Dok je stasavao u hladnom bazenu na Banjici, u upropašćenom Partizanu, Milan Glušac (23) verovatno nije sanjao ovako krupne snove. Par godina kasnije, Glušac je hit Evropskog prvenstva na kojem se Srbija ovenčala zlatom.
“Došli smo da osvojimo Evropsko prvenstvo i to je to. Protiv svih, protiv sudija”, rekao je golman sa Novog Beograda koji se izborio da bude među stativama.
U furioznoj završnici pao je najveći rival Mađarska (10:7), a briljirali su Glušac i Dušan Mandić, strelac četiri gola. Mandić, koji je proglašen za MVP, bio je među igračima koji su bili pod virusom i temperaturom, zbog čega finale nije igrao mozak tima Miloš Ćuk.
Igralo se u krcatoj Beogradskoj areni u montažnom bazenu. Publika se još navikavala na nova pravila – kraći bazen, brža igra, više golova.
Utoliko je posao protiv Mađara bio rudarski – jer rival bolje pliva. Titula je osvojena kako se i naviklo, odbranom protiv igrača više i hustle pogocima.
Srbija, olimpijski prvak iz Pariza, čekala je osam godina na evropsko zlato. Ovo je treće osvojeno u Beogradu.
Predsednik Aleksandar Vučić naredio je da se jutro posle trijumfa igračima uplati po dvadeset hiljada evra. Sudeći po pisanju tabloida, mnogi građani su jutro dočekali mamurni ili u bolnici – zabeležen je veći broj poziva hitnoj pomoći zbog alkoholisanosti nakon slavlja.
Do sledećeg turnira, vaterpolo se vraća na rub, daleko od velikog interesovanja za “naše delfine” iako većina igra u domaćim klubovima.
Protesti
Bojkot i pendrek
Sve više studenata zaziva bojkot nastave koji je potekao iz Novog Sada, gde je profesorka Jelena Kleut ostala bez posla na Filozofskom fakultetu. Studenti kažu – zato što je podržala proteste.
U utorak (27. januar) studenti su u Beogradu šetali od Rektorata do Hrama Svetog Save na većem skupu u, možda, izbornoj godini.
Pozivi na bojkot deluju kao odjek prošlogodišnjih blokada fakulteta. Sa kolegama su se solidarisali još neki novosadski studenti, a više beogradskih plenuma pozvalo je studente da ove sedmice ne idu na predavanja.
“Podsećamo vas da se uvođenjem SPIRI sistema vrši tihi i konstantni pritisak na visoko obrazovanje, da je sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru otpušteno 30 profesora, da je Filozofski fakultet u Nišu protivpravno i nasilno rasparčan i da se stalno govori o gašenju Univerziteta u Prištini”, naveo je plenum beogradskog Filozofskog fakulteta.
Proteste je rasplamsao potez dekana novosadskog Filozofskog fakulteta Milivoja Alanovića, koji je prošle sedmice, kad je video da “dramatičnom brzinom” unose dušeke u hol, pozvao policiju na svoje studente.
“Nisam srećan što je policija morala da interveniše”, pravdao se posle Alanović govoreći eufemistički o pendrečenju studenata. “Nadao sam se da će studenti napustiti hol fakulteta kad dođu policajci, ali se to nije desilo.”
Nastavlja se mrcvarenje – niti protesti mogu da sruše vlast, niti vlast može da uguši proteste iako pokušava i iznova daje povod za nova okupljanja. Pa do izbora.
Hrana
Pretposlednji poljoprivrednici
Od pandemije preko rata u Ukrajini do carinskih okršaja, svet se podsetio koliko znači takozvani “prehrambeni suverenitet” – kad neka zemlja jede ono što sama proizvodi.
I Srbija bi trebalo da ima prehrambenu sigurnost, tako piše u poljoprivrednoj strategiji koja je upravo prošla odbor u Skupštini.
Profesor Miladin Ševarlić, predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara, pozdravlja cilj, ali za “Vreme” kaže: “Teško je imati prehrambeni suverenitet ako nemate suverenitet u predfarmerskom sektoru, koji proizvodi inpute, kao što su mineralna đubriva, hemijska sredstva i mehanizacija, i u postfarmerskom sektoru u kome su prehrambena industrija, trgovina, struka, nauka i agrobankarstvo.”
Đubrivo se uvozi, poljoprivredne mašine takođe. Naveliko se, kritikuje Ševarlić, uvozi i hrana – pa i mašinski otkošćeno meso iz EU koje se onde smatra otpadom. Poljoprivrednici, kaže, zavise od ponuđene otkupne cene proizvoda.
I agroekonomista Milan Prostran ističe da Srbiji manjka prerađivačke industrije. “Imamo zemljište i sirovinu, ali nemamo šećerane, uljare, mlekare i industriju za preradu kukuruza. Mi smo mnogo toga imali, ali je mnogo toga nestalo i propalo. Srbija je u nezavidnom položaju jer je tržište potpuno otvoreno, a to što smo sa EU ušli u liberalizaciju u trgovini sada nam se lupa o glavu”, kaže Prostran za “Vreme”.
Ševarlić današnje poljoprivrednike naziva “pretposlednjom generacijom”. “Svima koji imaju zemlju preporučujem da je, ako ne mogu da je obrađuju, privremeno ustupe komšijama bez nadoknade, bar da je održavaju.”
RTS
“Žuta Manja”
Među šestoro prihvaćenih kandidata za generalnog direktora Radio-televizije Srbije, Manja Grčić važi za favoritkinju. U čaršiji je viđena u fotelji koju će konačno napustiti Dragan Bujošević (72).
Manja Grčić je menadžerka krupnog kalibra, ratrak koji je bez mnogo sentimenata rasturao i kovao medije. A nekako po pravilu – u korist vlasti SNS.
Posle kraće novinarske karijere (B92, BBC) odala se upravljanju, a dolazak SNS na vlast zatekao ju je u fotelji direktorke B92, koji će potom biti banalizovan i pretvoren u glasilo vlasti. Pod njenim mandatom je sa televizije proteran “Utisak nedelje” Olje Bećković.
Potom je vodila celu Antena grupu (B92, Prva TV…), a onda se ukazala kao osnivačica televizije K1 i još nekih na poziv svog “prijatelja Željka” (Jokismovića). Direktorka je i firme koja poseduje agenciju i televiziju Tanjug. Bila je doskora u upravnom odboru Beogradske filharmonije.
Neki se pitaju da li Manja Grčić, aktivna u privatnim medijima, ulazi u sukob interesa. Udruženje novinara Srbije pita se da li je nostrifikovana njena diploma iz Britanije.
Inače, RTS opet ima konkurs pošto Upravni odbor u decembru tobože nije mogao da izglasa nijednog tadašnjeg kandidata.
Odlazećeg Bujoševića, pod kojim RTS nije uspeo da se izbori za slobodno novinarstvo, tabloidi nikad nisu prestali da zovu “Žuti Bujke”. Možda i buduću direktorku budu zvali “Žuta Manja” – i ona je, u nekom prošlom životu, radila za profesionalne medije.
Minesota
Ode čovek u mantilu
Dok ovaj broj “Vremena” ide u štampu, Gregori Kent Bovino napušta Mineapolis. Komandir specijalnih operacija Trampove granične policije voli uniforme i crne mantile pa ga kritičari zovu i “Gestapo Greg”. Sa oduševljenjem je hapsio migrante i nije video problem kada u “akcijama” njegovi ljudi ubiju nevine Amerikance.
To se od početka godine dogodilo u Mineapolisu dva puta. Kao i prvo, i drugo pogubljenje je snimljeno telefonom – stradao je Aleks Preti (37). Snimak pokazuje da mu agenti pucaju u leđa dok savladan leži na ulici. Čuje se deset hitaca.
To je oživelo proteste u Minesoti i šire, a ponegde je bilo i sukoba sa policijom. Iako je isprva prozivao lokalne demokratske zvaničnike da “potpiruju pobunu”, predsednik Donald Tramp je pod salvom kritika reterirao. Ne samo da povlači omraženog Bovina, nego je na svojoj društvenoj mreži napisao: “Stopa kriminala opada, ali i guverner Valc i ja želimo da bude još bolje”.
Analitičari ocenjuju da, slično ideji sa desantom na Grenland, Trampova čvrsta ruka u imigracionim pitanjima loše utiče na njegovu popularnost. Sjedinjene Države čekaju izbori za Kongres, a Tramp rizikuje da izgubi podršku.
Prema informacijama iz njegove administracije, prošle godine je deportovano više od šesto hiljada ljudi, a skoro dva miliona je napustilo SAD dobrovoljno. Tramp je povećao broj zaposlenih u Imigracionoj i carinskoj službi (ICE) sa 10 na 22 hiljade. Kriterijumi za prijem su sniženi, a obuka skraćena na svega osam sedmica.
foto: ognjen stevanović / fonet…
Srbija i EU
Večni put
Tek što je delegacija Evropskog parlamenta napustila Srbiju, javnost je doznala da je formirano Koordinaciono telo za proces pristupanja EU.
Iako zvuči kao bacanje prašine u oči, vredi primetiti prozivke koje je Vladi uputio novopečeni šef tog tela Danijel Apostolović, inače ambasador Srbije pri EU.
On je na sednici Vlade pozvao ministre da sagledaju izveštaj Evropske komisije za svako poglavlje. “Ukoliko bismo te preporuke ispunili, ocena u godišnjem izveštaju bi bila mnogo bolja”, rekao je on, a onda prozvao ministra finansija Malog i ministra poljoprivrede Glamočića.
Doduše, Apostolović, ranije novinar, pa portparol pri Vladi i uposlenik Ministarstava spoljnih poslova, možda se nije usrećio novom funkcijom. U koordinacionom telu imaće upravo te ministre koje “evropski put” ne zanima, pa još i Anu Brnabić.
Ona se istakla u povicima prema delegaciji EP koja je prošlog vikenda okončala kratku misiju u Srbiji gde se sastala sa vlastima, što je neslavno prošlo, ali i opozicijom, medijima i nevladinim organizacijama.
U tabloidnom opštenju režima najviše prostora zauzela je laž da evropski poslanici nisu hteli da prođu kroz hol Skupštine kako bi izbegli brzinski sklepanu izložbu o Jasenovcu. No, izložbu je pogledao čak i omraženi hrvatski parlamentarac Tonino Picula.
Šefica delegacije EP Marta Temido na kraju je govorila o “zabrinjavajućim izveštajima” o represiji ili osveti nad univerzitetima. Sve što se već znalo. Opozicija je tražila sankcije za pojedince iz režima, ali to je na dugom štapu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
