Siledžije napred, policajci – stoj

Slučaj zbog kog je “pala” vlada, a tadašnji premijer Miloš Vučević podneo ostavku, kao i gradonačelnik Novog Sada, ide ka svom novom neslavnom epilogu. Epilog nov, ali matrica ista – žrtve će ispasti dežurni krivci, a pravi krivci privilegovana kasta nedodirljiva za ruku pravde.

Podsetimo, u noći sa 27. na 28. januar 2025. godine, u jeku studentskih i građanskih protesta, četvorica aktivista Srpske napredne stranke – od kojih je jedan viđan u društvu sina bivšeg premijera Miloša Vučevića – bili su optuženi da su naoružani bejzbol palicama izjurili iz prostorija SNS u Novom Sadu i tukli studente koji su lepili plakate sa pozivima na protest, a jednoj studentkinji polomili vilicu.

Studentkinja Ana operisana je te noći u Kliničkom centru Vojvodine, a Srbija je bila zgrožena nasiljem nad dvadesettrogodišnjom devojkom. Društvene mreže su “gorele” od besa građana, a na ulicama širom zemlje sve više ljudi je izlazilo na ulice tražeći od institucija zrno pravde i za političke neistomišljenike. Vlast je delovala uznemireno, odjednom su svi, od predsednika Srbije do svakog člana stranke, nemušto osuđivali postupak nad studentima. Međutim, uoči pomilovanja, Vučić je batinaše SNS nazvao junacima.

Istog popodneva u policijsku stanicu Detelinara, kao po dogovoru ili nečijem nalogu, zajedno su ušetala četvorica mladića D. R. (22), N. B. (22), N. D. (22) i S. K. (30), potom su i uhapšeni zbog sumnje da su upravo oni fizički napali dva mladića i tri devojke, te da je tom prilikom jedna devojka teže, a jedan mladić lakše povređen. Ćutali su i sve se odvijalo kao po nekom scenariju: studenti su pretučeni, narod se buni, ali policija hapsi osumnjičene, narodu se obeća pravda na sudu, pa uhapšene malo u pritvor, pa se javnost smiri, zaboravi slučaj i onda… Epilog je, posle nekoliko godina suđenja i ponavljanja postupaka, možda mogao biti “oslobođeni usled nedostatka dokaza”, ali završilo se grandioznim pomilovanjem predsednika Republike.

Naravno, studentkinja bi bila zaboravljena, iako bi nju na nepravdu uvek podsećao bol u vilici, ali i pametovanje okoline “kad sve prođe” u stilu: “Eto, šta ti je to trebalo.”

foto: printscreen

POMILOVANJA TANTE ZA KUKURIKU

Na to da je plan o “oslobađanju” režimskih nasilnika napravljen iste noći kad je i studentkinja prebijena upućuje i hronologija dešavanja tokom 28. januara 2025. godine:

– rano ujutru studenti prebijeni, jednoj studentkinji polomljena vilica;

– nasilnici-aktivisti SNS beže;

– tokom prepodneva predsednik SNS i premijer Miloš Vučević podnosi ostavku, pada Vlada, a ostavku podnosi i tadašnji gradonačelnik Novog Sada;

– po podne prorežimski mediji prenose da je policija uhapsila četvoricu nasilnika, iako je istina da su oni sami su ušetali u policijsku stanicu;

– tokom večeri predsednik države Aleksandar Vučić izbegava da govori o temi pretučene studentkinje, ali najavljuje da će sutra (29. januara 2025) napraviti presedan u svojoj vladavini i potpisati pomilovanje za 13 osoba koje su uhapšene na prethodnim protestima – studenata, profesora i direktora nekoliko škola;

– neki od pomilovanih studenata ubrzo su opet uhapšeni, navodno zbog plana da ruše državu, dok su uhapšeni aktivisti SNS koji su tukli studente pomilovani otprilike šest meseci nakon događaja.

S ove vremenske distance, pomilovanja studenata o kojima je predsednik odlučio baš kada su aktivisti SNS tukli neke druge studente, deluje kao brzo smišljen plan “tante za kukuriku” i unapred pripremljen izgovor kako da se kasnije aboliraju režimski batinaši, a javnosti “zapuše usta”.

foto: đorđe đoković

FOTOGRAFIJA KAO PRILOG ISTORIJI ZA SUD JAVNOSTI

Ipak, ovaj scenario da sve teče glatko ka srećnom kraju za nasilnike poremetila je jedna fotografija – četvorica režimskih grubijana sede na klupi policijske stanice. Ubrzo je tu fotografiju objavila Marinika Tepić, potpredsednica SSP i narodna poslanica, na svom nalogu na platformi X (nekadašnjem Tviteru).

Fotografija je postala viralna i antologijska. I koliko god predsednik pomilovao, a sud oslobađao, upravo je ta fotografija četvoricu batinaša smestila pred javno mnjenje koje će ih uvek zapamtiti kao “one koji su tukli studente i bejzbol palicama polomili vilicu devojci”. Naposletku, javno mnjenje je to koje piše istoriju, a činjenice su nepromenljive i kada je pravda neprimenjiva.

“Fotografiju sam dobila od nekoliko svojih izvora, bio je javni interes da bude objavljena. Rečeno mi je da su autori fotografije hrabri ljudi koju žele da na sve načine zaštite svoj narod i studente. Plašila sam se da će napadači na studente ostati nekažnjeni i želela sam da svi znamo ko su. Želela sam i da se protesti prošire po celoj zemlji i da pretučena studentkinja Ana zna da ima nas – studenate i građane Srbije – koji nikada nećemo zaboraviti i oprostiti taj čin, kaže za “Vreme” narodna poslanica Marinika Tepić. Nikada niko od nadležnih Tepić nije pitao ko joj je izvor, iako je u satima po objavljivanju fotografije potraga za osumnjičenim “fotografom” postala jedan od najvećih policijskih prioriteta ikada.

foto: rade prelić / tanjug

SLUČAJ “KOLBAS”

Bivši iskusni policajac Goran Stupar, sada advokat policajca Željka Kolbasa, kaže da je bio frapiran brzinom kojom su službenici Sektora unutrašnje kontrole (SUK) postupali u slučaju navodnog neovlašćenog fotografisanja četiri lica koja su bila osumnjičena za prebijanje studentkinje Ane, kojom prilikom joj je slomljena vilica.

“Policajac Željko Kolbas bukvalno je bio priveden u SUK u roku od 2–3 sata nakon objavljivanja sporne fotografije. Sva moć državnog aparata sile strovalila se na pleća hrabrog policajca kako bi se zaštitila privatnost četvorice aktivista SNS koji su u ‘junačkoj borbi izvojevali pobedu’ nad jednom devojkom.

Bilo je tu i pretnji Kolbasu pritvaranjem i pretresom kako bi mu se oduzeo mobilni telefon, čak su službenici SUK zvali u pomoć i interventnu jedinicu, da ih zaštiti od njihovog kolege Kolbasa, da ih slučajno ne napadne… Reč je o čoveku ozbiljno narušenog zdravlja, koji je ceo život posvetio tome da bude policajac ovog naroda a ne sluga moćnika”, kaže advokat Stupar za “Vreme”.

Četvorica aktivista SNS podnela su i krivične prijave protiv policajca Kolbasa zbog sumnje da je učinio “vrlo teško” krivično delo – neovlašćeno fotografisanje. U toku je postupak izvodjenja dokaznih radnji pred Osnovnim javnim tužilastvom u Novom Sadu i ovih dana planirano je saslušanje četvorice oštećenih.

“Istovremeno, MUP je protiv mog klijenta pokrenuo i disciplinski postupak zbog sumnje da je učinio tešku povredu službene dužnosti, za koju je kao najteža mera predviđen i otkaz”, napominje advokat Stupar.

Na kraju dolazimo do paradoksa – četvoricu “junaka” iz ove priče predsednik je pomilovao, a umesto njih na optuženičku klupu sešće policajac Željko Kolbas, moguće kao bivši policajac, ukoliko dobije otkaz.

“Toliko o pravu i pravdi. A setimo se samo smrti Dalibora Dragijevića, pretučenog do smrti u policijskoj stanici u Boru, do danas postupak nije mrdnuo sa mesta iako se za sat vremena moglo utvrditi ko je od policajaca postupao prema njemu i ko ga je nasmrt pretukao”, kaže Stupar.

Inače, pre nego što je postao advokat, Stupar je bio veoma cenjeni inspektor, koji je rešavao najteža krivična dela.

“Setimo se da je početkom septembra sedamdesetsedmogodišnjeg Nikolu Aleksića grubo udario pripadnik MUP na protestima ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, pri čemu je Aleksić zadobio teške telesne povrede”, nastavlja Stupar. “SUK do danas ‘ne može’ da utvrdi identitet policajca koji ga je onako grubo bacio na kolovoz. Setimo se prebijanja naše dece u Valjevu, Beogradu i drugim gradovima. Setimo se kako je policija krvnički prebijala gradjane u leto 2020. godine, na protestima u Pionirskom parku ili policajaca koji mirno stoje sa strane u Ćacilendu dok novinarima razbijaju kamere i otimaju mikrofone, a ženama mobilne telefone… Ni u jednom od pobrojanih slučajeva SUK nije bio mogućnosti da utvrdi identitet policijskih službenika koji su činili ova zlodela prema svom narodu, verovatno će se braniti sa obrazloženjem da to nije moguće jer policajci nose šlemove i fantomke na glavama. Pa kako onda sa lakoćom utvrde koji su policajci ‘žrtve’ napada od ‘blokadera’? Nikako to da nam objasne. A kako je moguće da je nekolicina istih policajaca stalno žrtva napada građana kada znamo da u obezbeđenju javnih skupova učestvuje nekoliko stotina, pa i na hiljade policajaca? Nameću se dva odgovora – ili ih građani prepoznaju bez obzira na to što nose šlemove i fantomke pa ih napadnu, što je malo verovatno. ili su oni ‘žrtve po službenoj dužnosti’, što je gotovo izvesno. Na našu žalost, trenutna situacija u Srbiji može se definisati onom latinskom izrekom: “Quod licet Iovi, non licet bovi” odnosno “Što je dozvoljeno Jupiteru nije dozvoljeno volu”. Iskreno se nadam ne zadugo, zato što partijska policija nikada ne može i neće biti u službi naroda koji je plaća”, zaključuje advokat policajca Kolbasa.