Stručnjaci Ujedinjenih nacija za ljudska prava zabrinuti su zbog obračuna vlasti Srbije sa građanima usred, kako kažu, „jednog od najvećih protestnih pokreta u novijoj istoriji zemlje“
Građani na skupu koji je organizovalo nekoliko beogradskih zborova, najpre su došli do adrese Gorana Vesića, međutim, kako „Vreme" saznaje, Vesić ne stanuje na toj adresi od prošle godine
Pošto je podržala proteste, Dragana Milosavljević tvrdi da je najpre dobila drugo radno mesto, a zatim i otkaz - zbog „izražavanja političkih uverenja na društvenim mrežama tokom radnog vremena”
Protesti u Srbiji postaju sve intenzivniji. Čini se da oštar odgovor vlasti dodatno podstiče ljude da im se priključe. Uskoro, kad prođe žetva, mogli bi da im se pridruže i seljaci, piše nemački javni servis ARD
Studenti u blokadi niškog Univerziteta saopštili su da je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo pritvor studentu Pravnog fakulteta u Nišu Dimitriju Dimiću i studentu Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Luki Stevanoviću
Pred tužilaštvom u Valjevu okupilo se nekoliko desetina građana zbog saslušanja privedenih na skupu ispred prostorija SNS-a. Prisutna je i policija za razbijanje demonstracija, a došlo je i do sukoba okupljenih sa policijom
Nakon otkaza radniku Kolubare Goranu Perišiću, građani su blokirali autoput Miloš Veliki kod Lajkovca u znak protesta. Intervenisala je Žandarmerija, privedeno je više osoba, a mediji izveštavaju i o upotrebi biber-spreja. Perišić tvrdi da je otkaz politički motivisan, jer je javno kritikovao vlast
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv šestorice okrivljenih zbog postojanja opravdane sumnje da su od 21. do 25. juna 2025. godine pripremali nasilnu promenu vlasti u Republici Srbiji, a protiv dvojice od njih i zbog neovlašćenog držanja i nošenja vatrenog oružja i municije
Dok tabloidi optužuju studente u blokadi za devastaciju kulturnih i obrazovnih institucija, oni uzvraćaju tvrdnjama i fotografijama koje pokazuju sasvim drugačiju sliku
Posle niza protesta, blokada i akcija, Novosađani organizuju novu aktivnost. Od petka, 25. jula, univerzitetski kampus postaje prostor otvorenog dijaloga, umetnosti i borbe za dostojanstvo
Jaroslavu Bulavinu, fotografu iz Rusije, Srbija je pre dve i po godine postala novi dom koji mu je, kako govori za „Vreme”, pružio niz mogućnosti da razvija sopstveni talenat. Nakon objavljivanja snimaka i fotografija iz drona s protesta 15. marta, obavešten je da mora da napusti zemlju na godinu dana
Iako pobunjeni studenti i građani mesecima traže vanredne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić po prvi put za 13 godina – ne želi da ih raspiše. Istovremeno, formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević kaže da je ta stranka „uvek spremna“ za izbore
Kao ovih dana u Novom Sadu, davne 1999. godine su revoltirani građani u Beogradu dolazili pod prozore predstavnika režima, „plaćenih upropastitelja naših života“, da glasno iskažu svoje negodovanje. Teofil Pančić je tada pisao zašto je to pogrešno
U jeku političke krize, poslanik SNS-a Vladimir Đukanović optužuje ljude iz samog državnog aparata za pokušaj revolucije, označavajući ih kao deo „duboke države”. Da li je došlo vreme da oni koji su oteli vlast sada govore o tome da im je neko otima?
Odbijanjem da raspiše prevremene izbore režim šalje implicitnu poruku svima koji su deo klijentističkog sistema: ako se izbori uporno izbegavaju, to je kao da su već raspisani – i izgubljeni. Što duže ta poruka ostaje neizrečena, ali prisutna, to će klijentistički sistem postajati sve slabiji
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Užice se priprema za devetočasovni protest zbog pritvaranja devetoro sugrađana. Zato je Užička akcija objavila mapu sa parkinzima i preporučene trase za izlazak iz grada tokom devetočasovne blokade. Učesnicima se savetuje oprezno kretanje, posebno na Ložioničkom mostu
Nezavisni ruski portal Insajder opisuje studentske proteste u Srbiji kao najdugoročniji i najuporniji otpor Vučiću do sada. Demonstranti su sve organizovaniji, a vlast sve brutalnija
Devetorici Užičana privedenih tokom protesta određen je pritvor do trideset dana. Njihovi sugrađani zahtevaju da ih puste iz zatvora. Ukoliko do toga ne dođe, za nedelju najavljuju do sada neviđeni skup
Prevod
Zabrinjavajući obrazac represije
Oni su primetili da je reakciju Vlade obeležio zabrinjavajući obrazac represije.
Kako navode, mirni demonstranti suočavali su se sa zastrašivanjem, fizičkim napadima, nadzorom i hapšenjima, često bez pravnog osnova, studenti i univerzitetski zvaničnici bili su „mete koordinisanih kampanja blaćenja“, pri čemu su mediji bliski vlastima objavili stotine klevetničkih tekstova i označili demonstrante kao „teroriste - termin koji su koristili i predstavnici vlasti“.
„Od kraja juna 2025, Srbija je iskusila eskalaciju policijskog postupanja prema mirnim, studentskim protestima, a izveštaji ukazuju da se, na pojedinim mestima, dnevno dešavalo više od 200 demonstracija. Vlasti su odgovorile prekomernom silom, proizvoljnim hapšenjima i produženim zadržavanjima, uključujući i srednjoškolce i studente. Izveštaji o nezakonitom nadzoru, ozbiljnim povredama i angažovanju neidentifikovanih ili policajaca u civilu izazvali su ozbiljnu zabrinutost u vezi sa transparentnošću, odgovornošću i poštovanjem ljudskih prava“, ukazuju stručnjaci UN-a.
Vlada kažnjava mlade
Umesto da sasluša glasove mladih ljudi, Vlada Srbije je, ističu, odlučila da ih kazni.
„Ovakav pristup ne samo da krši međunarodne standarde ljudskih prava, već po svojoj prirodi podriva same temelje demokratskog društva“, ocena je stručnjaka.
Ukazuju da su obrazovne institucije pod pritiskom, plate nastavnika su smanjene i/ili obustavljene, a sredstva za istraživanja drastično smanjena. Takođe, dodaju, srednjoškolci i njihovi nastavnici navodno su bili podvrgnuti administrativnoj proveri i pretnjama disciplinskim merama zbog učešća u demonstracijama ili njihove podrške.
„Kako se akademska godina završava i počinje upis, pozivamo Srbiju da obnovi svoju posvećenost ljudskim pravima i smislenom dijalogu“, poručili su stručnjaci.
Izražavaju nadu da će nova školska godina omogućiti studentima i nastavnicima da uče i predaju bez zastrašivanja.
Stručnjaci UN-a pozvali su Vladu Srbije da odmah prekine sve oblike odmazde i zastrašivanja, da obezbedi bezbednost i prava studenata, nastavnika, branilaca ljudskih prava, aktera civilnog društva i građana i da stupi u smislen dijalog sa akademskim institucijama, navodi se u apelu koji potpisuje sedmoro stručnjaka UN-a.
Odgovor Misije Srbije pri UN-u
Na saopštenje stručnjaka UN-a, stigao je odgovor Misije Srbije pri toj organizaciji.
„Srbija ostaje čvrsto posvećena zaštiti ljudskih prava, slobode izražavanja i mirnog okupljanja, uključujući nezakonita, odnosno neregistrovana okupljanja koja daleko prevazilaze zakonske granice slobode izražavanja“, saopštila je Misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama (UN) u Ženevi.
Misija Srbije je na apel kolega iz UN-a odgovorila da, iako Srbija ostaje posvećena zaštiti ljudskih prava, nijedna demokratija ne može da toleriše nasilne proteste ili namerne pokušaje destabilizacije institucija, pod bilo kojim izgovorom.
„U poslednje vreme, Srbija se suočava sa ozbiljnim i alarmantnim događajima koji prevazilaze demokratsko političko ponašanje Posebno zabrinjavaju sve teži incidenti usmereni na izabrane zvaničnike, savetnike, policajce i političke institucije, što predstavlja narušavanje demokratskih principa“, saopštila je misija na Iksu.
Serbia remains firmly committed to the protection of human rights, freedom of expression and peaceful assembly, including unlawful/unregistered gatherings that go well beyond the legal boundaries of freedom of expression. However, no democracy can tolerate violent protests, or… pic.twitter.com/aMqITUnp9V
U objavi se dodaje da, iako su demonstracije ispred javnih institucija legitimne, incidenti koji se pominju nisu izraz neslaganja, već sredstvo prisile.
„Srbija očekuje puno priznanje svog demokratskog okvira i složene realnosti na terenu pre nego što se donesu bilo kakvi preuranjeni zaključci“, zaključila je Misija Srbije pri UN.
Izvor: N1Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.',
title: 'Stručnjaci UN-a: U Srbiji na delu sistemski pokušaj utišavanja kritičkih glasova',
pubdate: '2025-08-04 19:20:20',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Ljudska prava,Protesti u Srbiji,Studenti u blokadi,Ujedinjene nacije,UN",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Stručnjaci UN-a: U Srbiji na delu sistemski pokušaj utišavanja kritičkih glasova',
'pageContent': 'Stručnjaci za ljudska pravaUjedinjenih nacija (UN) izrazili su duboku zabrinutost zbog pojačanog obračuna vlasti Srbije sa studentima, profesorima, braniocima ljudskih prava, akterima civilnog društva i građanima usred jednog od najvećih protestnih pokreta u novijoj istoriji zemlje.
„Ono čemu svedočimo u Srbiji jeste sistematski pokušaj da se utišaju kritički glasovi i demontira nezavisnost akademskih institucija“, rekli su stručnjaci, dodajući da ovo nije samo studentski protest već „test odgovornosti u oblasti ljudskih prava i otpornosti demokratije“.
Pristup pravdi, efikasni pravni lekovi i reparacija, kako se ocenjuje, predstavljaju fundamentalno pravo prema međunarodnom pravu o ljudskim pravima, smatraju stručnjaci UN.
Žrtve moraju da traže pravdu
Žrtve kršenja ljudskih prava, kako ukazuju, moraju imati mogućnost da traže pravdu, dobiju naknadu i budu zaštićene od daljih šteta i odmazde.
„Protesti, koje predvodi pokret 'Studenti u blokadi', izbili su krajem 2024. i od tada su se proširili širom Srbije. Ono što je počelo kao poziv na odgovornost posle tragičnog urušavanja nadstrešniceŽelezničke stanice u Novom Sadu - u kojem je poginulo 16 ljudi i teško povređeno više njih - preraslo je u opštenarodni zahtev za odgovornost, transparentnost, pravdu i ulaganje u obrazovanje. Pokret je dostigao vrhunac u martu 2025, kada se stotine hiljada ljudi okupilo u Beogradu u snažnom prikazu građanskog jedinstva“, naveli su stručnjaci UN-a.
#Serbia must halt crackdown on student movement, uphold human rights & academic freedom: UN experts call on the 🇷🇸 Govt to immediately cease retaliations & intimidations and ensure the safety & rights of students, educators & human rights defenders.https://t.co/KZl56LR4DWpic.twitter.com/huXtREgUp6
Zabrinjavajući obrazac represije
Oni su primetili da je reakciju Vlade obeležio zabrinjavajući obrazac represije.
Kako navode, mirni demonstranti suočavali su se sa zastrašivanjem, fizičkim napadima, nadzorom i hapšenjima, često bez pravnog osnova, studenti i univerzitetski zvaničnici bili su „mete koordinisanih kampanja blaćenja“, pri čemu su mediji bliski vlastima objavili stotine klevetničkih tekstova i označili demonstrante kao „teroriste - termin koji su koristili i predstavnici vlasti“.
„Od kraja juna 2025, Srbija je iskusila eskalaciju policijskog postupanja prema mirnim, studentskim protestima, a izveštaji ukazuju da se, na pojedinim mestima, dnevno dešavalo više od 200 demonstracija. Vlasti su odgovorile prekomernom silom, proizvoljnim hapšenjima i produženim zadržavanjima, uključujući i srednjoškolce i studente. Izveštaji o nezakonitom nadzoru, ozbiljnim povredama i angažovanju neidentifikovanih ili policajaca u civilu izazvali su ozbiljnu zabrinutost u vezi sa transparentnošću, odgovornošću i poštovanjem ljudskih prava“, ukazuju stručnjaci UN-a.
Vlada kažnjava mlade
Umesto da sasluša glasove mladih ljudi, Vlada Srbije je, ističu, odlučila da ih kazni.
„Ovakav pristup ne samo da krši međunarodne standarde ljudskih prava, već po svojoj prirodi podriva same temelje demokratskog društva“, ocena je stručnjaka.
Ukazuju da su obrazovne institucije pod pritiskom, plate nastavnika su smanjene i/ili obustavljene, a sredstva za istraživanja drastično smanjena. Takođe, dodaju, srednjoškolci i njihovi nastavnici navodno su bili podvrgnuti administrativnoj proveri i pretnjama disciplinskim merama zbog učešća u demonstracijama ili njihove podrške.
„Kako se akademska godina završava i počinje upis, pozivamo Srbiju da obnovi svoju posvećenost ljudskim pravima i smislenom dijalogu“, poručili su stručnjaci.
Izražavaju nadu da će nova školska godina omogućiti studentima i nastavnicima da uče i predaju bez zastrašivanja.
Stručnjaci UN-a pozvali su Vladu Srbije da odmah prekine sve oblike odmazde i zastrašivanja, da obezbedi bezbednost i prava studenata, nastavnika, branilaca ljudskih prava, aktera civilnog društva i građana i da stupi u smislen dijalog sa akademskim institucijama, navodi se u apelu koji potpisuje sedmoro stručnjaka UN-a.
Odgovor Misije Srbije pri UN-u
Na saopštenje stručnjaka UN-a, stigao je odgovor Misije Srbije pri toj organizaciji.
„Srbija ostaje čvrsto posvećena zaštiti ljudskih prava, slobode izražavanja i mirnog okupljanja, uključujući nezakonita, odnosno neregistrovana okupljanja koja daleko prevazilaze zakonske granice slobode izražavanja“, saopštila je Misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama (UN) u Ženevi.
Misija Srbije je na apel kolega iz UN-a odgovorila da, iako Srbija ostaje posvećena zaštiti ljudskih prava, nijedna demokratija ne može da toleriše nasilne proteste ili namerne pokušaje destabilizacije institucija, pod bilo kojim izgovorom.
„U poslednje vreme, Srbija se suočava sa ozbiljnim i alarmantnim događajima koji prevazilaze demokratsko političko ponašanje Posebno zabrinjavaju sve teži incidenti usmereni na izabrane zvaničnike, savetnike, policajce i političke institucije, što predstavlja narušavanje demokratskih principa“, saopštila je misija na Iksu.
Serbia remains firmly committed to the protection of human rights, freedom of expression and peaceful assembly, including unlawful/unregistered gatherings that go well beyond the legal boundaries of freedom of expression. However, no democracy can tolerate violent protests, or… pic.twitter.com/aMqITUnp9V
U objavi se dodaje da, iako su demonstracije ispred javnih institucija legitimne, incidenti koji se pominju nisu izraz neslaganja, već sredstvo prisile.
„Srbija očekuje puno priznanje svog demokratskog okvira i složene realnosti na terenu pre nego što se donesu bilo kakvi preuranjeni zaključci“, zaključila je Misija Srbije pri UN.
Izvor: N1Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.',
'pageDate': '2025-08-04 19:20:20',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});