicu utemeljenu na idejama slobode, pravde i antikorupcije, nastao je nužni i dovoljni uslov za promene u Srbiji
Znaju i Vučić i Dodik da tamo gde su sada hodili ima manje stanovnika nego kada je rat završen, a samim tim i manje perspektive. Ova dvojica “srpskih lidera” kao da nisu naučila poruke prošlosti, bar kada je politika u pitanju: nije Srbija napredovala kada su bosanski Srbi gledali u Beograd, kako kaže Vučić, nego kada je Srbija bila Pijemont celog Balkana, pa su svi hteli s njom
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
