„Poziv na dijalog nije hir, nije trik. On je suština demokratije… kakav god da sam najgori na svetu, predsednik sam ove zemlje, i verovatno još dugo vremena sa takvom razlikom i dominacijom neko drugi neće biti izabran“, rekao je Vučić, po ko zna koji put.
Zapravo je sam svoje pozive navodno i zbrojao, pa je dodao da je, u proteklih 15 meseci uputio ukupno 154 javna poziva na razgovor političkim protivnicima i svima koji drugačije razmišljaju.
Foto: Marko Dragoslavić/FoNetJedan od studentskih protesta
Predsednik kompromisa
Politikolog Dejan Bursać za „Vreme“ kaže da Vučić stalno na dijalog poziva studente jer mu je to potrebno da bi se svojim biračima predstavljao kao lider koji je spreman na kompromis, kao čovek stabilnosti i osoba koja je tobože za demokratiju.
„Ovim pozivima on kontrira svim onim narativima koje zaista znamo da se dešavaju prema studentskom pokretu – od vređanja, tabloidnih napada, hapšenja, prebijanja, pretnji i svega što znamo da rade institucije koje su pod kontrolom SNS-a i njenog neformalnog lidera, predsednika Vučića“, govori Bursać za „Vreme“. „Posredi je njegova dvostruka potreba i obe su usmerene na njegove glasače.“
Jedan od tekstova u britanskom „Telegrafu“ upućuje na još jedan Vučićev cilj, a to je da pošalje poruku međunarodnoj zajednici, da se u razgovorima sa njima predstavi kao neko ko želi da reši sve, a da je druga strana ta koja je nerazumna i koja ne želi da sarađuje.
„Mi to vidimo kada izađu pojedini tekstovi koji hvale predsednika Vučića, najverovatnije plaćeni“, dodaje Bursać. „Nedavno je u britanskom ‘Telegrafu’ izašao jedan posve čudan koji krivi mnoge činjenice, a u kojem se novinar hvali kako je imao pristup SNS-u i njegovim anketama, tako da je jasno sa koje strane mu dolaze informacije. U tom tekstu se, na primer, pominje kako je predsednik zvao studente na dijalog, a oni su odbili. To ima marketinšku potrebu.“
Zatvorenikova dilema
Apsolutno je jasno zašto studenti ne treba da prihvate takav dijalog u kome bi izgubili deo svog kredibiliteta, smatra politikolog.
„To je jedna vrsta zatvorenikove dileme ili tamnog vilajeta. Vas zove na dijalog osoba koja je primenjivala ekstremno nasilje prema vama i čija leđa želite da vidite, za koju smatrate da je ovu zemlju pretvorila u jednu kriminalizovanu autokratiju“, kaže Bursać.
Vučić, dodaje, pokušava da zloupotrebi što su studenti za demokratiju, iako svi znamo da je to samo manipulacija. Zato veruje da studentski pokret treba da nastavi da drži distancu od režima i da se ne pecaj na takve mamce.
Pavle Grbović, predsednik i poslanik Pokreta slobodnih građana, podseća u razgovoru za „Danas“ da je svaki od tih 154 „poziva” bio praćen sa nekoliko puta više uvreda i optužbi što dovoljno govori o iskrenosti samih poziva.
„Krajnje je nelogično da Vučić u istoj rečenici kaže kako je želeo da sa nama podeli određena saznanja o važnim temama o kojima ne bi mogao da govori javno, a zatim optuži opoziciju da radi za interese drugih zemalja. Tu se postavlja pitanje da li u toj situaciji predsednik laže, ili je toliko naivan da bi poverljive informacije servirao stranim službama”, pita Grbović.
Kopredsednik i poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović ističe da bi se rado odazvao pozivu predsednika ili predsednice koji se drže ustavnih ovlašćenja i rade u interesu građana i za građane.
Foto: Marija JankovićRadomir Lazović
„Nadam se da ćemo uskoro smeniti ovu kriminalnu vlast, pa da umesto šefa kriminalne grupe, na mestu predsednika države imamo nekoga ko se drži svojih ustavnih nadležnosti i radi u interesu građana i za građane. Nekoga ko ne organizuje prebijanje ili hapšenje nepodobnih ljudi, nekoga kome dan ne počinje novom bujicom laži, nekoga ko ne namešta izbore ili kontroliše medije, nekoga kome glavni cilj nije bogaćenje preko leđa građana. Takvom predsedniku bih se rado odazvao na poziv, pa i ako imamo razlike i neslaganja o budućnosti Srbije“, navodi Lazović.
Stefan Janjić, poslanik stranke Srbija centar SRCE kaže da se tvrdnja predsednika da je „154 puta“ pozivao opoziciju na dijalog ne može posmatrati izolovano od konteksta u kome se taj dijalog navodno nudi.
„U pravnom i političkom smislu, dijalog podrazumeva minimum poverenja u institucije i poštovanje ustavnog poretka. U situaciji u kojoj se Ustav kontinuirano krši, a institucije sistematski obesmišljavaju, odbijanje opozicije da učestvuje u takvom dijalogu nije znak neodgovornosti, već politički i pravno racionalan stav“, objašnjava Janjić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su praćeni, prisluškivani, snimani, radilo se ne tome da budu „izbušeni“. Režim tako od izbora pravi stvar života i smrti, te ostavlja sprženu zemlju, piše „Vreme“ u novom broju
Dva odbornika SPS-a iz Knića odmetnula su se od socijalista u lokalnoj Skupštini početkom avgusta jer su odbili saradnju sa „nasilnim i neobrazovanim“ naprednjacima. Sada za „Vreme“ kažu da većina ljudi oko njih koji su još u SPS-u razmišlja kao Branko Ružić
Navode o napadima špijunskog softvera na telefone studenata potvrdile su međunarodne tehnološke laboratorije, navela je studentkinja Fakulteta političkih nauka Ela Zeković
„Ratko Mladić je osuđen za genocid i zločine protiv čovečnosti. Kada predstavnici vlasti zemlje kandidata za članstvo u EU nakon njegove smrti veličaju takvog čoveka, crvena linija je pređena“, naveo je poslanik austrijske partjie NEOS u Evropskom parlamentu Helmut Brandšteter
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
