Cene poslovnog prostora u Srbiji rastu, ali nejednako. Beograd traži kancelarije, dok u unutrašnjosti mnogi lokali ostaju prazni
Tržište poslovnog prostora u Srbiji ove godine pokazuje dve potpuno različite slike. Dok se u Beogradu traže kvalitetne kancelarije i grade novi poslovni centri, u mnogim gradovima u unutrašnjosti Srbije veliki broj lokala ostaje prazan.
Prema podacima koje prenosi RTS, vrednost prometa poslovnim prostorom u Srbiji tokom 2026. godine povećana je za oko 30 odsto. Međutim, taj rast nije ravnomerno raspoređen. Beograd, Novi Sad i Niš dobijaju nove kvadrate modernog poslovnog prostora, dok je u manjim sredinama ponuda često veća od potražnje.
Poseban problem je što u unutrašnjosti gotovo da nema poslovnog prostora koji se izdaje po principu „ključ u ruke“, odnosno prostora koji je već opremljen za konkretnu namenu i u koji zakupac može odmah da se useli.
„Ljudi prvenstveno izdaju kvadrate, a ne prostor koji ima namenu i u koji zakupac može da uđe i odmah ga koristi“, kaže za RTS agentkinja za nekretnine Snežana Gajić iz Valjeva. Prema njenoj proceni, opremanje lokala za određenu namenu može da košta između 30.000 i 50.000 evra, što bi dodatno podiglo cenu zakupa.
Koliko je jaz između ponude i potražnje veliki u pojedinim gradovima pokazuje primer Svilajnca.
U tom gradu, prema rečima predsednika opštine Predraga Milanovića, postoji oko 1.070 poslovnih lokala na približno 9.000 stanovnika. To znači da dolazi oko jedan lokal na svakih devet stanovnika.
Milanović takvu situaciju povezuje sa politikom iz devedesetih godina, kada su se, umesto razvoja industrijskih zona, gradili brojni lokali u očekivanju da će razvoj trgovine automatski popuniti poslovni prostor. Danas su, međutim, mnogi od njih prazni.
U Beogradu je situacija gotovo obrnuta. U prestonici postoji oko 1,4 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora A i B klase, a slobodno je svega oko pet odsto.
Najveću potražnju za kancelarijama imaju IT kompanije, a zatim farmaceutske kompanije, advokatske kancelarije, konsultantske firme i agencije za nekretnine.
Cene zakupa u objektima A klase kreću se između 16,5 i 18,5 evra po kvadratnom metru, dok se dodatno plaćaju servisni troškovi od oko 4,5 evra po kvadratu.
Agent za nekretnine Marko Jevtić navodi i da je tokom prethodnih meseci zabeležen veći priliv ukrajinskih kompanija koje poslovanje prebacuju u Srbiju.
Kod najmodernijih, servisiranih kancelarija cene su još više. U jednom novom poslovnom centru u Beogradu zakup se, prema podacima koje prenosi RTS, kreće od 35 do 40 evra po kvadratnom metru.
Prednost na tržištu sve više imaju prostori koji nude fleksibilne uslove zakupa, energetsku efikasnost, parking i mogućnost prilagođavanja potrebama kompanija.
Kako se centralne beogradske lokacije popunjavaju, poslovni sadržaji se postepeno pomeraju ka obodima grada, uz glavne saobraćajnice i u pravcu aerodroma.
Istovremeno, Novi Sad, Niš i Kragujevac pokušavaju da uhvate korak sa potražnjom za savremenim poslovnim prostorom.
Tako se na tržištu poslovnih nekretnina sve jasnije vidi razlika između velikih urbanih centara i ostatka Srbije: dok se u Beogradu vodi borba za kvalitetan poslovni kvadrat, u manjim sredinama problem je kako postojeće lokale uopšte staviti u funkciju.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Uvoz fosilnih goriva Srbiju je u protekle dve decenije koštao više od 57 milijardi dolara, uz visoku cenu po životnu sredinu i zdravlje građana. Energetska tranzicija jeste skupa, ali njeno odlaganje, izgleda, još skuplje
Zbog oštećenja cevovoda na Jadranskom naftovodu obustavljen je transport sirove nafte ka Srbiji, a Rafinerija u Pančevu prilagođava obim prerade. NIS je zatražio i dizel iz operativnih rezervi
Građani bi u narednim mesecima mogli da se suoče sa novim poskupljenjima, delom i zbog posledica prošlogodišnjeg administrativnog ograničavanja cena i trgovačkih marži
Davoru Macuri je zamrznuta imovina. Šta sve poseduje vlasnik „Alta banke“, ali i brojnih drugih biznisa
Ratari su jesenju setvu dočekali bez druge rate subvencija za biljnu proizvodnju, nakon četiri godine loših prinosa i rasta troškova. Agroekonomski analitičari upozoravaju da tehnički mandat vlade ne može biti opravdanje za neispunjavanje obaveza države
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
