Sastaće se i ko neće

Sagovornici “Vremena” kažu da uspeh ove misije EP radi utvrđivanja činjenica svakako ne zavisi od toga ko će ih primiti. Dodaju i da je podizanje tenzija oko jednog člana delegacije zamaglilo činjenicu da evroposlanici dolaze da, kako su rekli “na terenu procene stanje demokratije, tekuće proteste, napade na demonstrante i represiju usmerenu protiv studenata, akademika, prosvetnih radnika i zaposlenih u javnom sektoru”.

Umesto dobrodošlice iz vrha vlasti zemlje kandidata za članstvo u EU, čuli smo brojne uvrede na račun izvestioca za zapadni Balkan Tonina Picule. U skupštinskoj raspravi svi koji su mu poželeli dobrodošlicu nazvani su “izdajnici, piculići i ustaše”, a poslanici vladajuće koalicije prosto su se nadmetali ko će bolje parafrazirati izjavu Aleksandra Vučića kako “nema nameru da sa njima gubi vreme”. Poruku je imao i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj – da će Piculu u Beogradu dočekati svi srpski izdajnici i da misli da ga niko iz vlasti neće primiti. “Prošli put ga je primila samo ona Tanja Mišćević i završila je sa političkom karijerom posle. Tako da upozoravam sadašnje ministre, da se neko ne zaleti.”

MISIJA NE ZAVISI OD TOGA KO ĆE IH PRIMITI

Evropska delegacija dolazi i na to ima pravo, kako piše u glavi IX Poslovnika Evropskog parlamenta. Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, objašnjava za “Vreme” da misija u ovom trenutku ima veću političku težinu od uobičajenih susreta jer EP ne predstavlja izvršnu vlast (kao Evropska komisija), ali predstavlja demokratski legitimitet EU. “Kada EP šalje fact–finding misiju, ona ne dolazi da prenese poruku Brisela, već da formira sopstveni politički sud o stanju u zemlji i koristi ga u okviru nadzora procesa pristupanja države kandidata”, kaže Selaković i dodaje da ova poseta nije zamena za diplomatske sastanke, već korektiv slike koju imaju. Ona je važnija je od mnogih prethodnih poseta, upravo zato što dolazi u trenutku kada se evropski narativ vlasti i unutrašnja realnost sve teže podudaraju.

Kaže da su fact–finding misije u ovom formatu retke i da se njihov domet ne meri time da li će “doneti deklaraciju”, već kako će oblikovati stav Evropskog parlamenta u narednom periodu. “EP ne donosi izvršne odluke, ali njegove rezolucije i političke poruke imaju snažan uticaj na percepciju Srbije u EU i na stavove država članica. Upravo zato umanjivanje značaja ove misije predstavlja ili nerazumevanje uloge Evropskog parlamenta ili svesno obmanjivanje javnosti”, dodala je koordinatorka Konventa. Najavu da će ministri, nakon svih politički vrlo oštrih i nepromišljenih reakcija državnog vrha, ipak primiti delegaciju, ocenila je kao kontrolu štete. “Evropski parlament vrlo jasno razlikuje gestove od sadržaja i ne zaustavlja se na formi. Njega zanima da li institucije funkcionišu suštinski, da li postoje stvarni politički dijalog, slobodni mediji, nezavisne institucije i poverenje građana u demokratski proces. Kada toga nema, tehničke pohvale ne mogu da kompenzuju politički deficit”, kaže sagovornica “Vremena”.

DALEKO JE 2014. GODINA

Nataša Dragojlović, koja je bila koordinatorka Konventa u periodu od 2014. do 2022. godine, kaže da su odnosi između Skupštine, Vlade i Konventa u vreme otvaranja pregovora o članstvu bili drugačiji. Vlada je tražila mišljenje Konventa za svaku pregovaračku poziciju, što, ni pre ni posle, nijedna država kandidat nije činila. Skupština Srbije je 2013. godine uspostavila Odbor za stabilizaciju i pridruživanje, kao i druge forme interparlamentarne saradnje. Konvent je bio na agendama svih poseta zvaničnika EU, a delegacija Konventa odlazila je u redovne posete Evropskom parlamentu i Grupi prijatelja Srbije.

“Komunikacija i saradnja svih sa svima bila je vrlo intenzivna, institucionalizovana i obavezna za sve aktere. To je davalo nekakve rezultate – od 2014. do 2022. godine otvorena su 22 poglavlja i odgovarajući klasteri, a od tada nijedno”, kaže Dragojlović. Ističe da je zadrška prema EU postojala još od SFRJ, koja je potpuno ignorisala nastanak Evropske zajednice. Posle ratova devedesetih takođe je postojala zadrška, defanziva, pa čak i u Vladi Zorana Đinđića. “I zaista je EU loše tretirala Srbiju: prvo Hag, pa Kosovo, pa sada Rusija i spoljnopolitička orijentacija. Uzroci međusobnog nepoverenja daleko sežu. S jedne strane postoje političke snage u državama članicama EU koje Srbiju uvek vide kao malu Rusiju, nesposobnu da prihvati evropske vrednosti, a sa druge strane evroskeptici i antievropske snage u Srbiji stalno potenciraju – ‘evropsko licemerje’. I tako već četvrt veka”, kaže Nataša Dragojlović

Kada je reč o ulozi Picule u delegaciji, Dragojlović razlikuje njegov posao kao izvestioca za Srbiju, za šta ga je imenovao Evropski parlament, od njegove uloge kao člana ad hoc misije za utvrđivanje činjenica. Ona naglašava da Picula uopšte nije na čelu te misije i da, ukoliko predsednica skupštine, na primer, ne želi da ga vidi u delegaciji, ona to ne mora. Za to nije potrebna hrabrost jer ovde nije reč o pojedincima, već o tretmanu čitave delegacije. Ako su došli da utvrde činjenice onda im ona kao sagovornica ne treba. Sve informacije mogu da dobiju od predstavnika svih parlamentarnih stranaka, a primiće ih svi.

“To što se cela priča o ovoj misiji svela na polemiku o jednom poslaniku apsolutno je nepotrebno skretanje pažnje. Tema je svrha posete, a ako mene pitate, nikakve potrebe nije bilo da lično dolaze. O stanju demokratije i ljudskih prava u Srbiji sve se već zna. Hiljade stranica analiza i izveštaja već im je na raspolaganju. Ali ako je već doneta odluka da žele da dođu, onda svi akteri, i parlamentarni i vladini i nevladini, treba da iskoriste tu posetu na najbolji mogući način”, kaže Dragojlović.

I OPOZICIJA IMA SVOJU ULOGU

Aleksandar Radovanović, generalni sekretar Pokreta slobodnih građana, kaže da je dolazak evroparlamentaraca posledica višegodišnjeg delovanja opozicije. On naglašava posebnu sednicu Evropskog parlamenta o Srbiji, na kojoj su srpski poslanici tražili misiju koja će utvrditi stvarno stanje reformi u oblastima vezanim za vladavinu prava, medija i slobodu izbora. Kako navodi, sa partnerima iz ALDE grupe (Saveza liberala i demokrata) još od 2020. godine razgovaraju o tome da se kreira izveštaj poput onog koji je sačinio Rajhard Pribe o Severnoj Makedoniji, kada je ova zemlja bila u statusu zarobljene države, sličnom onom u kojem se nalazi Srbija danas.

“S obzirom na to da su evroposlanici iz grupa liberala (ALDE), zelenih (Greens) i socijaldemokrata (PES) već dobro upućeni u stanje demokratije u Srbiji, mislim da je ključna stvar kod ove misije razgovor sa troje evroposlanika koji dolaze iz redova Evropske narodne partije (EPP), kojoj pripada i Srpska napredna stranka, a koji su do prošle godine bili svojevrsna zaštita naše vlasti u evropskim institucijama. Jasno je da je do nekih promena već došlo, ali bi trebalo dodatno objasniti koliko je režim SNS autokratski i koliko je nemoguće sprovesti fer i demokratske izbore”, kaže Radovanović.

Smatra da je više nego važno da svi evroposlanici jasno shvate da SNS nikada neće sprovesti neophodne reforme i uvesti Srbiju u Evropsku uniju, već da sve vreme pokušava da uradi minimum koji je neophodan da bi dobili sredstva iz njihovih fondova, da trgovina i ekonomija ne trpe.

Foto: Tanjug

UVEK JE NEŠTO FALILO

Odnos EP prema Srbiji uvek je bio prijateljski uz blage kritike, a menjali su se samo izvestioci. Na primer, EP je osudio masovna ubistva u maju 2023. godine i pozvao na detaljnu istragu. Ipak su istakli da će brzina napretka ka EU zavisiti od vladavine prava i usklađivanja sa spoljnom politikom EU. Bilo je i tada reči o lošem stanju u medijima, jačanju dominantnog položaja “Telekoma”, i problemima sa REM. Ako uporedimo sa 2018, sve je manje-više isto: konstatuje se napredak zemlje na putu pristupanja EU, ali se akcenat stavlja na normalizaciju odnosa sa Kosovom. U izveštaju iz 2014. pozdravlja se početak pregovora o pristupanju EU i ističe potreba za hitnim reformama u vladavini prava, borbi protiv korupcije, slobodi medija i zaštiti manjina, uz poziv vlasti da sprovedu dogovore sa Prištinom i reše otvorena pitanja sa Hrvatskom.

Više od decenije sve isto i sa srpske strane, evropski put je cilj. Na primer, Vučićev ekspoze 2014. hvali prethodnu vladu zato što je pokrenula pregovore o članstvu u Evropskoj uniji. “Želim jasno da kažem – Evropska unija nije idealna zajednica, jer i ona ima mana i problema. Ali to je najbolje udruženje država koje trenutno postoji na svetu i nama je mesto u njenom članstvu.” Dve godine kasnije, u sledećem ekspozeu, Vučić kaže da Srbiju želimo da vidimo u klubu demokratskih država kontinenta. Ana Brnabić nas je u tri mandata ubeđivala da su evrointegracije prioritet, a i sada, aktuelni premijer Đuro Macut tvrdi da Srbija pristupa Evropskoj uniji iz uverenja. Osim što ne pristupa.