Nova ekonomija: Stižu novi Rusi, skaču cene stanova u Beogradu

Ovog leta Rusijom su kružile glasine da bi tamošnje vlasti mogle da objave novi talas mobilizacije. Predsednik Rusije Vladimir Putin je te glasine nazvao „besmislicama” i tvrdi da trenutno nema potrebe za regrutacijom, ali mnogi Rusi ipak napuštaju zemlju – za svaki slučaj, piše ruski medij Meduza, kog je sud 2023. godine proglasio „nepoželjnim“.

Agent za nekretnine Andrej Stokić iz agencije Attico Group, koji najveći deo posla obavlja sa ruskim klijentima u Novom Sadu, kaže za Novu ekonomiju da se novi talas dolazaka već oseća na tržištu.

„Nema dovoljno stanova na tržištu u odnosu na potražnju ruskih državljana koji su došli u Srbiju“, kaže Stokić.

Prema njegovim rečima, novi talas imigracije počeo je pre otprilike dva meseca i očekuje se da će se nastaviti.

„Mislim da je svaki avion unapred bukiran u narednom periodu“, kaže Stokić.

Cene zakupa

Povećana tražnja već se odrazila na cene zakupa stanova.

„Kirije su trenutno oko 30 odsto više nego pre dva meseca. Na primer, stanovi koji su koštali 1.000 evra sada se već izdaju za 1.300, dok stan koji je koštao 400 evra sada može da bude i do 600 evra mesečno“, objašnjava Stokić.

Da je pritisak na tržište Beograda ponovo jak potvrđuje i agent za nekretnine Nikola Čobić iz agencije CityExpert. Ipak, primećuje da se novi ruski zakupci ponašaju drugačije nego oni koji su u Srbiju dolazili tokom prvog velikog talasa 2022. godine.

„Dosta su oprezniji, ne zaleću se da iznajme šta god i po bilo kojoj ceni“, kaže Čobić za Novu ekonomiju.

Prvi veliki priliv ruskih državljana u Srbiju dogodio se 2022. godine, nakon što je predsednik Putin objavio delimičnu mobilizaciju.

Te godine u Srbiju je imigriralo preko 19.000 ruskih  državljana, dok ih je 2023. došlo skoro 23.000, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Ruski državljani su tada najčešće dolazili u Novi Sad, opštine Novi Beograd, Vračar, Zvezdara, Stari grad i Savski venac. Poređenja radi, pre rata u Ukrajini u Srbiju je godišnje imigriralo uglavnom između 500 i 2.000 državljana Rusije.

Tada su kirije ,,nenormalno rasle“, i do 200 odsto, kaže Čobić, a počele su da padaju krajem 2023. godine. Ipak, nisu se vratile na nivo na kojem su bile pre rata.

„Druga polovina 2024. i 2025. godine bile su stabilnije i naši ljudi su već mogli da priušte te cene. Sada ćemo videti kako će novi talas uticati na naše građane“, kaže Čobić.

Prema njegovim rečima, na tržištu i dalje postoje stanodavci koji prednost daju domaćim zakupcima ili ne žele da izdaju stanove strancima.

„I dalje ima nade za naše ljude, ali ako žele da uđu u trku sa Rusima za dobre lokacije ili dobro opremljene stanove, ipak će morati da izdvoje više nego u junu ove godine“, kaže Čobić.

Kada ponuda stanova ne može da prati rast tražnje, cene neminovno rastu. Za domaće podstanare to može da znači da sve veći deo prihoda odlazi na kiriju, da moraju da traže manje stanove ili da se sele u jeftinije delove grada.

Priuštivo stanovanje

Ekonomista Milojko Arsić za Novu ekonomiju kaže da novi priliv stranaca dodatno pojačava pritisak na tržište, ali da je problem priuštivog stanovanja u Srbiji mnogo stariji.

„Jedino racionalno dugoročno rešenje jeste da se poveća ponuda stanova, da se odobri veći broj dozvola za privatnu gradnju i da država gradi nova naselja u kojima bi stanovanje bilo dostupno pod povoljnijim uslovima. To je nešto što je država propustila da uradi u poslednjih 15 godina“, kaže Arsić.

Kao primer ozbiljnijeg državnog uključivanja u stanogradnju navodi naselje Stepa Stepanović u Beogradu, gde je izgrađeno oko 4.600 stanova. Takvi projekti, prema njegovim rečima, trebalo bi da budu deo šire i dugoročnije stambene politike.

„Treba sistemski raditi na poboljšanju stambenih uslova. Međutim, država je najviše promovisala Beograd na vodi, koji je namenjen najbogatijima. Paradoksalno je da smo se bavili rešavanjem stambenog pitanja za bogatije, a zanemarili siromašnije“, kaže Arsić.

Problem je i to što su cene nekretnina već duže vreme visoke u odnosu na domaće zarade.

„Odnos cene kvadrata i plate kod nas je nepovoljniji nego u mnogim drugim državama. Kod nas je potrebno izdvojiti veći broj mesečnih plata da bi se priuštio jedan kvadrat stana“, objašnjava Arsić.

Cene nekretnina diže inflacija, odnosno skuplji materijal i cena rada, investiciona gradnja poput Beograda na vodi, ali i program stambenih kredita za mlade. Zbog toga svaki novi talas tražnje dodatno pogoršava položaj građana koji već teško mogu da prate cene stanovanja.

Ipak, Arsić upozorava da dolazak stranaca ne treba posmatrati samo kroz rast kirija i cena nekretnina.

„Ako se posmatra izolovano tržište nekretnina, dolazak stranaca ima negativan efekat jer povećava tražnju i cene. Ali postoje i pozitivni efekti: raste tražnja za drugim proizvodima i uslugama, povećava se potrošnja u ugostiteljstvu, a oni svojim radom doprinose privrednom rastu Srbije“, kaže Arsić.

Drugim rečima, novi priliv ruskih državljana može dodatno da podigne kirije, ali on nije stvorio problem priuštivog stanovanja u Srbiji. Taj problem postoji godinama, dok novi talas samo pojačava pritisak na tržište koje već nema dovoljno stanova dostupnih ljudima sa prosečnim primanjima.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!