Foto: Vatican Media via AP
Povezujući jednu od najmračnijih stranica ljudske istorije sa tehnološkom revolucijom današnjice, papa Lav XIV upozorava da se svet nalazi pred novom moralnom raskrsnicom. Ključno pitanje nije šta veštačka inteligencija može da uradi, već ko njome upravlja i u čijem interesu
Ako vas je zbunila reč iz naslova, u pravu ste, takva reč ne postoji. Ali bi mogla da se uspostavi kao četvrti oblik odnosa prema religiji, pored vernika, ateista i agnostika. To bi bili ljudi koji na religiozan način doživljavaju računare i ono što nam oni omogućavaju, na prvom mestu veštačku inteligenciju.
Upravo na takve nas je upozorio papa Lav XIV u ponedeljak 25. maja u svojoj enciklici o veštačkoj inteligenciji, takoreći “obavezujućem uputstvu” za sveštenstvo i vernike.
Veštačku inteligenciju moramo razoružati, poručio je papa upozoravajući da nas ona trenutno vodi ka “digitalnom ropstvu”. Reči su jake, kako je i sam priznao, ali su namerno izabrane. Jer trenutak, kaže papa, traži reči koje mogu da privuku pažnju. Enciklika mora da bude optimizovana za internet pretraživače, reklo bi se.
Njegova enciklika Magnifica Humanitas bavi se veštačkom inteligencijom, ali i jednim od najmračnijih istorijskih nasleđa, ropstvom. Papa je u ime Katoličke crkve zatražio oproštaj zbog patnji, poniženja i eksploatacije koje su trpeli milioni ljudi. Tu istorijsku temu povezao je sa današnjim digitalnim dobom. Upozorio je da se čovečanstvo ponovo nalazi pred moralnom raskrsnicom: da li ćemo novu tehnologiju koristiti za oslobađanje čoveka ili za stvaranje novih oblika zavisnosti, kontrole i nejednakosti.
To je možda najvažniji deo ove poruke. Problem veštačke inteligencije nije samo u tome šta ona može da uradi. Problem je u tome ko je kontroliše, ko od nje zarađuje, ko postavlja pravila i ko plaća cenu.
Nekoliko stvari posebno se izdvaja. Prvo je ukazivanje na ljude koji upravljaju digitalnim sistemima, podacima i infrastrukturom. To više nisu države sa demokratskim mehanizmima kontrole, već malobrojne kompanije čiji rad izmiče društvenom nadzoru i proizvodi nove zavisnosti, isključenja, manipulacije i nejednakosti.
Drugo je korišćenje veštačke inteligencije u ratu. Papa poručuje da nijedan algoritam ne može rat učiniti moralno prihvatljivim. Naprotiv, smanjivanje ljudske kontrole nad oružjem može da učini sukobe bržim, hladnijim i bezličnijim. Ako se žrtve pretvore u podatke, a odbrana u predviđanje pretnji, prag za upotrebu sile postaje niži. Naročito za one koje VI već čini nesrazmerno silnijima.
Zato “razoružavanje” veštačke inteligencije ne znači odbacivanje tehnologije, već oslobađanje tehnologije od logike trke u naoružanju, profita po svaku cenu i dominacije nad čovekom. VI ne treba da bude gospodar, već alat. Ne zatvoreni sistem moći, već predmet javne rasprave, poručuje papa.
On se naročito osvrnuo na iluzije koje VI stvara, video-prikaze koji mešaju stvarnost i fantastiku na manipulativan način, upozoravajući da se to može dramatično zloupotrebiti naročito u politici.
Zato moramo raditi zajedno sa diveloperima na etičkim pitanjima VI, poručio je papa koji je već u komunikaciji sa Guglom, Majkrosoftom, ali i Antrofikom, čiji je suosnivač Kristofer Ola prisustvovao predstavljanju prve enciklike ovog pape.
Nije navedeno da li je papa Lav tokom sastavljanja enciklike koristio veštačku inteligenciju. Ovo nije cinizam. Jer ako je jeste koristio, to bi bio najbolji primer da ona može da posluži da čovečanstvu bude bolje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
