Uvoz fosilnih goriva Srbiju je u protekle dve decenije koštao više od 57 milijardi dolara, uz visoku cenu po životnu sredinu i zdravlje građana. Energetska tranzicija jeste skupa, ali njeno odlaganje, izgleda, još skuplje
Geopolitičke krize, uključujući rat u Iranu, pokazali su ove godine (a i mnogih prethodnih) koliki je značaj energetske nezavisnosti. Srbija se, međutim, i dalje u velikoj meri oslanja na uvoz fosilnih goriva, što je čini osetljivom na cenovne skokove energenata na međunarodnom tržištu.
Zemlja u kojoj godišnje od posledica zagađenja vazduha prerano izgubi život oko 12.000 ljudi, za samo dve decenije, od 2006. do 2025. godine, za uvoz fosilnih goriva izdvojila je više od 57 milijardi dolara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Najveći trošak, među pomenutih 57 miijardi, bio je za uvoz sirove nafte.
Prema podacima do kojih je došla Klima 101, najviše novca iz Srbije otišlo je u Rusiju i Irak, i to oko 25 milijardi dolara.
Cene nafte su od početka rata u Iranu porasle za oko 40 odsto. Sirova nafta dostizala je vrednosti oko 97,5 dolara po barelu, dok su pojedini periodi sukoba i blokada Ormuskog moreuza gurali cene i preko 100 do 111 dolara po barelu.
Za prirodni gas u Srbiji izdvojeno je 15,5 milijardi dolara od 2006. Najveći izvoznik u našu zemlju bila je Rusija. Zbog rata u Ukrajini, cene su skočile, a transport bio otežan, te se Srbija okrenula i ka uvozu gasa iz Mađarske. Problem je što je taj uvoz po evropskim tržišnim cenama koje su nekoliko puta veće.
Za dizel je izdvojeno 7,27 milijardi, za koks 3,96, za tečni naftni gas 2,27, a za lignit 1,5.
Podsećamo da ugalj i dalje pokriva oko 65 odsto domaće proizvodnje električne energije, što je drastično više od evropskog proseka. Prema podacima Eurostata za 2025. godinu, udeo uglja u ukupnoj proizvodnji električne energije u Evropskoj uniji pao je na istorijski minimum od 9,2 odsto.
Ne treba zaboraviti i da su fosilna goriva najveći zagađivači vazduha, štetni po ljudsko zdravlje i okolinu.
Fosilna goriva gutaju milijarde iz državnog budžeta – alternativa postoji, ali nije ni brza, ni jeftina.
Na osnovu aktuelnih strateških dokumenata Republike Srbije, procena je da će Srbiju energetska tranzicija na obnovljive izvore energije do 2030. koštati oko 27 milijardi dolara.
To izmeđ uostalog uključuje solar, vetar i reverzibilne hidroelektrane. Nuklearne elektrane takođe su opcija koja podrazumeva velike početne investicije.
Ova tranzicija nije skupa samo za Srbiju.
U izveštaju Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime, navedeno je da će Evropi trebati godišnja ulaganja od 140 milijardi evra do 2030. i 100 milijardi godišnje u deceniji nakon toga da bi se rešila fosilnih goriva.
Privreda Srbije je daleko manje „zelena” od proseka Evropske unije (EU).
Srbija planira poboljšanje, mnoga dokumenta ona pravi i potpisuje. Realnost, za sada, ostaje surova – samo 0,75% BDP-a Srbije čine „ekološka dobra i usluge”, što je među najnižim udelima u Evropi, podaci su Eurostata. U Finskoj, na primer, taj broj iznosi nešto preko 6 odsto.
Evropska unija ima za cilj da 42,5 odsto energije Unije bude obnovljivo do 2030. Poređenja radi, udeo obnovljivih izvora energije u Srbiji trenutno iznosi oko 25 odsto.
Integrisani nacionalnim energetskim i klimatskim planom (INEKP) Republike Srbije, verovatno je najvažniji dokument zelene plitike u zemlji. On jete u saglasnosti sa Zelenom agendom EU i širim globalnim obavezama iz Pariskog sporazuma.
Srbija u budućnosti planira da se više osloni na reverzibilne hidroelektrane i visokoefikasne gasne elektrane. Priča se čak i o potencijalnom uvođenju nuklearne energije.
Stručnjaci upozoravaju da će ova tranzicija biti spora i skupa, ipak njeno odlaganje ne samo da ugrožava privredu i srpski izvoz zbog visoke primene CBAM taksi, već direktno usporava evropske integracije, a ugrožava i pristup fondovima EU.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zbog oštećenja cevovoda na Jadranskom naftovodu obustavljen je transport sirove nafte ka Srbiji, a Rafinerija u Pančevu prilagođava obim prerade. NIS je zatražio i dizel iz operativnih rezervi
Građani bi u narednim mesecima mogli da se suoče sa novim poskupljenjima, delom i zbog posledica prošlogodišnjeg administrativnog ograničavanja cena i trgovačkih marži
Davoru Macuri je zamrznuta imovina. Šta sve poseduje vlasnik „Alta banke“, ali i brojnih drugih biznisa
Ratari su jesenju setvu dočekali bez druge rate subvencija za biljnu proizvodnju, nakon četiri godine loših prinosa i rasta troškova. Agroekonomski analitičari upozoravaju da tehnički mandat vlade ne može biti opravdanje za neispunjavanje obaveza države
Da li je po zakonu da „Srbijagas“ zavrne gas domaćinstvima u kojima živi 130 ljudi jer njihov komšija nije platio dug?
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
