Svako od nas u kući čuva stare mobilne telefone, kablove, punjače i tablete. Zašto ih ne bacamo i kako se nositi sa elektronskim otpadom koji nosi lične podatke i toksične materije? Donosimo praktične savete za očuvanje privatnosti i reciklažu
Imate li i vi u kući kutije ili fioke u kojima čuvate stare mobilne telefone, punjače za razne aparate, kablove, konvertore, konektore i svaki laptop i tablet koji ste ikada posedovali? Pravi muzej lične tehnološke prošlosti.
Postoje dva dobra razloga zašto smo tehnološki horderi to jest patološki sakupljači. Prvi je sećanje na to koliko smo te uređaje platili. Malo šta je bilo jeftino, naročito ako se radi o smart telefonima ili laptopovima. I najčešće i dalje izgledaju sasvim dobro, ma kao novi. Samo što nemaju nikakvu upotrebnu vrednost iako su tek nekoliko godina stari.
I drugi razlog je sećanje, ali se odnosi na ono što ti uređaji i dalje čuvaju u svojim memorijama. Ed Širan ima pesmu, tugaljivu, o tome kako je našao stari telefon i u njemu brojeve i poruke bivših devojaka i preminulih prijatelja. Svaki naš prevaziđeni telefon predstavlja lični dnevnik gde su po datumima i satima zapisani bitni i beznačajni događaji u našim životima. A ko bi tako lako pobacao svoje dnevnike?
Pitanje tehnološkog otpada globalno postaje sve ozbiljnije. Svet svake godine proizvede više od 60 miliona tona elektronskog otpada, a ta količina raste brže od bilo kog drugog oblika smeća. Istovremeno, prosečan čovek danas poseduje između 10 i 15 elektronskih uređaja, od kojih značajan deo više ne koristi, ali ih i dalje čuva “za svaki slučaj”.
Ti uređaji nisu bezazleni. Osim pomenutih ličnih podataka, u sebi imaju i baterije sa toksičnim hemikalijama i retke metale čija eksploatacija predstavlja ekološki (i politički) rizik. Paradoks savremenog života je u tome što stalno kupujemo novo, a ne znamo šta da radimo sa starim. Tako digitalni napredak proizvodi analogni problem u vidu gomile zaboravljenih gadžeta.
Evo pet saveta kako da se odnosite prema njima.
Prvi, najvažniji je da pravite uredan bekap svih informacija koje držite na njima. To je važno i ako ih izgubite ili slučajno uništite dok su u punoj snazi. Ali je najvažnije da spasete svoju privatnost ukoliko jednoga dana odlučite da ih se rešite. Prethodno izbrišite sve sa diska ili memorije.
Drugi savet je socijalna reciklaža, odnosno prepuštanje uređaja nekome ko bi još mogao i umeo da ga iskoristi. Treći savet je prava reciklaža, (pro)davanje uređaja servisima koji će iz njih izvući sve vredne sirovine.
Četvrti savet je da jasno razlučite šta ima smisla čuvati, a čega treba lako da se rešite. U tu, drugu kategoriju, spadaju kablovi, adapteri i slične stvari. Nemojte ih tek tako bacati, to mora u elektronsku reciklažu.
Peti savet je da se obuzdate kada kupujete. Na internetu ćete naći mnogo saveta kako da produžite život mobilnom telefonu ili kompjuteru, a da pritom nerviranjem ne skraćujete svoj. Dovoljno je da kupovinu novog odložite za godinu i već ste učinili mnogo za sopstvenu i opštu životnu sredinu.
I da naučite da se divite onima koji ne jure digitalnu modu već optimalno (čitaj, duže) koriste uređaje koje imaju. Jer ako ste u posedu uređaja koji ste koristili svakodnevno, a niste ga uključili najmanje godinu, vi ste (mi smo) elektronski horder. Sledeći korak je da krenete da uzimate od drugih ono što njima više ne treba. Ne treba ni vama, ali izgleda kao novo.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
