Zašto gradska vlast ćuti posle tramvajske nesreće u Beogradu i da li je trebalo da padnu neke ostavke
Tramvajska nesreća u Beogradu u kojoj je povređeno više od 20 ljudi nije bila dovoljna da gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izađe pred medije i obrati se građanima tim povodom.
Gradonačelnik, koji organizuje konferencije na kojima neretko govori o proširenjima saobraćajnica ili pretvaranjima običnih raskrsnica u kružne tokove, ostao je nem i na poziv novinara „Vremena” ovim povodom.
Pošto se nije javio na telefon, u odgovoru na SMS poruku napisao je ironično: „Vi iz ‘Vremena’ ste takve jedne duše od ljudi. Profesionalni, tačni, precizni, istiniti, a nadasve objektivni, tako da neću časiti časa da vam se javim, čim stignem. Ne brinite”.
Nikakav dalji odgovor ovim povodom nije stigao do zaključenja ovog teksta.
Aleksandar Šapić inače kao jedan od uspeha gradske uprave na čijem je čelu navodi besplatni gradski prevoz u Beogradu.
Sagovornici „Vremena” nisu iznenađeni što je reakcija prvog čoveka grada u ovom slučaju izostala i što se odgovornost očito odbacuje i smatraju da je nesreća posledica sistemskog zanemarivanja sistema GSP-a.
„To je situacija koja pokazuje da su se gradonačelnik Beograda i kompletna gradska garnitura odrodili od Beograđana i jasno je da njih realni problemi građana ne pogađaju. Samo iz ovog jednog primera možemo da vidimo kako gradska vlast funkcioniše, odnosno ne funkcioniše”, kaže za „Vreme” gradski odbornik Pokreta slobodnih građana Stefan Simić.
S druge strane, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu smatra da ovu situaciju ne treba politizovati, jer, kaže, može da se desi neka nesreća ili incident, a da to ne povlači političku odgovornost prvog čoveka grada.
„Međutim, s obzirom na to da se radi o sistemskom problemu, mislim da je Aleksandar Šapić trebalo da se obrati Beograđanima i da traži ostavke vršioca dužnosti generalnog direktora GSP-a Zorana Šarca, izvršnog direktora za električni podsistem Gorana Manojlovića, te da se na saradnji zahvali Goranu Medakoviću, savetniku gradonačelnika za saobraćaj”, kaže Jovanović.
Da je ostavku trebalo da podnese v. d. direktor GSP-a Šarac, smatra i Simić.
Ipak, do sada nijedna ostavka povodom ovog incidenta nije pala.
Jovanović podseća na nesreću koja se u februaru dogodila u Sarajevu, kada je u iskakanju tramvaja iz šina poginuo mladić. Ostavke su tada podneli direktor saobraćajnog preduzeća i premijer kantona Sarajevo.
Tramvaj na liniji pet iskočio je iz šina na uglu Ulica cara Dušana i Knićaninove u ponedeljak (25. maj) i udario u jednu zgradu na Dorćolu. Univerzitetski Klinički centar Srbije saopštio je da je u njihovom Urgentnom centru pregledan ukupno 21 pacijent, dok je dvoje dece prevezeno u dečju kliniku u Tiršovoj.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je hitan tehnički pregled tramvaja, a GSP Beograd saopštio je da „prema preliminarnim informacijama i dosadašnjim saznanjima, postoje indicije da bi jedan od mogućih uzroka događaja mogao biti ljudski faktor, odnosno neprilagođena brzina kretanja vozila prilikom prolaska kroz skretnicu, kao i provera položaja same skretnice”.
Komentarišući saopštenje GSP-a koje je objavljeno ubrzo posle nesreće Simić kaže da je sramotno odmah okriviti zaposlenog, bez utvrđivanja svih okolnosti.
„Kako mi možemo da znamo da je ljudski faktor ako neko nije izašao na teren i utvrdio to? Ne možemo da optužimo nekoga automatski. Mogao je da zakaže sistem, mogla je da bude ljudska greška, ali nećemo odmah da istrčavamo sa takvom verzijom”, kaže Simić.
GSP je saopštio i da će konačan uzrok i sve relevantne činjenice biti utvrđeni nakon okončanja postupka i sprovedene stručne analize.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zbog krivičnog dela Teško ubistvo izvršenog na štetu A. N. 12. maja 2026. godine u restoranu „27“ i drugih krivičnih dela u vezi sa tim, Više javno tužilaštvo u Beogradu sprovodi opsežnu istragu protiv 11 osoba
Šta studenti mogu da urade sa bazom od oko četiristo hiljada mejl-adresa koju imaju? Kako će im to olakšati organizaciju? I koliko ih košta?
Prvi predsednik Demokratske stranke, disident, filozof i književnik, Dragoljub Mićunović preminuo je u 95. godini
Šta konkretno može da se desi ukoliko režim, recimo, ne raspiše izbore u zakonskim rokovima? I zašto je i ono nezamislivo u Srbiji zamislivo
U okviru višednevne posete Kini, srpska delegacija učestvuje u nizu sastanaka sa kineskim zvaničnicima. Miloš Vučević je potpisivanje memoranduma opisao kao priliku za učenje iz kineskog modela razvoja i jačanje bilateralne saradnje
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
