Čak i nakon najnovije eskalacije nasilja, EU je nastavila po istom principu sa Srbijom i nije eksplicitno pozvala vladu na odgovornost. Da li bi uskoro mogao da poraste pritisak na vlasti Aleksandra Vučića?
Situacija u Srbiji je napeta: svakodnevno stižu novi izveštaji o policijskom nasilju protiv demonstranata, hapšenjima – i optužbama da vlast angažuje batinaške grupe protiv građana, piše DW.
Protesti, započeti posle pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru, dugo su bili mirni – ali poslednjih dana nasilje eskalira. A populistički predsednik Srbije Aleksandar Vučić sada želi još oštrije da se obračuna s protestima.
Kako Brisel reaguje na eskalacije u zemlji kandidatu za članstvo u EU?
Ambasador Evropske unije u Srbiji, Andreas fon Bekerat, pozvao je u saopštenju „sve strane na smirivanje napetosti“. Svaka sumnja u prekomernu upotrebu sile od strane policije mora biti propisno istražena, rekao je.
Evropska komisija je na upit DW saopštila da pažljivo prati situaciju. „Prava na mirno demonstriranje i slobodu okupljanja moraju biti poštovana, a vlasti moraju zaštititi učesnike okupljanja od povreda ili nasilja“, rekao je portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
Ali ovakva saopštenja nekima nisu dovoljna. Kritičari već mesecima traže oštriji kurs prema srpskoj vlasti i predsedniku Vučiću.
Kritika iz Evropskog parlamenta
Jedan od njih je evropski poslanik Tonino Picula, izvestilac za Srbiju. Hrvatski socijaldemokrata je kritikovao to što EU ne pokazuje jedinstveni i kritičniji stav prema Srbiji.
„EU ovog trenutka nema motiva ili kapaciteta da se drugačije odnosi prema malignom režimu Aleksandra Vučića. Za razliku od Ukrajine, nedostaje komponenta zajedništva u EU koja bi predstavljala pritisak koji bi doveo do kompromisa i možda izlaska na izbore“, rekao je Picula za N1.
Strateški interesi Brisela, ali i Beograda, takođe bi mogli da igraju ulogu u tome: prošle godine Nemačka je sa Srbijom potpisala Sporazum o litijumu.
Osim toga, Srbija je prijateljske odnose sa Rusijom vešto koristila, kaže Antigona Imeri iz Centra za evropske političke studije (CEPS) iz Brisela. Iz straha od približavanja Rusiji, EU je bila previše popustljiva: „Ta strategija je propala, EU sada mora hitno da postavi drugačiji ton.“
Gubitak poverenja među ljudima u Srbiji
Ali čak i nakon najnovije eskalacije nasilja, EU je nastavila business as usual sa Srbijom i nije eksplicitno pozvala vladu na odgovornost. „To je iz geopolitičke perspektive razumljivo, ali postaje problematično ukoliko se stvara utisak da se to čini na račun osnovnih vrednosti Unije,“ kaže Imeri.
Takav utisak dodatno potkopava poverenje mnogih ljudi u EU – a ono je u Srbiji ionako slabo.
Više istraživanja je ovog proleća pokazalo da samo oko 40 odsto građana podržava ulazak u EU, dok je više od polovine protiv. Druga istraživanja doduše pokazuju tesnu trku.
EU najvažniji ekonomski partner
Međutim, ne vide svi stručnjaci strategiju Brisela prema Beogradu kao problematičnu.
„Mislim da je prerano ocenjivati stav EU po tom pitanju“, kaže Nina Vujanović iz briselskog trusta mozgova Bruegel. EU je signalizirala da prati situaciju i to treba i dalje da čini, kaže ona.
Umesto vršenja pritiska, EU bi trebalo da koristi ekonomske podsticaje – tako bi rizik da se Srbija približi Rusiji bio mali: „Srbija ima mnogo veći privredni interes da sprovodi EU reforme nego da se okreće Rusiji“, kaže Vujanović. Zemlja je ekonomski odavno snažno povezana sa EU.
Koliki manevarski prostor ima EU?
Pritisak na Vučića i njegove kolege mogao bi da se izvrši ekonomskim sredstvima: EU je obećala Srbiji 1,6 milijardi evra do 2027. godine – međutim, ta sredstva su vezana za sprovođenje reformi.
„EU bi mogla da odloži ili smanji ta sredstva ako utvrdi da zemlja ne ispunjava obaveze“, objašnjava Vujanović. Trenutno izgleda da je Srbija daleko od sprovođenja potrebnih reformi.
U izveštaju EU o vladavini prava u Srbiji, objavljenom u julu, navodi se da i dalje postoji snažan politički pritisak na pravosuđe i aktere civilnog društva, te da raste zabrinutost za bezbednost novinarki i novinara u zemlji.
Upravo protiv toga studenti i građani u Srbiji mesecima izlaze na ulice – uprkos opasnosti da ih policija uhapsi ili povredi. Ako nasilje na protestima ne prestane, EU bi mogla biti pod sve većim pritiskom da zauzme jasniji stav prema Beogradu.
Izvor: Dojče vele
Podgorički Osnovni sud ocenio je da je objavljivanje delova „Skaj“ komunikacija u kojima se pominje brat predsednika Srbije Andrej Vučić bilo u javnom interesu i odbio njegov zahtev za naknadu štete protiv crnogorskog lista „Vijesti“
Konobar iz restorana na Senjaku, koji je bio uhapšen u okviru istrage ubistva Aleksandra Nešovića zvanog Baja, pušten je na slobodu nakon što su ispitani svi ključni svedoci.
Režimski mediji opisuju neverovatne scene iz Vučićeve posete Kini i opisuju posetu kao istorijusku, ali, mnogo važnije, pišu o ogromnoj ideološkoj povezanosti
Zašto gradska vlast ćuti posle tramvajske nesreće u Beogradu i da li je trebalo da padnu neke ostavke
Zbog krivičnog dela Teško ubistvo izvršenog na štetu A. N. 12. maja 2026. godine u restoranu „27“ i drugih krivičnih dela u vezi sa tim, Više javno tužilaštvo u Beogradu sprovodi opsežnu istragu protiv 11 osoba
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
