Opozicija u Zaječaru pozvala je građane Srbije da u sredu ujutro dođu u grad i spreče održavanje konstitutivne sednice Skupštine, koju smatraju nelegalnom. Lider koalicije „Promena u koju verujemo“ Uglješa Đuričković poručuje da je Zaječar „ogledalo Srbije“ i da se sutrašnjim protestom brani ustavni poredak
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) osuđuje verbalne napade člana Glavnog odbora SNS-a Siniše Vučinića na medije i novinare, između ostalog i na glavnog urednika „Vremena“ Filipa Švarma
Nišvil džez festival ostao je bez podrške Ministarstva kulture i neće dobiti finansijska sredstva od države, saopštio je direktor tog festivala Ivan Blagojević. Organizatori Nišvila su početkom godine podržali studentske proteste
Nastavnici „Jovine“ gimnazije u Novom Sadu tvrde da su mesecima izloženi mobingu i pritiscima rukovodstva, zbog čega su najavili štrajk upozorenja
U nedelju (21. septembar) Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada i Australija zvanično su priznale Palestinu kao državu, saopštili su zvaničnici ovih zemalja
Vučić je najavio novi zakon „Konačno svoj na svome“ kojim će biti omogućeno građanima da za nekoliko stotina evra legalizuju neuknjižene objekte. Iako će zakon važiti za sve, ostaje sumnja da će se najviše okoristiti naprednjački biznismeni sa hiljade novoizgrađenih i planiranih kvadrata
Priča o Vučiću kao „superzvezdi u Kini“ ponovo je aktuelna, ovog puta zbog Dragana J. Vučićevića koji je obukao majicu sa brojem 577 – koji se na kineskom izgovara slično kao prezime predsednika Srbije. I Vučić je nedavno iz Kine govorio kako je „Vućići“ u toj zemlji praktično postao sinonim za Srbiju
Saobraćajne gužve u Beogradu nastavljaju se i nakon vojne parade, jer pojedine ulice još uvek nisu prohodne. Zbog triatlona na Adi gradski prevoz će se i u nedelju (21. septembar) odvijati po izmenjenom režimu
Šest puta su do sada odlagane američke sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog udela u vlasništvu, a NIS je u petak podneo novi zahtev za odlaganje sankcija. Vučić, međutim, kaže da se plaši da odlaganja više neće biti
I pored poziva više od 10 beogradskih zborova i aktivističkih organizacija da sednica Skupštine Beograda bude blokirana, to se nije dogodilo
Na protestima „Lance pokidaj“ studenti su izneli četiri zahteva među kojima je i da se student FTN-a Bogdan Jovičić pusti da se brani sa slobode, a da se isto učini sa uhapšenim poljoprivrednicima i drugim građanima. Studenti su zatražili i povlačenje spornih izmena Krivičnog zakonika
Novica Antić i Branko Momčilović, koji su uoči Vidovdanskog protesta uhapšeni zbog navodnog rušenja ustavnog poretka, biće pušteni na slobodu, saopštio je njihov advokat Ivan Antić. Opozicionaru iz Kraljeva Ivanu Matoviću određen je kućni pritvor
Đorđo Armani, legendarni italijanski modni dizajner i osnivač modne kuće Armani, preminuo je u 91. godini
„Ova priča je u suštini priča o zarobljenoj državi i o državi u kojoj ne postoje nezavisne institucije. Da Služba unutrašnje kontrole unutar policije funkcioniše na način na koji bi trebalo da funkcioniše, ona bi morala da utvrdi da li je primena policijskih ovlašćenja bila opravdana i da o tome u jednom izveštaju obavesti javnost“, kaže javni tužilac Goran Ilić o intervenciji policije ispred DIF-a u Novom Sadu
Novi direktor Junajted grupe u Srbiji je Vladica Tintor, nekadašnji direktor RATEL-a. On je pred prostorije Junajted grupe došao nenajavljeno, a pošto obezbeđenje nije ništa znalo o njemu, nisu ga pustili u zgradu, nakon čega je pozvao policiju. Ubrzo su se na licu mesta pojavili režimski mediji
Studentkinja Filozofskog fakulteta Teodora Gardović koja je u utorak uhapšena u gradskom prevozu puštena je na slobodu. Protiv nje je podnesena prekršajna prijava zbog vandalizovanja prostorija SNS-a
Tviteraš Marko Marjanović, poznatiji kao Kristal Met Dejmon, pušten je iz pritvora. Njegov advokat prethodno je rekao da mu je u pritvoru uskraćeno pravo na lekarsku pomoć uprkos povredama glave koje je zadobio tokom intervencije policije
Prošireni rektorski kolegijum Beogradskog univerziteta uputio je otvoreno pismo Zagorki Dolovac u kome traži reakciju tužilaštva zbog svedočenja studenata o brutalnom policijskom nasilju
Studenti u blokadi objavili su spisak lokacija i satnicu protesta večeras, u subotu, 16. avgusta. Protesti će biti održani u Valjevu, Beogradu, Kniću, Požarevcu, Čačku, Vranju, Gornjem Milanovcu, Leskovcu...
Šest osoba uhapšenih u petak u Novom Sadu zbog napada na pripadnike „Kobri“ terete se za pokušaj ubistva, rekao je advokat jednog od osumnjičenih
„Sukobi su već na ulicama, poverenje građana je izgubljeno, ljudi uzimaju pravdu u svoje ruke jer im zaštitu nisu pružili oni koji su obavezni da to učine“, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković
Član DS-a Miodrag Gavrilović naveo je da je šesnaestogodišnji dečak koji je pretučen na protestu u Valjevu u veoma teškom stanju i da su mu otkazali bubrezi. U Valjevu je ovih dana zabeleženo nezapamćeno policijsko nasilje
Autoprevoznik Milomir Jaćimović priveden je u subotu, a razlozi za njegovo privođenje i dalje nisu poznati. Jaćimović je prethodno najavio da će voziti Novosađane na večerašnji protest u Valjevu
Dok je pratio protest kod Generalštaba, novinara Vuka Cvijića je s leđa hemijskim sredstvom napao uniformisani policajac. ANEM navodi da je napad bio ciljano usmeren i da je izazvao teške zdravstvene tegobe
Nakon što je studentkinja Stomatološkog fakulteta pretučena u Valjevu, batinaši su, kako tvrde studenti, pretukli njenog oca pajserima i demolirali mu radionicu
Na istorijskom sastanku u Enkoridžu Tramp i Putin delovali su kao stari znanci, a doček ruskog predsednika podsećao je na ceremoniju namenjenu najbližim saveznicima. Susret se završio bez jasnih odluka, ali uz najave budućih sastanaka
Aktivisti SNS-a su se večeras vratili na Liman i opet farbaju zgrade u boje trobojke. Nakon njihove jutrošnje ovakve iste akcije, građani su zidove prekrečili u belo
Stanley Rachman je 1966. demonstrirao mehanizam formiranja fetiša. Trojici ispitanika projektovao je fotografije ženskih čizama neposredno pre erotskih slika.
Nakon dovoljnog broja ponavljanja, sva trojica razvila su uzbuđenje na samu fotografiju čizama bez ikakvog pratećeg erotskog sadržaja. To se proširilo i na srodnu obuću koja nije bila deo eksperimenta. Tako je i druga obuća počela da izaziva seksualno uzbuđenje.
Rachman je pokazao da se fetišistička asocijacija može laboratorijski instalirati, i izbrisati. Kondicionirani odgovori iz ranog psihoseksualnog razvoja pokazuju izuzetnu otpornost na promenu upravo zato što su formirani u periodu jake neuroplastičnosti – detinjstvu ili pubertetu.
Stopala su deo tela koji somatski psiholozi opisuju kao najmanje podložan svesnoj kontroli. Lice je naučeno na socijalne maske. Stopala reaguju na nesvesne impulse, usmeravaju se prema onome što privlači, povlače od onoga što odbija.
Za one kod kojih podofilija ima ovu psihološku komponentu, privlačnost leži upravo u nefiltriranoj istini koju stopala komuniciraju.
U sado-mazohističkom kontekstu simbolika je artikulisanija: spuštanje pred nečijim stopalima nosi istorijski teret poniznosti i strahopoštovanja. Odnos moći se izražava kroz fizičku pozu.
Fetišizam stoji na raskrsnici neuroanatomije, bihejvioralnog učenja i kulturološke simbolike na način koji onemogućava jednodimenzionalna objašnjenja.
Ramachandranov homunkulus objašnjava predispoziciju. Rachmanovo uslovljavanje objašnjava formiranje. Kulturni okviri objašnjavaju specifičan sadržaj i intenzitet.
Prelaz od Krafft-Ebingove patologizacije do savremenih dijagnostičkih okvira nije bio ideološki ustupak kulturnim promenama. Bio je korekcija naučne greške: bolest se definiše distresom i štetom, a ne neobičnošću ponašanja.
Mozak koji pravi asocijacije na načine koji odstupaju od statističke sredine nije nužno bolesni mozak. Ponekad je to mozak čija je arhitektura jednostavno drugačija, što je precizna definicija varijacije unutar biološkog spektra, a ne patologije.
Arhitektura nije nikakva krivica. I nikada nije bila.
*autor je psiholog
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', title: 'Zašto stopala?', pubdate: '2026-05-05 06:59:51', authors: authors, sections: "Mozaik", tags: "Fetiš,Seksualnost,Stopala,Stopalo,Uzbuđenje", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Zašto stopala?', 'pageContent': 'Medicinska činjenica razoružava moralnu paniku: između neurona koji obrađuju dodir stopala i neurona koji obrađuju genitalno uzbuđenje u ljudskom mozgu nema gotovo nikakve anatomske distance.
Smešteni su jedni pored drugih u somatosenzornom korteksu, delu mozga koji prima i obrađuje signale dodira, kao stanari zgrade sa tankim zidovima. Ono što se dešava između njih nije perverzija, nego arhitektura.
Termin fetiš putovao je kroz istoriju kao putnik koji menja identitet na svakoj granici. Krenuo je iz portugalskog feitico: magija, čini, nešto veštački stvoreno, i proveo vek i po u antropološkim tekstovima opisujući predmete kojima su zapadnoafrički narodi pripisivali natprirodnu moć.
Alfred Binet 1887. godine uveo je fetiš u medicinski rečnik opisujući seksualnu fiksaciju, dovoljno pronicljiv da u njoj vidi strukturalnu sličnost sa religijskim obožavanjem. Fetišista i vernik dele istu psihološku operaciju, pripisivanje misteriozne moći objektu.
Richard von Krafft-Ebing to nije video tako. U svom Psychopathia Sexualis iz 1896. proglasio je fetišizam teškom patološkom devijacijom i time postavio temelj za ceo jedan vek stigme koji se, ma koliko se trudili, još uvek nije potpuno urušio.
Dijagnostički priručnici su dokumenti svog vremena prerušeni u nauku. Američki priručnik iz 2013. napravio je razliku koja menja sve: sam fetiš nije poremećaj. Poremećaj nastaje tek kada fiksacija proizvodi psihičku patnju koja narušava svakodnevicu.
Svetska zdravstvena organizacija otišla je korak dalje izmestivši parafilije – seksualne sklonosti koje se razlikuju od proseka – iz poglavlja o mentalnim poremećajima u novo poglavlje o stanjima povezanim sa seksualnim zdravljem.
Rečima retko viđene jasnoće u medicinskim dokumentima, SZO je rekla da netipično seksualno uzbuđenje koje se odvija uz pristanak i bez rizika od povrede nije patologija.
[caption id="attachment_4991414" align="aligncenter" width="2560"]
Epidemiolozi koji mere prisustvo fetiša godinama su imali problem: većina podataka dolazila je od ljudi koji su ušli u kontakt sa forenzičkim sistemom, uključujući tu i prekršitelje zakona, što je isto kao da procenjujete prosečnu brzinu vožnje analizirajući isključivo one koji su dobili kaznu.
Šira anketna istraživanja donekle su ublažila tu pristrasnost, mada ni ona nisu imuna na efekat selekcije. Ipak, razmere su dovoljno dosledne da govore nešto značajno: blizu polovine ispitanika u većim studijama ispoljavalo je neki vid interesovanja za fetišizam.
Podofilija, fiksacija na stopala, stalno se pokazuje kao najpopularnija. U jednoj analizi 381 internet grupe posvećene fetišima, 47 odsto diskusija svih fetišista koji preferiraju delove tela odnosilo se isključivo na stopala.
Osamnaest posto heteroseksualnih muškaraca u američkom uzorku gaji fantazije vezane za stopala, naspram pet posto žena. Ista proporcija reprodukuje se u belgijskim podacima, u analitici pornografskih sajtova, u svim kulturama gde je istraživanje rađeno. Ova doslednost nije slučajna.
V.S. Ramachandran dao je najelegantnije objašnjenje podofilije dostupno nauci. Na topografskoj mapi tela u mozgu postoji jedna anatomska nelogičnost: neuroni koji obrađuju signale sa stopala neposredno se graniče sa neuronima koji obrađuju genitalno uzbuđenje. Evolutivno pakovanje neurona stvorilo je ovo susedstvo bez ikakve namere, ali sa dalekosežnim posledicama.
Kod određenog broja ljudi dolazi do neuralnog ukrštanja između te dve susedne regije. Vizuelni ili taktilni podražaj stopala greškom aktivira susednu genitalnu zonu mozgu.
Potvrda je stigla iz istraživanja osoba sa amputiranim stopalima: pacijenti koji su izgubili noge prijavljuju da se orgazam intenzivira baš u regiji nepostojećeg ekstremiteta. Korteks koji je ostao bez inputa sa stopala preuzela je susedna genitalna regija.
[caption id="attachment_4991415" align="aligncenter" width="1708"]Stanley Rachman je 1966. demonstrirao mehanizam formiranja fetiša. Trojici ispitanika projektovao je fotografije ženskih čizama neposredno pre erotskih slika.
Nakon dovoljnog broja ponavljanja, sva trojica razvila su uzbuđenje na samu fotografiju čizama bez ikakvog pratećeg erotskog sadržaja. To se proširilo i na srodnu obuću koja nije bila deo eksperimenta. Tako je i druga obuća počela da izaziva seksualno uzbuđenje.
Rachman je pokazao da se fetišistička asocijacija može laboratorijski instalirati, i izbrisati. Kondicionirani odgovori iz ranog psihoseksualnog razvoja pokazuju izuzetnu otpornost na promenu upravo zato što su formirani u periodu jake neuroplastičnosti – detinjstvu ili pubertetu.
Stopala su deo tela koji somatski psiholozi opisuju kao najmanje podložan svesnoj kontroli. Lice je naučeno na socijalne maske. Stopala reaguju na nesvesne impulse, usmeravaju se prema onome što privlači, povlače od onoga što odbija.
Za one kod kojih podofilija ima ovu psihološku komponentu, privlačnost leži upravo u nefiltriranoj istini koju stopala komuniciraju.
U sado-mazohističkom kontekstu simbolika je artikulisanija: spuštanje pred nečijim stopalima nosi istorijski teret poniznosti i strahopoštovanja. Odnos moći se izražava kroz fizičku pozu.
Fetišizam stoji na raskrsnici neuroanatomije, bihejvioralnog učenja i kulturološke simbolike na način koji onemogućava jednodimenzionalna objašnjenja.
Ramachandranov homunkulus objašnjava predispoziciju. Rachmanovo uslovljavanje objašnjava formiranje. Kulturni okviri objašnjavaju specifičan sadržaj i intenzitet.
Prelaz od Krafft-Ebingove patologizacije do savremenih dijagnostičkih okvira nije bio ideološki ustupak kulturnim promenama. Bio je korekcija naučne greške: bolest se definiše distresom i štetom, a ne neobičnošću ponašanja.
Mozak koji pravi asocijacije na načine koji odstupaju od statističke sredine nije nužno bolesni mozak. Ponekad je to mozak čija je arhitektura jednostavno drugačija, što je precizna definicija varijacije unutar biološkog spektra, a ne patologije.
Arhitektura nije nikakva krivica. I nikada nije bila.
*autor je psiholog
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', 'pageDate': '2026-05-05 06:59:51', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
