Prostor bivše Jugoslavije još uvek diše zajedno. Još uvek postoji nekakav zajednički politički, društveni i kulturni prostor. Pre svega, očituje se to kroz podršku koju studenti dobijaju iz svih jugoslovenskih država, ali i po tome što su postali inspiracija za slične, doduše ne tako brojne i velike proteste u okruženju, pre svega u BiH i Crnoj Gori
Poznati su kao biračko telo koje najteže menja stav, te po pravilu glasa za vlast. Da li su studenti sada uspeli nešto što niko nije – da pokrenu najstarije i budu njihovi svojevrsni vodiči za političko razmišljanje
U nedelju, 9. februara, održani su izbori za kosovski parlament. Kakva je atmosfera vladala na ulicama Severne Mitrovice? Kakvi su rezultati izbora? Šta kažu Mitrovčani? I šta Srbima ovi izbori mogu da donesu
Uporedo sa lavinom protesta koja se širi Srbijom, daleko od pažnje javnosti, grupa ekoloških aktivista i naučnika vodi rat sa Ministarstvom zaštite životne sredine o spornom predlogu zakona koji reguliše ni manje ni više nego – kako će se disati u Srbiji
Prve devojke koje su završile fakultete u Beogradu bile su Leposava Bošković i Kruna Dragojlović, obe diplomirale 1891. godine. Inače, Beogradski univerzitet je osnovan 1905, a studentkinje su prestale da budu izuzetak jer im je i formalno omogućeno redovno studiranje. Uoči Prvog svetskog rata devojke su činile deset odsto studentske populacije, što je bilo približno evropskom proseku
Primer intergeneracijske solidarnosti prilikom zajedničkog protesta penzionera i studenata pokazuje da se radi o društvenom pokretu koji suštinski menja psihološko stanje cele nacije. To je ono što izaziva reakciju kod gledalaca i probija barijeru cenzure
Često upozorenje “Sram te bilo” nije verbalni refren javnih nastupa A. V, nego okvir moralizacije vlastite čestitosti nad tuđim nemoralom. Postiđivanje opozicije nije banalno nego delatno plansko sramoćenje i pretenzija za dominacijom. Lako je pojmljivo da je lakše vladati kada se osigura moralna nadmoć. Međutim, rizično je stvaranje eksplozivne klime u kojoj je dobrima dozvoljeno da mrze zle i to sa čistom savešću
Razočaranje uistinu može da boli tačno onoliko koliko je zaljubljenost ushićivala. Ali i kad ste srećni, možda baš zato što ste srećni, u ličnosti se mnogo toga menja, nešto se i razvija, gde ima moralnog tkanja, nagomilane laži i samoobmane bivaju spržene. To sve, između ostalog, i boli. Ako, iz bilo kog razloga, niste srećni, zna da boli oštrije i dublje nego gotovo bilo koji drugi gubitak. Ali šta s tim? Bol prolazi, a, pride, malo vam šta pokazuje ko ste kao trenuci kad ne ustuknete pred njom
Znamo, sasvim dobro, s kim smo živeli. Znamo odlično ko je Teofil i znamo odlično šta je Teofil nama. A opet, posle svega, to ne možemo znati. Isuviše smo bili blizu, isuviše je veliki da bismo ga, odavde i sada, obuhvatili pogledom
Rekao sam mu, tada u “Imperijalu”, da sam dugo mislio kako je Teofil Pančić pseudonim. Ovoga jutra, prvog kojemu zora sviće bez Teofila, čini mi se da bi zapravo bilo bolje da je moglo tako i da se može živjeti bez tijela, samo u knjigama i u pozorišnim predstavama, u filmovima i stripovima, s Oljom i među prijateljima, u novinskim tekstovima, jer su s tijelom nailazili samo neki sumorni i žalosni problemi. Tijelo je stradavalo od onog što se zbivalo oko njega
U noći u kojoj pišem ove redove, onoj sa prvog martovskog četvrtka na petak, ostajem bez adrese iz naslova. Ponoć već je uveliko otkucala, nikoga odavno nema ni na trećem ni na četvrtom spratu Mišarske 12-14, samo noćni portir dole drema i pita se kad li će onaj kosmati ludak poći na počinak. A ja sam još tu jer ovi redovi samo tu mogu i moraju nastati, u poslednjem trenutku u kojem kuca već opako ranjeno, ali još živo srce moje Mišarske
Ponovo smo pod tiranijom ljudi bez svojstava, ali sa nezajažljivim ambicijama i uznapredovalom pokondirenošću
Ovih dana, tačnije, 5. februara, navršava se pet godina od smrti našeg osnivača i glavnog urednika Dragoljuba Žarkovića. Žare je “Vreme” vodio kroz najteže trenutke, ne samo za redakciju, već i za čitavo društvo, od Devetog marta, preko Vučićevog zakona o informisanju, cenzure tokom bombardovanja, Petog oktobra, pa i kroz ovaj period, koji se, nadamo se, bliži kraju
Jalovi su pokušaji da se simulira postojanje dijaloga u društvu dva sata nedeljno u programu koji nedeljno traje 168 sati, a da je 166 sati posvećeno ubijanju ideje o dijalogu i gde se "konj’ma na repove" razvlače, čerupaju i blate politički neistomišljenici
Vlast od 27. januara poziva studente i profesore na dijalog. Međutim, na putu dijalogu stoji nekoliko stvari: studentski zahtevi su toliko jasni da nema o čemu da se razgovara, a vlast nastavlja sa nasiljem nad građanima na blokadama. Osim toga, onaj koji zove na pregovore – nije nadležan
“Voleo bih da ovaj osećaj upamtimo. Ovo nikad neće biti funkcionalna demokratija bez aktivnih građana, ljudi koji su voljni da žrtvuju svoje vreme i pokažu ljudima na vlasti šta misle. Kako god da se ovo završi, potrebno je da zapamtimo kako izgleda biti aktivni građanin. Vlast onda reaguje. Neće biti dobro da prepustimo da ovo završavaju političke elite. Vlast bez kontrole se pretvara u apsolutnu, to smo u ovoj zemlji videli više puta u par decenija. Institucije su slabe, civilni sektor baš i nije sposoban za tako nešto, mediji svi znamo kakvi su – nema ko da bude taj kontrolor osim građana samih”
Šta su sve pokrenuli studenti svojom pobunom, zahtevima i načinom na koji se za njih bore? Šta nam se, u stvari, događa? Kakva je klica zasađena? A kakve efekte može imati ovaj bunt? Na duže staze, menja li se vlast ili sistem? Kako se odjednom ta mladost – opanjkavana godinama da je nezainteresovana i sebična – pokazala toliko promišljena i plemenita
Odavno se nije jasnije videlo koliki je javašluk zavladao Srbijom nego u toj dvodnevnoj poseti Aleksandra Vučića i njegove svite Varvarinu, Aleksandrovcu, Brusu i Ćićevcu. Za ovu priču imena tih mesta i okolnih sela nisu najvažnija jer princip je isti. U svakom malom gradu postoji neki Slavoljub Miljković za kojeg narod priča da se jedini pita za radna mesta ili se kolima Doma zdravlja prevozi kupus ili nameštaj za vikendicu
“Nikola Vasiljević, dojučerašnji regionalni načelnik BIA, a sadašnji Vučevićev savetnik za bezbednost drugovao je, a i dalje druguje sa Zvonkom Veselinovićem i Goranom Kovačevićem Gorancem. Ta praksa ostala je i posle Vasiljevića, samo je sada prisnija i čvršća. Naime, sadašnji načelnik BIA za Novi Sad Bečić, njegov zamenik Simo Aleksić i Goranac se poznaju još iz Vrbasa i ‘sada je samo nebo granica’! Ta bestijalnost Nikole Vasiljevića je otišla toliko daleko da on i ne skriva svoju koruptivnu ušteđevinu. Na svoju suprugu registrovao je elitnu vinoteku ‘Dekanter’ u ekskluzivnom delu Beograda na vodi. Procenjena vrednost vinoteke je oko 2.000.000 evra”
Peške, korak po korak, hodala sam sa studentima osamdesetak kilometara od Beograda do Novog Sada. Ljudi su ih usput sa suzama u očima pozdravljali kao oslobodioce. Od čega? Od beznađa u koje je propala ova nesrećna zemlja, od nenormalnosti koju svi osećaju u grudima, od bespomoćnosti naspram samožive vlasti
“Videla sam i po potpisima peticije za podršku studentima da je kod velikog dela policajaca prošao strah. Studenti u svojim zahtevima traže rad institucija i pravnu državu. Zbog toga MUP postoji. Ali, naravno, ima i onaj manji deo policajaca kojem ovaj sistem odgovara jer se neosnovano bogate i nalaze na pozicijama na kojim nikad ne bi bili da je ova država uređena”
U Srbiji se godišnje rodi oko 50.000 rasnih štenaca i nebrojeno mešanaca na ulici. Kakva je sudbina većine pasa i zašto je država i na ovom testu čovečnosti prošla sa čistom jedinicom
U predvorju srca tame najverovatnije ne bismo zatekli mnogo više od malog, nesigurnog i ne previše zanimljivog dečaka, bez nekih naročitih darova, ali previše gladnog pažnje, uvažavanja i priznanja da bi propustio priliku da slabo kontrolisanu političku moć zloupotrebi i stvarnost upodobi ostvarenju svojih potreba
Premijer je saopštio da podnosi ostavku jer je čuo šta se te noći dogodilo u Novom Sadu. Ne znamo da li bi iko u to mogao da poveruje, tim pre što će se docnije tokom dana pojaviti informacije o povezanosti napadača i vladajuće partije. A ponovilo se ono što smo videli već više puta: kad god Vučić, kao što je učinio na konferenciji za novinare u ponedeljak, garantuje bezbednost – neko nastrada
Ovo nije nikakva obojena, uvezena ili bilo kakva druga revolucija, nego autentična težnja studenata i građana Srbije da dođe do promena u našoj zemlji. Zato mislim da ne treba mnogo da se obaziremo na izjave stranih zvaničnika ni iz SAD ni iz Rusije. Mi imamo svoj autentičan i nacionalni cilj, a to je da opstanemo i da omogućimo normalan život
Bez obzira na društvene okolnosti, uloga festivala je da nas uvede u neki drugi svet - smatra Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre koji je održan u vreme bučnih i burnih protesta
Studenti biciklisti su stigli na glavni trg u Strazburu, gde ih je dočekao veliki broj građana
Građani protestuju jer žele da podsete na događaj 15. marta i da traže odgovor od nadležnih šta se te večeri desilo. Na protestu ispred RTS-a organizovano je potpisivanje peticije kojom prosvetni radnici i građani traže od Ministarstva da se obustave disciplinski postupci u Osnovnoj školi "Vožd Karađorđe" u Beogradu, Gimnaziji i stručnoj školi "Svetozar Miletić" u Srbobranu i Srednjoj školi "Stevan Mokranjac" u Požarevcu
Kako prenosi Istinomer, njihova novinarka je nakon napada prišla policajcu i obavestila ga šta se desilo. Na to joj je policajac odgovorio – „Čuvajte se i prema nama se odnose tako“
Budući ministar prosvete Dejan Vuk Stanković napustio je skupštinsku salu uz pomoć pripadnika obezbeđenja, a reagovala je i Hitna pomoć
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Da li bi režim, stanu li protesti građana, imao snage da uzvrati, da izvede uspešnu "kontrarevoluciju"? Da pokrene teror, poput onog u Belorusiji? Logika pada kaže da ne bi
Na dan istorijskog protesta, 15. marta, tačno u 19.11 nešto je nagnalo ljude u beg u Ulici kralja Milana. Od tada se nižu teorije, a konačnog dokaza nema. Pred vama je obimni dosije „Vremena“ o tom događaju, koji će biti redovno dopunjavan
Naprednjački kontraming je prepoznat kao takav i među stranim agencijama, koje su izveštavale sa Svenarodnog sabora
Predsednica Skupštine Srbije raspisala je danas za 8. jun ove godine izbore za odbornike Skupštine grada Zaječara i Skupštine opštine Kosjerić
Ljubljanska pank-rok grupa Pankrti je u Beogradu povodom 45-godišnjice objavljivanja debi albuma “Dolgcajt” podsetila kako egzistencijalna dosada i dalje okupira naše živote
Lider pokreta Kreni-promeni rekao da je njegov napadač „tvrdokorni član SNS". Pokret saopštio je da je još jedan redar Srpske napredne stranke fizički napao još jednog odbornika tog pokreta
