Zašto gradska vlast ćuti posle tramvajske nesreće u Beogradu i da li je trebalo da padnu neke ostavke
Tramvajska nesreća u Beogradu u kojoj je povređeno više od 20 ljudi nije bila dovoljna da gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izađe pred medije i obrati se građanima tim povodom.
Gradonačelnik, koji organizuje konferencije na kojima neretko govori o proširenjima saobraćajnica ili pretvaranjima običnih raskrsnica u kružne tokove, ostao je nem i na poziv novinara „Vremena” ovim povodom.
Pošto se nije javio na telefon, u odgovoru na SMS poruku napisao je ironično: „Vi iz ‘Vremena’ ste takve jedne duše od ljudi. Profesionalni, tačni, precizni, istiniti, a nadasve objektivni, tako da neću časiti časa da vam se javim, čim stignem. Ne brinite”.
Nikakav dalji odgovor ovim povodom nije stigao do zaključenja ovog teksta.
Aleksandar Šapić inače kao jedan od uspeha gradske uprave na čijem je čelu navodi besplatni gradski prevoz u Beogradu.
Sagovornici „Vremena” nisu iznenađeni što je reakcija prvog čoveka grada u ovom slučaju izostala i što se odgovornost očito odbacuje i smatraju da je nesreća posledica sistemskog zanemarivanja sistema GSP-a.
„To je situacija koja pokazuje da su se gradonačelnik Beograda i kompletna gradska garnitura odrodili od Beograđana i jasno je da njih realni problemi građana ne pogađaju. Samo iz ovog jednog primera možemo da vidimo kako gradska vlast funkcioniše, odnosno ne funkcioniše”, kaže za „Vreme” gradski odbornik Pokreta slobodnih građana Stefan Simić.
S druge strane, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu smatra da ovu situaciju ne treba politizovati, jer, kaže, može da se desi neka nesreća ili incident, a da to ne povlači političku odgovornost prvog čoveka grada.
„Međutim, s obzirom na to da se radi o sistemskom problemu, mislim da je Aleksandar Šapić trebalo da se obrati Beograđanima i da traži ostavke vršioca dužnosti generalnog direktora GSP-a Zorana Šarca, izvršnog direktora za električni podsistem Gorana Manojlovića, te da se na saradnji zahvali Goranu Medakoviću, savetniku gradonačelnika za saobraćaj”, kaže Jovanović.
Da je ostavku trebalo da podnese v. d. direktor GSP-a Šarac, smatra i Simić.
Ipak, do sada nijedna ostavka povodom ovog incidenta nije pala.
Jovanović podseća na nesreću koja se u februaru dogodila u Sarajevu, kada je u iskakanju tramvaja iz šina poginuo mladić. Ostavke su tada podneli direktor saobraćajnog preduzeća i premijer kantona Sarajevo.
Tramvaj na liniji pet iskočio je iz šina na uglu Ulica cara Dušana i Knićaninove u ponedeljak (25. maj) i udario u jednu zgradu na Dorćolu. Univerzitetski Klinički centar Srbije saopštio je da je u njihovom Urgentnom centru pregledan ukupno 21 pacijent, dok je dvoje dece prevezeno u dečju kliniku u Tiršovoj.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je hitan tehnički pregled tramvaja, a GSP Beograd saopštio je da „prema preliminarnim informacijama i dosadašnjim saznanjima, postoje indicije da bi jedan od mogućih uzroka događaja mogao biti ljudski faktor, odnosno neprilagođena brzina kretanja vozila prilikom prolaska kroz skretnicu, kao i provera položaja same skretnice”.
Komentarišući saopštenje GSP-a koje je objavljeno ubrzo posle nesreće Simić kaže da je sramotno odmah okriviti zaposlenog, bez utvrđivanja svih okolnosti.
„Kako mi možemo da znamo da je ljudski faktor ako neko nije izašao na teren i utvrdio to? Ne možemo da optužimo nekoga automatski. Mogao je da zakaže sistem, mogla je da bude ljudska greška, ali nećemo odmah da istrčavamo sa takvom verzijom”, kaže Simić.
GSP je saopštio i da će konačan uzrok i sve relevantne činjenice biti utvrđeni nakon okončanja postupka i sprovedene stručne analize.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Američki državni sekretar Marko Rubio danas je u Vašingtonu otvorio proces strateškog dijaloga SAD i Srbije, koju predstavlja ministar spoljnih poslova Marko Đurić, javio je Radio Slobodna Evropa (RSE)
Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je krivičnu prijavu protiv novinara i vojnog analitičara Aleksandra Radića. VJT je tražio pritvor i raspisivanje poternice zbog sumnje da je odavao tajne podatke i hteo da ruši ustavni poredak Republike Srbije, Viši sud u Beogradu usvojio je predlog
Aleksandar Vučić je ponovo pozvao političke protivnike na dijalog, navodeći da je razgovor suština demokratije i da je svima potrebna ujedinjena Srbija
Više javno tužilaštvo u Beogradu bi u sklopu „afere zvučni top" da hapsi novinara i vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog odavanja tajnih podataka i pokušaja rušenja ustavnog poretka. VJT je u to ime objavio i lične podatke novinara N1, RTS-a i Bete, ali i poslanika Narodne skupštine i pilota Vojske Srbije koji su 15. marta komunicirali sa Radićem. NUNS i oštećeni urednik Bete za „Vreme“ kažu da je novinarima time stavljena meta na čelo
Nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da je protiv vojnog analitičara Aleksandra Radića podneta krivična prijava, njegov advokat Stefan Ćorda tvrdi da su navodi tužilaštva preterani i pravno neutemeljeni
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
