Novinarka BIRN-a i Vremena. Profesionalnu karijeru je započela 2008. godine kao nezavisni TV reporter u krimi desku gradske televizije Studio B. Kasnije je radila kao istraživački reporter na televizijama N1 i Insajder. Pokriva teme iz sektora bezbednosti, organizovanog kriminala i korupcije. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja.
Sreća u Finskoj nije čudesni zgoditak ili ushićenje, to je osećaj da sistem postoji, služi građanima, društvo i institucije su funkcionalni i bez korupcije, bezbednosni sistem štiti sve građane, a ne samo političke moćnike. Sreća je zapravo izgrađeno građansko društvo na slobodi, jednakosti i bratstvu
Ključna pitanja glase: čija je marihuana, kako je i zašto otkrivena baš sada? Spekulacija je pregršt, ali odgovori manjkaju i kao da gotovo nikome ne odgovara cela istina. Međutim, kome ne odgovara istina odgovara spin da ovaj slučaj poredi sa “Jovanjicom”, a neuporedivo je. Doduše, nekoliko pojmova kao što su Makedonija, ministar Bratislav Gašić, Tužilaštvo za organizovani kriminal i uzgajanje povrća se poklapaju
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ko god je na rukovodećim pozicijama u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) do skoro bio ili se sprema da ih preuzme – dobro je za vlast, loše je za narod. Time su otklonjene sve dileme oko toga šta znači to što je umesto “druga Marka” šef operative u BIA postao “drug Nidža”
Ubistvo pripadnika škaljarskog klana Filipa Ivanovića u Beogradu na vodi otvorilo je niz pitanja za koja se sluti odgovor – umesto da jure kriminalce, policija i bezbednosne strukture su telohranitelji i dadilje licima sa Interpolovih poternica koja utočište pronalaze u najelitnijem delu srpske prestonice
„Vreme“ istražuje kako je mafijaška likvidacija u Beogradu na vodi ogolila da policija posmatra i štiti kriminalce, umesto da ih hapsi. Pa ih još ubiju na njihove oči
Pravosnažnom presudom psihijatru Aleksandru Miljatoviću iz Beograda zabranjeno je obavljanje profesije dve godine zbog falsifikovanja dijagnoza pacijenata Doma zdravlja Palilula. Lažne dijagnoze dovele su do ozbiljnih problema za pacijente, uključujući gubitak prava na rad i invalidsku penziju
Kako je kritika iza zatvorenih vrata iskorišćena za progon tužiteljke. Sagovornici nedeljnika “Vreme” naglašavaju: “Ovo je osveta prema Savović zato što je digla glas, ali i priprema terena za disciplinovanje tužilaca širom Srbije zbog onoga što jesu ili nisu rekli u privatnom razgovoru”
Pretnje silovanjem i prebijanje usledilo je kada su se posle još jednog protesta u nizu demonstranti uputili kućama. Prema svedočenjima žrtava torture, studenti i građani su otimani sa centralnih beogradskih ulica, odvođeni u zgradu Vlade Srbije – sedište izvršne vlasti – gde su mučeni ili bili primorani da slušaju i gledaju batinanje drugih
Izgradnja malih hidroelektrane (MHE) u Srbiji je tema koja dugo izaziva podele. Ekološki aktivisti godinama upozoravaju na njihovu štetnost na životu sredinu, reke na kojima su izgrađene MHE su isušene, ribe su uginule i nestale, polja u okolini su prestala da budu plodna kao nekada, a u međuvremenu je otkriveno da su ljudi bliski vlasti ozbiljno uključeni u poslove izgradnje koji donose milionske profite
Nismo na ulicama da pratimo profesionalizam policijaca, već njihovu odanost vladajućoj partiji, kaže za „Vreme“ jedan inspektor Sektora unutrašnje kontrole MUP-a
Ko i kada sme da nosi fantomku? Kada i zašto policija ćuti, a kada bije? Ko im naređuje, odnosno čija je odgovornost za scene kojima prisustvujemo? Napadaju li građane kriminalci u uniformama? Ko je ko među partijskom policijom? Kako je SNS promenio krvnu sliku policije?
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Tužiteljka Bojana Savović je digla glas. Po kazni su je smestili u sobičak na četvrtom spratu Palate pravde. Ali, odande se možda još bolje čuje. Sada govori za „Vreme“
Ovih dana se navršavaju četiri godine kako je Ivanka Mićić (62) poginula kod Loznice. I tek ovih dana zaista je počelo suđenje Đorđu Danojliću, okrivljenom da je automobilom udario ženu koja je pešačila, ostavio je da umre kraj puta i pobegao. Optuženi je u sudnici, ali istina je počela da se zatrpava i davi među sudskim spisima, brojnim veštačenjima i analizama. Veštaci tužilaštva tvrde jedno, a veštaci odbrane potpuno različito. Pravno, sada je nedoumica i koje je vozilo udarilo ženu. Kao da više nije važno šta je istina, nego čiji će veštaci jače braniti svoja mišljenja. A mišljenja stručnjaka u korumpiranom i politički opterećenom društvu podložnija su uticajima nego nauci... Šta će preovladati
Posle smene sa mesta načelnika odeljenja Prve hirurške klinike profesora dr Vladimira Dugalića, pacijenti traže odgovore. Jedan od najcenjenijih stručnjaka za hirurgiju jetre u regionu je smenjen jer je kritikovao ministra zdravlja Zlatibora Lončara i među prvima podržao studentske proteste
Junak ovog teksta bio je obaveštajac bivše Službe državne bezbednosti nekadašnje Jugoslavije. Navodno ga je UDBA angažovala da organizuje kriminalce za napade i ubistva problematičnih emigranata širom sveta. Srpske službe su ga dva puta hapsile, ali nijednom nije bio osuđen. Stranci ga nikada nisu hapsili, ali ga jesu osudili – doduše prvostepeno. Već decenijama Spasić je čest gost medija u kojima kao po zadatku obavezno kritikuje prošlu, a hvali aktuelnu vlast. Radio je kao detektiv, novinar i izdao je dve knjige. Upravo zbog onoga što piše i govori, Spasić je sebi napravio više nevolja nego što mu ih je priredio ijedan domaći ili strani neprijatelj
Više javno tužilaštvo obmanulo je javnost zvaničnim saopštenjem da je službena beleška o tome da je inspektoru Slobodanu Milenkoviću, koji je otkrio Jovanjicu, nuđen mito „strogo poverljiva“. Vladimir Đukanović, poslanik SNS-a i advokat vlasnika Jovanjice, sada tvrdi da Milenković ne želi da svedoči u postupku u kom tuži novinara „Radara” Vuka Cvijića
Narodni poslanici Marinika Tepić (SSP), Miroslav Aleksić (NPS) i Radomir Lazović (ZLF) govore za “Vreme” kada su prvi put posumnjali da svaka njihova reč odlazi ka tajnim službama i kako te podatke režim zloupotrebljava. Iako im se privatnost ugrožava i dok su u sopstvenom domu i kada je reč o njihovim zdravstvenim problemima, ćutali su godinama. Kažu, pobeđivao ih je strah od izvrtanja njihovih reči u javnosti i da ne budu stigmatizovani kao paranoici
Uticaj Moskve u Srbiji danas je u prvom redu posledica tri fenomena: pitanja statusa Kosova, energetske zavisnosti Srbije, kao i postojanja većinske proruske orijentacije javnosti čak i nakon agresije na Ukrajinu, u šta se uklapa delovanje (pro)ruskih medija. Kako prenose mediji, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koje su dopustile delovanje ruskih službenih medija (Sputnjik, RT – Russia Today) na svojoj teritoriji. Uz to, neke od najgledanijih srpskih TV stanica sa nacionalnom frekvencijom, poput TV Happy, imaju specijalizovane dnevne emisije čiji je sadržaj u službi ruske propagande
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
Vrh vlasti širi strah i paniku od revolucija, od nekih “Beomajdana”, od krvi po ulicama, da bi se zapravo otvorio prostor za napad na slobodu govora. Oni vide opasnost u Srbiji od slobode govora. Pokušavaju da ubede slobodan narod da se odrekne svojih sloboda i prava. Njihova kampanja Zbijmo sada redove da bismo odbranili Srbiju intenzivna je jer žele da ubede ljude da je opravdano targetirati građane, razvijati nesigurnost i širiti autocenzuru. Šire strah da će vas neko pokupiti na aerodromu, u prodavnici, prolazu i da bi mogli da vas podvedu pod neko krivično delo
Suđenje inspektorima Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije koji su učestvovali u razotkrivanju Jovanjice po tužbi za zaloupotrebu položaja prožeto je mnogobrojnim protivurečnostima. Sudija neće ni da čuje za najveću plantažu marihuane u Evropi koja kao da nestaje u dimu nargila koje su u centru ovog postupka
"Hoćeš da napišeš članak posle ovoga i da ti debelo platim?" To je novinarku televizije N1 Anu Novaković pitao otac Benjamina Hasanagića koji se u procesu protiv inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije vodi kao oštećeni
Ko se usudio da nezakonito prisluškuje inspektore za borbu protiv droga koji su otkrili Jovanjicu i uhapsili Koluviju, kao i da takve razgovore iz nezakonitog prisluškivanja poturi među dokaze u postupku protiv njih
I odavno sam naučila da sam srećna samo zato što sam i dalje živa, u jednom komadu, sposobna za rad, ljubav, ples i svađu. Međutim, ono zbog čega smo neki od vas koji ovo čitate ili ja srećni zapravo je puka sreća, često srazmerna pukoj tragediji ‒ danas te ima, sutra te nema.
E pa, drugovi, gospodo i braćo, kriterijumi su nam niski – sreću smatramo zadesom. Probudio si se živ ‒ sta više želeti? Porodica na okupu ‒ prebogat si! I to je tako sve dok jednoga dana neko od nas ne stane da sačeka voz pod nekom novom nadstrešnicom... I sruši se nadstrešnica, i sruši se i život i sreća, a ko preostane ostane sa nesrećnim sistemom.
Ipak, istina je da nema veće sreće od puke sreće. Ali ima jače sreće, što bi se reklo konstruktivnije ‒ sistemske. I posle istraživanja svih nesreća dobila sam priliku da istražim sistemsku sreću i to u najsrećnijoj zemlji na svetu ‒ Finskoj.
Zašto su Finci najsrećniji?
Sreća je “smisao i svrha života, ceo cilj i kraj ljudskog postojanja”, rekao je mudri Aristotel. I tako je kod Finaca. Osnovni motiv im nije sticanje političke moć, materijalnog bogatstva, biti naj u snazi, lepoti ili raskoši, već biti srećan.
Prvi pogled na Finsku iz aviona pruža se na beskrajne, zelene površine okružene hladnim morem. Oko 70 odsto zemlje čine šume, a čist vazduh i čista voda su standard. Za sreću je važno disati svež i čist vazduh i popiti gde god možeš čašu čiste vode. Finci to znaju i zato se u tren oka podignu da protestuju ako neko naumi da iseče i jedno stablo. Lako blokiraju i puteve ili trgove zato što su svesni da se hektari šuma mogu poseći u danu, a decenije su potrebne da nanovo izrastu. I njihova ekološka svest jasno razlučuje: šume su vazduh, od toga pluća dišu i lakše se očuva zdravlje.
S aerodroma je do Helsinkija najlakše stići vozom. Oko 30 minuta u čistom vozu koji ne kasni, a često saobraća. Sreća je i kada se ceni vreme putnika.
Glavna stanica za izlazak je u samom centru Helsinkija. Odmah možete da uronite u grad. Sreća je da se ne lomite i lutate dalje tražeći taksiste ili javni prevoz koji dođe “ako imate sreće”.
Stare fasade, redovno održavane, kao da vas vraćaju gotovo vek unazad. Prelepo je prelamanje boja cigli i kamena pod ranim letnjim suncem. Veći deo kolovoza u centru je od makadamskih kocki, ispresecan tramvajskim šinama. Te kamene kocke su stare zato što Finci ne tolerišu korupciju i oni političari koji bi se usudili da ih menjaju na svake dve godine, bez valjanog objašnjenja za građane, na izborima bi izgubili jednom i zauvek. Finska se redovno rangira na samom vrhu država sa najmanjim nivoom korupcije u svetu.
Da biste pronašli smeštaj, internet vam nije neophodan. Pitate bilo koga na ulici – naći će način da vam objasni i zaista ćete osetiti da im je stalo da vam pomognu. Zašto? Jednostavno je, tako je ljudski. Finci veruju jedni drugima, kao i policiji, sudstvu i državnim institucijama.
S prvim sunčanim danima ulice su pune sveta. I nikada nisam videla skromnije, a srećnije ljude. Obučeni su tako obično i udobno, a opet elegantno. Gotovo da je nemoguće videti ženu sa veštačkim noktima, kosom ili primetno i napadno urađenim estetskim korekcijama. Prosto, deluje da žive u miru sa svojim pravima.
I Finci gube poslove, i kod njih je skupoća, i oni se razvode i svađaju, i oni se razboljevaju i znaju šta je depresija, ali imaju svest i da je sa svim tim poteškoćama moguće biti srećan. Zato što osećaju društvenu i političku sigurnost koja im poručuje da su gubici sastavni deo života, ali nisu propast sveta.
Uređene i čiste ulice pune su klupica ‒ u životu je važno i zastati i uživati. Popiti kafu. A nju baš vole da piju, sami ili u društvu, dok rade ili se odmaraju. Finska je jedina zemlja na svetu koja zakonski garantuje svojim zaposlenima pravo na dve propisane pauze za kafu tokom radnog vremena.
[caption id="attachment_5002918" align="alignnone" width="225"] RAZGLEDNICA IZ HELSINKIJA: Najvažnije je biti sretan[/caption]
Jednakost, sloboda i sreća
Kad se rode, svi mali Finci, bogati ili siromašni, stanu u jednu kutiju. To je već tradicija da svako dete od države dobija isto i da se na taj način ističe koliko je jednakost važna. Onda se kutija čuva kao simboličan prvi dom novorođenčadi.
Finska svim budućim majkama obezbeđuje takozvane kutije za bebe. Svake godine vlada poklanja oko 40.000 kutija sa kojima dolazi i prateća oprema – posteljina, čarapice, jakna, benkice i druga garderoba. Majke koje ne žele prateću opremu mogu umesto nje da uzmu novac u vrednosti od 210 evra. U kutiji se nalazi i dušek pa ona postaje i udoban krevetac za bebe.
Ovaj program je počeo davne 1930. godine kada je čak jedna od deset beba umirala tokom prve godine života. Kutije su bile jeftin način da se podstaknu žene da odbace stare navike i češće se obraćaju lekarima tokom trudnoće kako ne bi došlo do komplikacija. U Finskoj sistem garantuje podršku u slučaju nezaposlenosti, bolesti ili roditeljstva. Roditeljsko odsustvo je podjednako usmereno i na majke i na očeve.
Knjiga i šuma
Obrazovni sistem je potpuno besplatan i jednak za sve društvene slojeve. Deca još od predškolskog uzrasta uče da deo vremena provode u prirodi i da je to podjednako dobro mesto i za pričanje priča i za crtanje i igranje. Nastavnički poziv je izuzetno prestižan i selektivan.
U blizini svih stambenih naselja, vrtića i škola uvek se nalazi šumica koja se podjednako ceni kao deo stambenog prostora. Za Fince je obavezno da deo dana od najranijeg detinjstva, bez obzira da li je sunce, kiša ili sneg, provedu u prirodi. Makar 15 minuta prošetati ili stajati napolju i povezati se sa prirodom. Priroda je lepa i kada je surova na debelom minusu.
Finci veruju da deca posle škole treba da provode vreme sa porodicom, u igri i u sportskim aktivnostima. Umesto suvoparnog učenja predmeta odvojeno, učenici često istražuju teme kroz multidisciplinarne projekte (npr. tema “Klimatske promene” obuhvata geografiju, hemiju, biologiju i ekonomiju). Velika pažnja se posvećuje svakodnevnim veštinama poput kuvanja, šivenja, obrade drveta i kućnog budžetiranja.
Kulturni centri i biblioteke su mesta gde se susreću Finci svih generacija i društvenih slojeva. To su mesta na kojima zajedno i kreativno mogu da provedu dugu, hladnu i mračnu zimu.
Sve javne biblioteke u gradu su potpuno besplatne za rad i boravak, a predstavljaju vrhunac finske filozofije o jednakosti i dostupnosti znanja. Većina javnih objekata povezana je u jedinstvenu gradsku mrežu pod nazivom Helmet (Helsinki Metropolitan Area Libraries).
Koliko cene kulturu, obrazovanje i kreativnost govori i to što su za 100 godina svoje nezavisnosti Finci 2017. godine od države dobili biblioteku Odi. Smeštena je tačno naspram finskog parlamenta. Ta biblioteka predstavlja dnevne i radne sobe, kancelarije, radionice i salone svih Finaca. Svetski je poznato remek-delo moderne arhitekture od sibirskog ariša i stakla. Biblioteka Odi je podeljena na tri nivoa sa potpuno različitim atmosferama: prizemlje je bučni društveni prostor sa bioskopom i kafeom; drugi sprat je “gradska radionica” opremljena 3D štampačima, laserskim rezačima, šivaćim mašinama i muzičkim studijima koji se besplatno koriste; treći sprat je “raj za knjige” sa stotinama stabala u zatvorenom prostoru i prostranom terasom.
Javni sistem je osmišljen tako da maksimalno koristi resurse zajednice, pa osim knjiga možete besplatno rezervisati zvučno izolovane sobe za sastanke ili individualni rad, koristiti profesionalne alate, studije za snimanje muzike i podkasta, pozajmiti predmete poput muzičkih instrumenata, stonoteniskih reketa, alata za kuću, pa čak i umetničkih slika.
U vreme izborne kampanje, tik uz građane kod štampača za plakate stoje i političari koji dotrče iz parlamenta da pripreme materijal. Cena je ista za sve: 15 evra po plakatu.
Glavna zgrada univerzitetske biblioteke očarava svojom fasadom sa velikim ovalnim otvorima i prozorima koji propuštaju obilje prirodnog svetla. To je vrhunski prostor za učenje i rad na nekoliko spratova sa pogledom na krovove grada. U udobnim foteljama, okrenutim ka prozorima Finci čitaju novine i knjige ili se prosto prepuste svojim mislima dok ih obasjavaju snopovi svetlosti.
Nacionalni parkovi, tople saune i osvežavajući Baltik
U Finskoj postoji 41 nacionalni park. Nacionalni park Nuuksio, smešten na manje od 40 kilometara od Helsinkija, nudi bogatstvo tajgi, skrivenih jezera i stanište retkih letećih veverica, a do njega se lako stiže za 45 minuta iz glavnog grada. Posetioci mogu uživati u preko 30 kilometara obeleženih pešačkih staza i uređenim mestima za logorske vatre. To su kružna ognjišta sa obezbeđenim drvima za ogrev gde posetioci pripremaju hranu i naravno kafu na otvorenom.
Osećaj sreće je hodati kroz vekovne šume četinara, mahovine i paprati koje podsećaju na daleki sever Finske. Tu je i više od 80 manjih jezera i tresetnih močvara od kojih su neka potpuno okružena visokim stenama. Reč je pejzažu koji su oblikovali glečeri, sa strmim granitnim liticama koje pružaju pogled na krošnje drveća.
Osim u nacionalnom parku, stanovnici Helsinkija lepo vreme najviše vole da provode na ostrvu Lona. Do njega se stiže veoma lako i brzo. Turistički brodići i vodeni autobusi redovno voze sa glavnog trga u Helsinkiju. Vožnja traje svega 10 minuta, a linije su aktivne tokom tople sezone od maja do kraja septembra. Osim predivne prirode, kafea i restorana, na ostrvcetu se nalaze i saune iz kojih se pravo ulazi u Baltičko more.
Na taj način Finci vode računa o svom zdravlju i smatraju se pravim srećnicima kada je temperatura mora čak 13 stepeni.
Zapravo, Finci svojim načinom življenja samo potvrđuju staru mudrost ‒ sreća je ono što je besplatno. To su priroda i ljubav. A kod njih i obrazovanje i zdravstvo, ali i vrline poput skromnosti, nekorumpiranosti, poštenja i tolerantnosti.
Ima i nešto što košta ‒ šoljica dobre kafe.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Priča o sreći i Finskoj',
pubdate: '2026-07-02 11:58:08',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Finska,sistem,sreća,Funkcionisanje",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Priča o sreći i Finskoj',
'pageContent': 'Kao novinar godinama istražujem kriminalna ubistva, trgovinu drogom, korupciju, kršenje ljudskih prava, špijunažu, politizaciju i kriminalizaciju celog sistema... Ukratko – nesreću. Zbog svakodnevnog izveštavanja gotovo da nema tragedije kojom se nisam bavila: saobraćajne nesreće, ubistva po kafanama ili dok se žrtvi otima mobilni, pad ledenica na nečiju glavu, masakri... Gotovo da u nekoliko minuta mogu da detektujem, i to sa razumevanjem, dekadenciju društva, pojedinca, institucija. Znam kako se nešto desilo, kuda to vodi i šta će biti posle. Odavno sam shvatila kako sistem funkcioniše i kad ne funkcioniše.
I odavno sam naučila da sam srećna samo zato što sam i dalje živa, u jednom komadu, sposobna za rad, ljubav, ples i svađu. Međutim, ono zbog čega smo neki od vas koji ovo čitate ili ja srećni zapravo je puka sreća, često srazmerna pukoj tragediji ‒ danas te ima, sutra te nema.
E pa, drugovi, gospodo i braćo, kriterijumi su nam niski – sreću smatramo zadesom. Probudio si se živ ‒ sta više želeti? Porodica na okupu ‒ prebogat si! I to je tako sve dok jednoga dana neko od nas ne stane da sačeka voz pod nekom novom nadstrešnicom... I sruši se nadstrešnica, i sruši se i život i sreća, a ko preostane ostane sa nesrećnim sistemom.
Ipak, istina je da nema veće sreće od puke sreće. Ali ima jače sreće, što bi se reklo konstruktivnije ‒ sistemske. I posle istraživanja svih nesreća dobila sam priliku da istražim sistemsku sreću i to u najsrećnijoj zemlji na svetu ‒ Finskoj.
Zašto su Finci najsrećniji?
Sreća je “smisao i svrha života, ceo cilj i kraj ljudskog postojanja”, rekao je mudri Aristotel. I tako je kod Finaca. Osnovni motiv im nije sticanje političke moć, materijalnog bogatstva, biti naj u snazi, lepoti ili raskoši, već biti srećan.
Prvi pogled na Finsku iz aviona pruža se na beskrajne, zelene površine okružene hladnim morem. Oko 70 odsto zemlje čine šume, a čist vazduh i čista voda su standard. Za sreću je važno disati svež i čist vazduh i popiti gde god možeš čašu čiste vode. Finci to znaju i zato se u tren oka podignu da protestuju ako neko naumi da iseče i jedno stablo. Lako blokiraju i puteve ili trgove zato što su svesni da se hektari šuma mogu poseći u danu, a decenije su potrebne da nanovo izrastu. I njihova ekološka svest jasno razlučuje: šume su vazduh, od toga pluća dišu i lakše se očuva zdravlje.
S aerodroma je do Helsinkija najlakše stići vozom. Oko 30 minuta u čistom vozu koji ne kasni, a često saobraća. Sreća je i kada se ceni vreme putnika.
Glavna stanica za izlazak je u samom centru Helsinkija. Odmah možete da uronite u grad. Sreća je da se ne lomite i lutate dalje tražeći taksiste ili javni prevoz koji dođe “ako imate sreće”.
Stare fasade, redovno održavane, kao da vas vraćaju gotovo vek unazad. Prelepo je prelamanje boja cigli i kamena pod ranim letnjim suncem. Veći deo kolovoza u centru je od makadamskih kocki, ispresecan tramvajskim šinama. Te kamene kocke su stare zato što Finci ne tolerišu korupciju i oni političari koji bi se usudili da ih menjaju na svake dve godine, bez valjanog objašnjenja za građane, na izborima bi izgubili jednom i zauvek. Finska se redovno rangira na samom vrhu država sa najmanjim nivoom korupcije u svetu.
Da biste pronašli smeštaj, internet vam nije neophodan. Pitate bilo koga na ulici – naći će način da vam objasni i zaista ćete osetiti da im je stalo da vam pomognu. Zašto? Jednostavno je, tako je ljudski. Finci veruju jedni drugima, kao i policiji, sudstvu i državnim institucijama.
S prvim sunčanim danima ulice su pune sveta. I nikada nisam videla skromnije, a srećnije ljude. Obučeni su tako obično i udobno, a opet elegantno. Gotovo da je nemoguće videti ženu sa veštačkim noktima, kosom ili primetno i napadno urađenim estetskim korekcijama. Prosto, deluje da žive u miru sa svojim pravima.
I Finci gube poslove, i kod njih je skupoća, i oni se razvode i svađaju, i oni se razboljevaju i znaju šta je depresija, ali imaju svest i da je sa svim tim poteškoćama moguće biti srećan. Zato što osećaju društvenu i političku sigurnost koja im poručuje da su gubici sastavni deo života, ali nisu propast sveta.
Uređene i čiste ulice pune su klupica ‒ u životu je važno i zastati i uživati. Popiti kafu. A nju baš vole da piju, sami ili u društvu, dok rade ili se odmaraju. Finska je jedina zemlja na svetu koja zakonski garantuje svojim zaposlenima pravo na dve propisane pauze za kafu tokom radnog vremena.
[caption id="attachment_5002918" align="alignnone" width="225"] RAZGLEDNICA IZ HELSINKIJA: Najvažnije je biti sretan[/caption]
Jednakost, sloboda i sreća
Kad se rode, svi mali Finci, bogati ili siromašni, stanu u jednu kutiju. To je već tradicija da svako dete od države dobija isto i da se na taj način ističe koliko je jednakost važna. Onda se kutija čuva kao simboličan prvi dom novorođenčadi.
Finska svim budućim majkama obezbeđuje takozvane kutije za bebe. Svake godine vlada poklanja oko 40.000 kutija sa kojima dolazi i prateća oprema – posteljina, čarapice, jakna, benkice i druga garderoba. Majke koje ne žele prateću opremu mogu umesto nje da uzmu novac u vrednosti od 210 evra. U kutiji se nalazi i dušek pa ona postaje i udoban krevetac za bebe.
Ovaj program je počeo davne 1930. godine kada je čak jedna od deset beba umirala tokom prve godine života. Kutije su bile jeftin način da se podstaknu žene da odbace stare navike i češće se obraćaju lekarima tokom trudnoće kako ne bi došlo do komplikacija. U Finskoj sistem garantuje podršku u slučaju nezaposlenosti, bolesti ili roditeljstva. Roditeljsko odsustvo je podjednako usmereno i na majke i na očeve.
Knjiga i šuma
Obrazovni sistem je potpuno besplatan i jednak za sve društvene slojeve. Deca još od predškolskog uzrasta uče da deo vremena provode u prirodi i da je to podjednako dobro mesto i za pričanje priča i za crtanje i igranje. Nastavnički poziv je izuzetno prestižan i selektivan.
U blizini svih stambenih naselja, vrtića i škola uvek se nalazi šumica koja se podjednako ceni kao deo stambenog prostora. Za Fince je obavezno da deo dana od najranijeg detinjstva, bez obzira da li je sunce, kiša ili sneg, provedu u prirodi. Makar 15 minuta prošetati ili stajati napolju i povezati se sa prirodom. Priroda je lepa i kada je surova na debelom minusu.
Finci veruju da deca posle škole treba da provode vreme sa porodicom, u igri i u sportskim aktivnostima. Umesto suvoparnog učenja predmeta odvojeno, učenici često istražuju teme kroz multidisciplinarne projekte (npr. tema “Klimatske promene” obuhvata geografiju, hemiju, biologiju i ekonomiju). Velika pažnja se posvećuje svakodnevnim veštinama poput kuvanja, šivenja, obrade drveta i kućnog budžetiranja.
Kulturni centri i biblioteke su mesta gde se susreću Finci svih generacija i društvenih slojeva. To su mesta na kojima zajedno i kreativno mogu da provedu dugu, hladnu i mračnu zimu.
Sve javne biblioteke u gradu su potpuno besplatne za rad i boravak, a predstavljaju vrhunac finske filozofije o jednakosti i dostupnosti znanja. Većina javnih objekata povezana je u jedinstvenu gradsku mrežu pod nazivom Helmet (Helsinki Metropolitan Area Libraries).
Koliko cene kulturu, obrazovanje i kreativnost govori i to što su za 100 godina svoje nezavisnosti Finci 2017. godine od države dobili biblioteku Odi. Smeštena je tačno naspram finskog parlamenta. Ta biblioteka predstavlja dnevne i radne sobe, kancelarije, radionice i salone svih Finaca. Svetski je poznato remek-delo moderne arhitekture od sibirskog ariša i stakla. Biblioteka Odi je podeljena na tri nivoa sa potpuno različitim atmosferama: prizemlje je bučni društveni prostor sa bioskopom i kafeom; drugi sprat je “gradska radionica” opremljena 3D štampačima, laserskim rezačima, šivaćim mašinama i muzičkim studijima koji se besplatno koriste; treći sprat je “raj za knjige” sa stotinama stabala u zatvorenom prostoru i prostranom terasom.
Javni sistem je osmišljen tako da maksimalno koristi resurse zajednice, pa osim knjiga možete besplatno rezervisati zvučno izolovane sobe za sastanke ili individualni rad, koristiti profesionalne alate, studije za snimanje muzike i podkasta, pozajmiti predmete poput muzičkih instrumenata, stonoteniskih reketa, alata za kuću, pa čak i umetničkih slika.
U vreme izborne kampanje, tik uz građane kod štampača za plakate stoje i političari koji dotrče iz parlamenta da pripreme materijal. Cena je ista za sve: 15 evra po plakatu.
Glavna zgrada univerzitetske biblioteke očarava svojom fasadom sa velikim ovalnim otvorima i prozorima koji propuštaju obilje prirodnog svetla. To je vrhunski prostor za učenje i rad na nekoliko spratova sa pogledom na krovove grada. U udobnim foteljama, okrenutim ka prozorima Finci čitaju novine i knjige ili se prosto prepuste svojim mislima dok ih obasjavaju snopovi svetlosti.
Nacionalni parkovi, tople saune i osvežavajući Baltik
U Finskoj postoji 41 nacionalni park. Nacionalni park Nuuksio, smešten na manje od 40 kilometara od Helsinkija, nudi bogatstvo tajgi, skrivenih jezera i stanište retkih letećih veverica, a do njega se lako stiže za 45 minuta iz glavnog grada. Posetioci mogu uživati u preko 30 kilometara obeleženih pešačkih staza i uređenim mestima za logorske vatre. To su kružna ognjišta sa obezbeđenim drvima za ogrev gde posetioci pripremaju hranu i naravno kafu na otvorenom.
Osećaj sreće je hodati kroz vekovne šume četinara, mahovine i paprati koje podsećaju na daleki sever Finske. Tu je i više od 80 manjih jezera i tresetnih močvara od kojih su neka potpuno okružena visokim stenama. Reč je pejzažu koji su oblikovali glečeri, sa strmim granitnim liticama koje pružaju pogled na krošnje drveća.
Osim u nacionalnom parku, stanovnici Helsinkija lepo vreme najviše vole da provode na ostrvu Lona. Do njega se stiže veoma lako i brzo. Turistički brodići i vodeni autobusi redovno voze sa glavnog trga u Helsinkiju. Vožnja traje svega 10 minuta, a linije su aktivne tokom tople sezone od maja do kraja septembra. Osim predivne prirode, kafea i restorana, na ostrvcetu se nalaze i saune iz kojih se pravo ulazi u Baltičko more.
Na taj način Finci vode računa o svom zdravlju i smatraju se pravim srećnicima kada je temperatura mora čak 13 stepeni.
Zapravo, Finci svojim načinom življenja samo potvrđuju staru mudrost ‒ sreća je ono što je besplatno. To su priroda i ljubav. A kod njih i obrazovanje i zdravstvo, ali i vrline poput skromnosti, nekorumpiranosti, poštenja i tolerantnosti.
Ima i nešto što košta ‒ šoljica dobre kafe.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-07-02 11:58:08',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
