Kada pričamo o formalnim vezama opozicije, tu se govori o dogovorima lidera, pozicioniranju u javnosti, raspravi u medijima. Suština promene je u masovnom uključivanju građana. Ako je ovo cilj povezivanja, onda je to nešto što je suštinski važno kako bi se zajedno pokrilo 16.000 kontrolora na izborima i obavila uspešna terenska kampanja. Kada imate stranku-kartel koja je okupirala sistem i protiv koje se borite, jedini način da pobedite jeste stvaranje masovnog fronta i pokreta. Prosto medijsko povezivanje i pozicioniranje opozicionih lidera i javni sastanci nisu ključ za takvu promenu
Pokret Kreni-Promeni smatra sebe svojevrsnom “avangardom” političkih pešačenja po Srbiji, te upravo studentska pešačenja, kaže Savo Manojlović, predsednik pokreta, pokazuju u kojoj meri su ta ideja, odnosno ta praksa, delotvorne. Poslanici Pokreta Kreni-Promeni u beogradskoj skupštini nastavili su – pešačenjem do Batajnice – da se kreću po Srbiji.
Sa Savom Manojlovićem razgovaramo o pešačenjima kao političkoj strategiji (ali i nužnosti), delovanju opozicije, saradnji sa studentima, političkom obrazovanju građana, razorenim institucijama, političkim idejama i političkoj praksi Pokreta Kreni-Promeni, o predstojećim izborima i Srbiji posle Vučića.
“VREME”: U medijima vas nema previše, ali zato s terena stižu vesti da vas i vaš Pokret ljudi viđaju na dva različita mesta u isto vreme. Na kakav odziv nailazite po Srbiji?
SAVO MANOJLOVIĆ: Princip Kreni-Promeni je da se delima govori više nego rečima. Jedna od naših odlika jeste rad na terenu sa ljudima, zato što, kako volimo da kažemo: “Ljudi su moć!” Druga naša odlika jeste solidarnost i trudimo se da podržimo sve proteste i akcije na kojima se brane vrednosti slobode i pravde i budemo uključeni u njih. Ljudi prepoznaju tu posvećenost i zato uvek imamo i srdačne dočeke i topao prijem. Postoji dosta antologijskih snimaka i slika sa različitih pešačenja i obilazaka terena. Od starijih ljudi koji vas na blatnjavom putu čekaju sa domaćim sokom i rakijom, pogačom i solju, do roditelja sa decom koji vas nude kolačima. Jedna od najdražih mi je kada smo sa studentima bili raspoređeni da spavamo u kući jednog domaćina u Inđiji. Dete nisu mogli da oteraju na spavanje jer je čekalo studente i govorilo da će biti student kada poraste.
Kada Pokret Kreni–Promeni razgovara s ljudima, ne insistirate na tome da glas daju vama, nego samo da glas ne daju Vučiću? Kako biste opisali sopstvenu političku, dakle, ne samo izbornu strategiju?
Iako smo na beogradskim izborima 2024. godine osvojili 18 odsto, najbolji pojedinačni opozicioni rezultat od 2008. godine, mi smo pozivali ljude da glasaju za konkretan program Kreni-Promeni. Dakle borba protiv korupcije i kako da rešimo zagađen vazduh u Beogradu, ali smo ih pozivali pre svega da izađu i glasaju protiv ove vlasti. Bitne su nam ideje a ne funkcije. Mislim da iza nas ostaju konkretna dela i rezultati. Kada nam je cilj bio da ekološki sačuvamo Srbiju od “Rio Tinta”, mi smo to zajedno sa građanima i uradili. Ako vam je cilj pobeda nad režimom, onda nije bitno ko će dati pobednički koš.
Za koje se političke, društvene, državne i druge ideje vaš Pokret zalaže?
U najkraćem: ko je poštovao zakon, nema čega da se plaši, ko je kršio zakon, nema čemu da se nada. Ekološka Srbija, vladavina prava i bez korupcije. Mi se u ovom momentu nalazimo u pretpolitičkom društvu otetih i okupiranih institucija. Prvi preduslov je društvo odgovornosti i pravde. Ono podrazumeva krivičnu odgovornost za sve koji su kršili zakon i oduzimanje protivpravno stečene imovine. Taj program nazvali smo “Čiste ruke” i potpisalo ga je, do sada, više od 80.000 građana.
Mi se ovde, međutim, suočavamo s rušilačkim režimom koji ne nudi nijednu ideju, niti se na ideje odaziva. Da li je zalaganje za ideje dovoljno delotvorno u susretu s režimom bez ideja?
Srbija se nalazi u pretpolitičkom stanju društva. Ne možemo govoriti o razlikama između konzervativizma i liberalizma ako nismo obezbedili bazična politička prava prve generacije (slobodu govora, slobodu izbora, pravo na protest). Nije logično tražiti nekakve fine razlike između proevropske politike, pronacionalne ili socijalno senzitivne, kada je ova vlast poništila i evropske i nacionalne i socijalne vrednosti, koje su utemeljene kao ustavni konsenzus i oko kojih nema spora. Načelo nezavisnosti sudstva i pravo na pravično suđenje kao temeljna vrednost Evropske konvencije o ljudskim pravima uništava se Mrdićevim zakonima. Ova vlast trguje pitanjem obrazovanja i prosvete srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, iako je reč o elementarnom nacionalnom interesu, garantovanom sporazumima koje je ova ista vlast potpisala. I na kraju, o kakvoj socijalnoj državi pričamo kada se deci političkih oponenata uskraćuje pravo na vrtić, ljude ucenjuju protivzakonitim ugovorima na određeno vreme kako bi prisustvovali mitinzima SNS. Kada imate okupirane institucije, prvi korak je pobediti okupatora, pa se onda mogu rešavati ostala politička pitanja. Ili da citiram Zorana Đinđića: “Hajde da prvo rešimo probleme oko kojih se svi slažemo.”
Kakav je vaš odnos s drugim opozicionim partijama?
Sve vam se na kraju svodi na ljude. Kada ste na terenu u izbornom danu kao posmatrač, a ispred vas batinaši sa štanglama, vi ne gledate ko je iz koje opozicione stranke, pokreta, da li je student ili aktivista. Dešavalo mi se da mi aktivisti iz nekih starijih opozicionih stranaka posle tih situacija priđu i kažu da im je žao što su ostavljali nekorektne izjave na Tviteru. Teren i zajednička borba zbližavaju ljude, za mene je saborac svako ko se nalazi u rovu sa mnom protiv ove vlasti.
Da li biste pristali na jače formalne veze s drugim opozicionim partijama građanskog porekla?
Meni deluje da, kada pričamo o formalnim vezama, tu se govori o dogovorima lidera, pozicioniranju u javnosti, raspravi u medijima. Suština promene je u masovnom uključivanju građana. Ako je to cilj povezivanja, onda je to nešto što je suštinski važno kako bi se zajedno pokrilo 16.000 kontrolora na izborima i obavila uspešna terenska kampanja. Kada imate stranku-kartel koja je okupirala sistem i protiv koje se borite, jedini način da pobedite jeste stvaranje masovnog fronta i pokreta. Prosto medijsko povezivanje i pozicioniranje lidera i javni sastanci nisu ključ za takvu promenu. U tekstu sa pet predloga za delovanje opozicije pre godinu i po dana Kreni-Promeni je istakao: “Manje je bitno da li su akcije jedinstvene; bitno je da su efikasne. Nisu potrebni isprazni medijski sastanci o lažnom jedinstvu gde se nameće volja drugima, a nakon sastanka se ruše partnerski mostovi. Mora se odustati od principa Inclina aut morere (‘Pokloni se ili umri’). Svaki opozicioni potencijal i glas protiv režima mora biti funkcionalno usmeren. Rešenje je u zatvorenim sastancima opozicije na kojima će se usaglašavati rešenja, bez izlaska u medije. Zvaničan stav je da se zatvoreni sastanci ne komentarišu čak i ukoliko procure.” Potrebni su operativni sastanci koji će doneti rezultat na terenu, a ne radi fotografisanja lidera.
Da li mislite da bi sve antivučićevske snage trebalo da se na neki način ujedine, odnosno da stanu iza jednog kandidata i jedne liste, kao mađarska opozicija iza Petera Mađara.
Kreni-Promeni se odredio i od početka podržao studentski pokret. Podršku smo dali iz vrednosnih razloga. Osnova studentske borbe je borba protiv korupcije i vladavina prava. Takođe, jednoglasno su podržali i stali u front borbe protiv “Rio Tinta”. Podržavamo njihove metode borbe. Blokade kao instrument političke borbe uveli smo i sami sa meštanima 2021. godine, baš protiv “Rio Tinta”. A i pešačenja po Srbiji upražnjavali smo još 2024. godine, kada smo pešice išli od Beograda do Nedeljica, prešavši 150 km.
Što se tiče opozicije, stav Kreni-Promeni je da ne komentariše odnose unutar opozicije. Pravo je svakog da iskoristi ustavnu mogućnost da se kandiduje ili ne kandiduje, a pravo svakog građanina je da odluči za koga će glasati.
Ovde bih, ipak, insistirao: da li mislite da je rešenje da studenti i opozicija budu na jednoj listi (u jednoj koloni), ili dopuštate mogućnost da bude više opozicionih lista?
Iako smo na poslednjim lokalnim izborima i u Beogradu i Novom Sadu zabeležili najbolje pojedinačne opozicione rezultate u poslednjih skoro dve decenije, podrškom studentskom pokretu kao jednoj listi jasno je koju strategiju smatramo boljim.
Šta je s opozicinim partijama koje se nalaze na desnoj strani političkog spektra? Da li biste mogli da nađete minimum zajedničkog jezika sa, recimo, Novim DSS–om?
Da bi se ova vlast smenila, potrebno je da svi koji su protiv nje, a prešli su cenzus, imaju većinu u broju mandata. Drugi uslov je da nakon izbora lične ambicije ne skrivaju iza navodnih ideoloških razlika i time Vučiću pružaju pojas za spasavanje. To su za mene dva osnovna kriterijuma. Ističem, međutim, da se Kreni-Promeni predao terenskom radu i svu svoju energiju troši na konkretna rešenja i na borbu protiv ovog režima, ali kako nije učesnik izbornog procesa, nebitno je da li je nama neko prihvatljiv ili ne, već da li je prihvatljiv studentima.
Čini se da studentski pokret nije “gadljiv” na desničarski diskurs? Vidite li u tome opasnost ili mislite da je to, u sadašnjoj konstelaciji, čak i neka vrsta prednosti?
Nove generacije prevazilaze stare podele. Studentima se spočitava “desničarski diskurs” zbog toga što se nisu odricali nacionalnog interesa. Istovremeno, niko nije uradio više od studentskog pokreta na suštinskom pomirenju i prožimanju različitosti. Mogli ste da vidite zagrljene hidžab i šajkaču. Studenti iz Novog Pazara dočekivani su u Nišu kao najrođeniji. U manastiru Studenica spremana im je hrana po muslimanskim običajima. Istovremeno, na protestu u Novom Pazaru muslimani su dočekivali studente uz posnu hranu, bio sam ganut njihovom pažnjom. To nije tolerisanje razlika nego prožimanje i jedinstvo zajednice u razlikama.
Izvesno je da Vučić okleva s raspisivanjem izbora jer u istraživanjima javnog mnjenja stoji loše. Da li mu odlaganje izbora pomaže ili odmaže?
Činjenica da izbore ne sme da raspiše prvi put od 2012. godine jasno govori da nema većinu. Činjenica je da vremenom njegova moć pada, pa bi raspisivanjem politički kapitalizovao podršku pre novog topljenja. Međutim, reč je o nekom ko je zloupotrebama, ali i usled loše organizacije opozicije, držao maltene sve opštine i mesne zajednice, a takav tip ličnosti ne može da dozvoli gubitak trenutne pozicije. Naročito zato što za mnoge gubitak vlasti može značiti gubitak bogatstva i gubitak slobode. Zato se uzda u jedinu šansu, a to je da će, vremenom, uspeti da unošenjem apatije među građane i pravljenjem podela i smutnji sa lažnim listama koje će insistirati na navodnim ideološkim razlikama razjedini front protiv sebe.
Jaka je teza da bi referendumska atmosfera išla u korist opoziciono nastrojenih građana. Slažete li se s takvim viđenjem?
Vi sada imate mesta u kojima SNS nema veći broj mandata od studenata već će vlast dobiti uz pomoć drugih lista (Užice), mađarske manjine (Kula) ili drugih stranaka (SPS-a u Aranđelovcu). Sjajni rezultati zabeleženi su uz sve nepravilnosti u Boru, Bajinoj Bašti, Mionici, Kosjeriću… To su sve mesta u kojima je vlast uvek dominirala. Dodajte sada velike gradove, a u nekima poput Niša vlast i na prošlim izborima nije imala veći broj glasova od opozicije, nego je spas dobila preko bojkota i fantomske Ruske stranke. U Beogradu su opozicione liste imale veći broj glasova i 2022. i 2023. godine, a 2024. godine nastavljen je trend pada SNS, ali im je vlast poklonjena zbog raskola oko bojkota u glavnom gradu.
Da li i na koji način delujete po gradovima i mestima izvan Beograda? Na prošlim lokalnim izborima imali ste najveći broj posmatrača?
Terenski rad daje rezultate. Ljudi su moć! I trudimo se da u stalnom kontaktu s građanima uključimo što veći broj ljudi u promene. Zato i rastemo kao organizaciona struktura. Dosta pažnje posvećujemo ljudima, kroz obuke i prisustvo na terenu. Ne postoji nikakva magična organizacija, niti lider koji će doneti promenu. Kako je rekao jedan revolucionar: “Ja nisam oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. Ljudi sami sebe oslobađaju.” Da bi se promena desila, ljudi moraju da se uključe i preuzmu svoje parče odgovornosti.
Vlast na naše oči razara glavni grad, kao i čitavu zemlju, uostalom. Sada se podgreva ideja o prodaji gradskog saobraćaja privatniku (bliskom SNS–u, naravno).
Pljačka se već sprovodi kroz favorizovanje privatnog prevoznika, SNS tajkuna. Umesto da grad kupi nove autobuse, ogroman novac ide privatniku. Pri tome, pazite, prevoz je 100 odsto subvencionisan, političari vole da kažu besplatan. Novac se dotira iz budžeta grada, ne postoji problem sa naplatom i vama je to idealna šansa da profesionalnim upravljanjem podignete GSP i obnovite vozni park, umesto da stvarate novog SNS tajkuna kome sipate 514 miliona evra. Rešenje je: umesto političko-korumptivnih dogovora, jasna stručna strategija razvoja javnog prevoza i profesionalni menadžment.
Pokret Kreni–Promeni trči na duge staze. Kao i studenti, uostalom. Da li to znači da predstojeće predsedničke i parlamentarne izbore ne smatrate presudnim, za razliku od dela posmatrača koji u narednim izborima vidi poslednju šansu za Srbiju?
Represija je pojačana. Vidljiva je kroz brutalnost policije, politički rad pravosuđa, izmene pravosudnih zakona, medijske udare, ali i kroz čistku u policiji i postavljanje lojalista Krička, Repca, Žmirića na rukovodeća mesta. U borbi protiv takvog režima svaka borba i svaki izbori presudni su. Trčanje na duge staze za nas su koraci nakon smene režima. Naredna vlast mora sprovesti čišćenje sistema od kadrova kompromitovanih korupcijom i nasiljem prema sopstvenim građanima. U Srbiji se ne sme ponoviti scenario od 5. oktobra kada, posle promene režima, korupcija i kriminal menjaju stranu i nastavljaju da čine potporne stubove novih režima. Program “Čiste ruke” podrazumeva čišćenje sistema od svih onih koji su uprljali ruke; to čišćenje biće sprovedeno po jasnom principu i precizno utvrđenim kriterijumima. Ono podrazumeva krivičnu odgovornost i oduzimanje nezakonito stečene imovine.
Napustili ste sednicu gradske skupštine i pešačili do Batajnice. Da li mislite da na takav način možete, makar delimično, da probijete medijsku blokadu?
Pre nekoliko godina pešačili smo 150 km do Jadra – Nikola Stanković, Nikola Adamović i ja. Ali voleo bih da istaknem da su to pešačenje organizovali Ivan Bijelić i student Lazar Dinić. Još tada sam video efekte neposrednih susreta sa ljudima i pala mi je na pamet misao: “Srbiju će promeniti ljudi koji su spremni da je prepešače.” Studenti su upravo potvrda toga. Koncept pešačenja po celoj Srbiji, koji smo sada započeli odlaskom i tribinom u Batajnici, jeste podsećanje da ne postoje kratki putevi do pravde. Juče smo hodali 20 kilometara. Narednih nedelja i meseci prepešačićemo još više. Iz dana u dan, iz koraka u korak. Svaki korak je poruka. Svaki kilometar je otpor. Prepešačićemo Beograd. Prepešačićemo Srbiju. I nećemo stati dok se ne čuje glas građana.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su tvrdnje o broju učesnika na protestu na Slaviji „velika sramota i laž“, komentarišući procene Arhiv javnih skupova da je prisustvovalo između 180.000 i 190.000 ljudi
Kako je vlast zanemela posle hapšenja sada već bivšeg načelnika beogradske policije? Šta su pokazale objave odbeglog osuđenika i pripadnika “kavačkog klana” Miloša Medenice dok je policija ćutala? Zašto su tabloidi iznenada počeli štancati samo zvanična obaveštenja? Ko su Saša Vuković Boske i Aleksandar Nešović Baja? Kakav je bio javni imidž Veselina Milića, a kakvi njegovi odnosi sa Zvonkom Veselinovićem, Nikolom Petrovićem i Slavišom Kokezom? Zašto je bivši načelnik bio neka vrsta posebne vrste unutar sistema vlasti Aleksandra Vučića? Otkud Milić u organizaciji i prikrivanju ubistva koje ima mafijaški predznak i mogu li ovakvi slučajevi da se završe na jednom ubistvu
Mesec dana nakon nasilja ispred Medicinskog fakulteta u noći izbora za studentski parlament, tužilaštvo je formiralo predmet o slučaju u kom se pojavilo i privatno obezbeđenje Kliničkog centra. Trag od te noći vodi do višemilionskog posla sa firmama za privatno obezbeđenje i pitanja ko rukovodi bezbednošću najveće zdravstvene ustanove u Srbiji
Do svog poslednjeg dana Predrag Koraksić Corax je radio i stvarao karikature koje su o društvu i državi govorile jasnije i pouzdanije nego hiljade reči. Iz dana u dan iscrtavao nam je golu i često gorku istinu razotkrivajući i ismevajući moćnike i uzurpatore vlasti. Prošle subote srce je stalo i okončalo dugu i plodonosnu životnu odiseju jednog od najznamenitijih karikaturista Balkana i jedinstvenog tribuna za slobodu i pravdu
Pred snagom zajedništva i željom za pravdom, pred radošću života koji ispliva uvek, čak i kad je okružen krvožednim lojalistima i kad se kašlje od suzavca. Reče neko ovih dana: na Slaviju se ne zove, na Slaviju se dolazi
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
