Zašto je nenastavno osoblje na fakultetima manje plaćeno

Od početka 2026. godine osnovica za obračun plata u visokom obrazovanju izjednačena je sa osnovicom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama. Time je, međutim, ostala druga razlika – koeficijenti za uporediva radna mesta nisu izjednačeni.

Na to upozorava Sindikat zaposlenih Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji traži da se preispitaju koeficijenti za nenastavno osoblje na fakultetima. Prema podacima koje je sindikat izneo, razlika u osnovnoj plati za zaposlenog sa istim stepenom stručne spreme može da bude veća od 10.000 dinara mesečno.

Problem je, dakle, manje u osnovici, a više u načinu na koji je vrednovan rad. Osnovica je od januara 2026. godine 5.838,53 dinara i za visoko obrazovanje i za osnovno i srednje obrazovanje. Istovremeno, za pojedina radna mesta ostali su različiti koeficijenti.

Za VII stepen stručne spreme, koji sindikat navodi kao primer, koeficijent za odgovarajuća radna mesta u osnovnom i srednjem obrazovanju iznosi 19,10, dok je za stručne saradnike, pravnike, ekonomiste, bibliotekare, lektore, prevodioce i slična radna mesta u visokom obrazovanju 17,32.

Različiti koeficijenti

Kada se na istu osnovicu primene različiti koeficijenti, dobija se i različita osnovna plata. Prema računu sindikata, zaposleni sa VII stepenom na fakultetu tako ima osnovnu platu od 101.123,34 dinara, što je 10.392,58 dinara manje od odgovarajućeg radnog mesta u osnovnom i srednjem obrazovanju. Kod VI stepena razlika je 8.232,33 dinara, a kod IV 6.772,69 dinara. Reč je o osnovnoj plati, bez minulog rada i drugih dodataka.

Ono što ovaj slučaj čini posebno zanimljivim jeste da su promene iz 2026. godine upravo trebalo da smanje ranije razlike. Ministarstvo prosvete je saopštilo da je od 1. januara osnovica u visokom obrazovanju izjednačena sa osnovicama u drugim nivoima obrazovanja, dok su kroz izmene uredbi obezbeđena i dodatna sredstva za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju.

Međutim, izjednačavanje osnovice nije automatski značilo i izjednačavanje koeficijenata. Tako je ostalo pitanje zbog čega se radna mesta koja zahtevaju isti stepen stručne spreme, a po opisu i odgovornostima mogu biti uporediva, različito vrednuju u zavisnosti od toga da li je zaposleni u školi ili na fakultetu.

Upravo to pitanje sindikat je postavio nadležnim institucijama. Traži objašnjenje na osnovu kojih su kriterijuma određeni koeficijenti, odnosno da li su prilikom njihovog utvrđivanja uzeti u obzir složenost poslova, nivo obrazovanja, odgovornost i stručnost potrebni za njihovo obavljanje.

Šetanje po ministarstvima

Odgovor, tvrde u sindikatu, nisu dobili. Ministarstvo za rad uputilo ih je na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje je odgovorilo da ne raspolaže potrebnom dokumentacijom i uputilo ih nazad Ministarstvu za rad. Ministarstvo finansija se izjasnilo kao nenadležno, dok Ministarstvo prosvete, prema navodima sindikata, nije odgovorilo na njihov upit.

Tako je pitanje plata nenastavnog osoblja na fakultetima postalo i pitanje odgovornosti države za sistem u kojem se ista osnovica množi različitim koeficijentima, a zaposlenima ostaje da od institucije do institucije traže objašnjenje.

Sindikat zato traži povećanje koeficijenata za nenastavno osoblje u visokom obrazovanju i njihovo usklađivanje sa odgovarajućim radnim mestima u drugim nivoima obrazovanja.

Jer iza administrativnog podatka o koeficijentu ne stoji samo broj u uredbi. Od njega zavisi plata čoveka koji radi na fakultetu – a upravo taj čovek, zajedno sa nastavnim osobljem, obezbeđuje da fakultet svakog dana može da funkcioniše.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!