Na beogradskim pijacama rezani duvan se prodaje ispod tezge, a pazare oni koji legalne cigarete više ne mogu da priušte
Ispod tezgi sa voćem, povrćem i polovnom garderobom, na beogradskim pijacama se prodaje i ono što ne bi smelo – rezani duvan. Da biste taj duvan kupili, morate da pitate pomalo zaverenički. Ako prodavci procene da niste vredni poverenja, reći će vam da ga nemaju.
Na Bajloniju morate da znate koga da pitate. Kad ošacuju da niste policajac u civilu, kažu da je cena duvana 300 dinara za sto grama.
Ako previše zapitkujete, ponovo ćete se vratiti u proces procenjivanja, ali samo tako možete saznati da li je duvan „domaći“ ili „strani“. Na Bajloniju je domaći, kaže prodavačica. „Odličan, iz Ljubovije, nije mnogo jak.“
Paklica od 20 cigareta na kiosku košta oko 400 dinara, a 25 grama legalnog rezanog duvana sa akcizom košta 350 dinara. To je skoro pet puta više nego na pijaci.
Prema zakonu, za proizvodnju duvana treba imati registrovano gazdinstvo, minimalnu površinu za uzgoj i biti u registru proizvođača.
Uzgoj za ličnu upotrebu nije dozvoljen. Ako se legalno uzgaja za otkup, cene se kreću od dva do dva i po evra po kilogramu, dok suvi list može dostići i pet evra.
Međutim, na pijaci se nelegalno može zaraditi bitno više. Na Zelenom vencu prodavci su prilično otvoreni. Duvan ima svoje varijante: „jači“, „slabiji“, „srednji“. Preporučuju mostarski, iako kažu, imaju i makedonski koji se slabije kupuje.
„Ovaj iz Mostara je najbolji koji se može pronaći u Beogradu“, govori prodavačica, nudeći i već zamotane cigarete – 20 komada je 150 dinara.
Beograđanin Miroslav godinama kupuje duvan na Zelenom vencu. Kaže, za prijateljicu koja živi u drugom delu grada. „Ona nema 400 dinara za cigarete dnevno, teško živi, a još se i truje.“
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečni mesečni prihodi domaćinstava u 2025. u Srbiji iznose oko 109.000 dinara, dok se na alkohol i duvan izdvaja u proseku 4.823. dinara.
Razume se, u računici su i nepušači. Kuća sa dvoje pušača koji troše po paklicu dnevno mesečno na kiosku za duvan ostavi 24.000 dinara za tih 1.200 cigareta.
Ako se jedna cigareta savije sa oko 0,7 grama duvana, onda duvan ispod tezge za 1.200 cigareta staje svega oko 2.500 dinara. Dodajte tome cenu za filtere i papiriće, i eto mesečne uštede od oko 20.000 dinara za domaćinstvo sa dvoje pušača.
Pride, u južnoj i istočnoj Srbiji, gde su prihodi niži, izdvajanja za duvan su i veća nego u Beogradu. To znači da porok ne nestaje sa padom standarda, već postaje izraženiji.
Na pijaci na Vidikovcu prodavci rade u dve smene. Prepodne se može kupiti bosanski duvan, a popodne novopazarski, mada u manjoj meri ima i šabačkog.
Na tezgi na kojoj se prodaje bosanski, prodavačica kaže da je u pitanju čist duvan i da je zato „bolji“ nego cigarete. Na pitanje da li je prskan, odgovara: „Ko može da Vam garantuje da nešto jeste ili nije prskano, pa jagode su pune pesticida.“
Ne zvuči baš marketinški, ali kaže da se ljudi vraćaju i da ima stalne kupce.
Jedna mlada Novosađanka svoje iskustvo sa duvanom opisuje drugačije. „Duvan sa pijace sam kupovala na početku studija, jer je bio jeftiniji, ali sam prestala da ga kupujem kada sam počela da kašljem i imam vrtoglavicu.“
„Beogradske pijace“ nisu odgovorile na upit „Vremena“. Džabe smo slali pitanja i Ministarstvu unutrašnjih poslova o proizvodnji, distribuciji i zaplenama ilegalnog duvana.
Prema podacima sa sajta MUP-a, poslednja zaplena duvana na pijaci u Srbiji zabeležena je u januaru ove godine u Nišu, kada je oduzeto 236 kilograma.
Dok prodavci strahuju od „službi“, kupci znaju da kupuju nešto što ne bi smeli, ali znaju i zašto. Mala li je ušteda na ovu skupoću, kad već ne mogu da se batale cigarete…
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Najveće državno energetsko preduzeće planira da izdvoji 14,4 miliona dinara za sistem koji će u realnom vremenu upozoravati na potencijalne reputacione krize. Povod za takvu odluku mnogi vide u aferama koje su prethodnih godina pratile EPS.
Porše nastavlja veliku reorganizaciju poslovanja. Zbog slabije prodaje u Kini, većih troškova izazvanih američkim carinama i sporijeg povrata ulaganja u električna vozila, kompanija planira novo smanjenje broja zaposlenih
„Za manje od dve godine Ominimo je dostigao gotovo milion korisnika i godišnji obim poslovanja veći od 350 miliona dolara, što ga čini najbrže rastućom tehnološkom kompanijom u oblasti osiguranja u svetu", piše Nova Ekonomija
Ako svim punoletnim građanima Srbije iz Akcionarskog fonda 22. septembra sleduje po 6.000 dinara, a isto toliko sleduje i vlasnicima sedam besplatno dobijenih akcija ovog fonda, koliko će dobiti oni koji su vlasnici 35, 49 ili 168 akcija ovog Fonda?
Ko je odgovoran za ukidanje američkih carina Srbiji?
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
