Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je novi javni poziv studentima i svim zainteresovanim stranama na dijalog, naglašavajući da je spreman za razgovor u svakom trenutku, ali uz uslov – da razgovor vodi samo sa onima koji imaju ime i prezime.
„Poziv na dijalog nije hir, nije trik. On je suština demokratije… kakav god da sam najgori na svetu, predsednik sam ove zemlje, i verovatno još dugo vremena sa takvom razlikom i dominacijom neko drugi neće biti izabran“, rekao je Vučić, po ko zna koji put.
Zapravo je sam svoje pozive navodno i zbrojao, pa je dodao da je, u proteklih 15 meseci uputio ukupno 154 javna poziva na razgovor političkim protivnicima i svima koji drugačije razmišljaju.
Politikolog Dejan Bursać za „Vreme“ kaže da Vučić stalno na dijalog poziva studente jer mu je to potrebno da bi se svojim biračima predstavljao kao lider koji je spreman na kompromis, kao čovek stabilnosti i osoba koja je tobože za demokratiju.
„Ovim pozivima on kontrira svim onim narativima koje zaista znamo da se dešavaju prema studentskom pokretu – od vređanja, tabloidnih napada, hapšenja, prebijanja, pretnji i svega što znamo da rade institucije koje su pod kontrolom SNS-a i njenog neformalnog lidera, predsednika Vučića“, govori Bursać za „Vreme“. „Posredi je njegova dvostruka potreba i obe su usmerene na njegove glasače.“
Jedan od tekstova u britanskom „Telegrafu“ upućuje na još jedan Vučićev cilj, a to je da pošalje poruku međunarodnoj zajednici, da se u razgovorima sa njima predstavi kao neko ko želi da reši sve, a da je druga strana ta koja je nerazumna i koja ne želi da sarađuje.
„Mi to vidimo kada izađu pojedini tekstovi koji hvale predsednika Vučića, najverovatnije plaćeni“, dodaje Bursać. „Nedavno je u britanskom ‘Telegrafu’ izašao jedan posve čudan koji krivi mnoge činjenice, a u kojem se novinar hvali kako je imao pristup SNS-u i njegovim anketama, tako da je jasno sa koje strane mu dolaze informacije. U tom tekstu se, na primer, pominje kako je predsednik zvao studente na dijalog, a oni su odbili. To ima marketinšku potrebu.“
Apsolutno je jasno zašto studenti ne treba da prihvate takav dijalog u kome bi izgubili deo svog kredibiliteta, smatra politikolog.
„To je jedna vrsta zatvorenikove dileme ili tamnog vilajeta. Vas zove na dijalog osoba koja je primenjivala ekstremno nasilje prema vama i čija leđa želite da vidite, za koju smatrate da je ovu zemlju pretvorila u jednu kriminalizovanu autokratiju“, kaže Bursać.
Vučić, dodaje, pokušava da zloupotrebi što su studenti za demokratiju, iako svi znamo da je to samo manipulacija. Zato veruje da studentski pokret treba da nastavi da drži distancu od režima i da se ne pecaj na takve mamce.
Pavle Grbović, predsednik i poslanik Pokreta slobodnih građana, podseća u razgovoru za „Danas“ da je svaki od tih 154 „poziva” bio praćen sa nekoliko puta više uvreda i optužbi što dovoljno govori o iskrenosti samih poziva.
„Krajnje je nelogično da Vučić u istoj rečenici kaže kako je želeo da sa nama podeli određena saznanja o važnim temama o kojima ne bi mogao da govori javno, a zatim optuži opoziciju da radi za interese drugih zemalja. Tu se postavlja pitanje da li u toj situaciji predsednik laže, ili je toliko naivan da bi poverljive informacije servirao stranim službama”, pita Grbović.
Kopredsednik i poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović ističe da bi se rado odazvao pozivu predsednika ili predsednice koji se drže ustavnih ovlašćenja i rade u interesu građana i za građane.
„Nadam se da ćemo uskoro smeniti ovu kriminalnu vlast, pa da umesto šefa kriminalne grupe, na mestu predsednika države imamo nekoga ko se drži svojih ustavnih nadležnosti i radi u interesu građana i za građane. Nekoga ko ne organizuje prebijanje ili hapšenje nepodobnih ljudi, nekoga kome dan ne počinje novom bujicom laži, nekoga ko ne namešta izbore ili kontroliše medije, nekoga kome glavni cilj nije bogaćenje preko leđa građana. Takvom predsedniku bih se rado odazvao na poziv, pa i ako imamo razlike i neslaganja o budućnosti Srbije“, navodi Lazović.
Stefan Janjić, poslanik stranke Srbija centar SRCE kaže da se tvrdnja predsednika da je „154 puta“ pozivao opoziciju na dijalog ne može posmatrati izolovano od konteksta u kome se taj dijalog navodno nudi.
„U pravnom i političkom smislu, dijalog podrazumeva minimum poverenja u institucije i poštovanje ustavnog poretka. U situaciji u kojoj se Ustav kontinuirano krši, a institucije sistematski obesmišljavaju, odbijanje opozicije da učestvuje u takvom dijalogu nije znak neodgovornosti, već politički i pravno racionalan stav“, objašnjava Janjić.
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
