Šest puta su do sada odlagane američke sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog udela u vlasništvu, a NIS je u petak podneo novi zahtev za odlaganje sankcija. Vučić, međutim, kaže da se plaši da odlaganja više neće biti
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je u petak (19. septembar) da je Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država podnela novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija i omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 26. septembra, kada ističe rok predviđen prethodnom licencom.
Istog dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za Blic TV izjavio da se plaši da više neće biti odlaganja uvođenja američkih sankcija NIS-u.
„Plašim se da odlaganja više neće biti i plašim se da ćemo biti u izuzetno teškoj situaciji“, rekao je Vučić.
Dodao je da će tokom boravka u Sjedinjenim Američkim Državama, gde će se sastati i sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, dati sve od sebe kada je reč o rešavanju ovog problema i moliti za pomoć.
Ministarstvo finansija SAD je krajem avgusta po šesti put odložilo primenu sankcija NIS-u, ovog puta do 26. septembra.
Amerikanci žele da Rusi odu iz NIS-a
Sjedinjene Države stavile su 10. januara NIS na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
Ruske kompanije Gasprom njeft i Gasprom u NIS-u imaju većinski paket akcija (56,15 odsto), dok je u vlasništvu Srbije gotovo trećina vlasničkog udela. Iz dokumenata objavljenih na Beogradskoj berzi krajem februara vidi se da je NIS pokušao da izbegne sankcije tako što je Gasprom Njeft svoj vlasnički udeo u kompaniji neposredno pre stupanja sankcija na snagu smanjio sa 50 na oko 44,85 odsto, a da je istovremeno je Gasprom svoj udeo u NIS-u povećao sa 6,15 na 11,30 odsto.
Ipak, to nije dovoljno za SAD, koje zahtevaju da Rusija mora potpuno da izađe iz vlasništva u Naftnoj industriji Srbije.
U periodu od samo tri godine, Alta banka prošla je transformaciju kakva se retko viđa na domaćem bankarskom tržištu: od male banke do brzo rastuće finansijske grupe sa regionalnim ambicijama. Čijim je kapitalom to omogućeno
Hiljade ljudi ostaje bez posla, a novi poslodavci nude još gore uslove. Kako je danas biti radnik u Srbiji
Banke u Srbiji i zvanično su u SEPA sistemu plaćanja. Šta to zanči u praksi za građane i koji su naredni koraci
Dolazak novih maloprodajnih lanaca mogao bi da pojača konkurenciju u Srbiji, pošto Fix Price planira prve prodavnice već ove godine, dok se Eurospin očekuje kasnije
Kompanija Milenijum tim, poznata po bliskim vezama sa vlašću, i prošle godine je uvećala svoj profit, pa je 2025. godinu završila sa skoro 22 miliona evra neto dobiti, piše Nova ekonomija
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
