Svako od nas u kući čuva stare mobilne telefone, kablove, punjače i tablete. Zašto ih ne bacamo i kako se nositi sa elektronskim otpadom koji nosi lične podatke i toksične materije? Donosimo praktične savete za očuvanje privatnosti i reciklažu
Imate li i vi u kući kutije ili fioke u kojima čuvate stare mobilne telefone, punjače za razne aparate, kablove, konvertore, konektore i svaki laptop i tablet koji ste ikada posedovali? Pravi muzej lične tehnološke prošlosti.
Postoje dva dobra razloga zašto smo tehnološki horderi to jest patološki sakupljači. Prvi je sećanje na to koliko smo te uređaje platili. Malo šta je bilo jeftino, naročito ako se radi o smart telefonima ili laptopovima. I najčešće i dalje izgledaju sasvim dobro, ma kao novi. Samo što nemaju nikakvu upotrebnu vrednost iako su tek nekoliko godina stari.
I drugi razlog je sećanje, ali se odnosi na ono što ti uređaji i dalje čuvaju u svojim memorijama. Ed Širan ima pesmu, tugaljivu, o tome kako je našao stari telefon i u njemu brojeve i poruke bivših devojaka i preminulih prijatelja. Svaki naš prevaziđeni telefon predstavlja lični dnevnik gde su po datumima i satima zapisani bitni i beznačajni događaji u našim životima. A ko bi tako lako pobacao svoje dnevnike?
Pitanje tehnološkog otpada globalno postaje sve ozbiljnije. Svet svake godine proizvede više od 60 miliona tona elektronskog otpada, a ta količina raste brže od bilo kog drugog oblika smeća. Istovremeno, prosečan čovek danas poseduje između 10 i 15 elektronskih uređaja, od kojih značajan deo više ne koristi, ali ih i dalje čuva “za svaki slučaj”.
Ti uređaji nisu bezazleni. Osim pomenutih ličnih podataka, u sebi imaju i baterije sa toksičnim hemikalijama i retke metale čija eksploatacija predstavlja ekološki (i politički) rizik. Paradoks savremenog života je u tome što stalno kupujemo novo, a ne znamo šta da radimo sa starim. Tako digitalni napredak proizvodi analogni problem u vidu gomile zaboravljenih gadžeta.
Evo pet saveta kako da se odnosite prema njima.
Prvi, najvažniji je da pravite uredan bekap svih informacija koje držite na njima. To je važno i ako ih izgubite ili slučajno uništite dok su u punoj snazi. Ali je najvažnije da spasete svoju privatnost ukoliko jednoga dana odlučite da ih se rešite. Prethodno izbrišite sve sa diska ili memorije.
Drugi savet je socijalna reciklaža, odnosno prepuštanje uređaja nekome ko bi još mogao i umeo da ga iskoristi. Treći savet je prava reciklaža, (pro)davanje uređaja servisima koji će iz njih izvući sve vredne sirovine.
Četvrti savet je da jasno razlučite šta ima smisla čuvati, a čega treba lako da se rešite. U tu, drugu kategoriju, spadaju kablovi, adapteri i slične stvari. Nemojte ih tek tako bacati, to mora u elektronsku reciklažu.
Peti savet je da se obuzdate kada kupujete. Na internetu ćete naći mnogo saveta kako da produžite život mobilnom telefonu ili kompjuteru, a da pritom nerviranjem ne skraćujete svoj. Dovoljno je da kupovinu novog odložite za godinu i već ste učinili mnogo za sopstvenu i opštu životnu sredinu.
I da naučite da se divite onima koji ne jure digitalnu modu već optimalno (čitaj, duže) koriste uređaje koje imaju. Jer ako ste u posedu uređaja koji ste koristili svakodnevno, a niste ga uključili najmanje godinu, vi ste (mi smo) elektronski horder. Sledeći korak je da krenete da uzimate od drugih ono što njima više ne treba. Ne treba ni vama, ali izgleda kao novo.
Skandal koji su naprednjaci napravili u Tivtu za vreme samita EU i Zapadnog Balkana tražio je logistiku i veliki novac. A puno je koštao Srbiju. To je naslovna tema novog broja „Vremena“
Predsednik Srbije očigledno veoma teško podnosi napredak Crne Gore na putu ka punopravnom članstvu u EU, čak i više nego nazadovanje Srbije u EU integracijama. Zato se svim silama trudi da, pre svega pred domaćom javnošću, prikrije tu poraznu činjenicu. Ne bira sredstva, pri tome rizikujući i ozbiljnu blamažu pred evropskom javnošću potezima poput čarter leta u Tivat, koji očigledno nije bio ni spontan ni neočekivan
Kako je Vučić u Zeti i Pljevljima preko “Milana-Pipuna-Dinje” započeo borbu za otpriznavanje Kosova i legata “Mila-Britve”
Sastanak u Tivtu bio je osmi ovakav Samit EU i Zapadnog Balkana otkako je doneta odluka da se održava jednom godišnje. Ako se uporedi šta se dosad čulo i kakve su poruke upućene Srbiji samo u poslednjih osam godina, videće se da je danas u Srbiji najteže biti proevropski nastrojen građanin ili političar. Prosto je postalo preteško objasniti čime su tačno evropski zvaničnici bili zadovoljni početkom juna 2026.
Srbija, korak po korak, postaje ne samo nestabilna iznutra već i faktor nervoze u regionu. Pričam o ekscesima i trzavicama sa vlastima Crne Gore, pa Hrvatske, Bosne i Hercegovine. I, naravno, zapaljivoj atmosferi u odnosima sa Prištinom – čemu, doduše, Priština mnogo više kumuje. Ni jedan od naših suseda nema toliko komplikovane i napete odnose sa okruženjem kao današnja vlast u Srbiji. A to uopšte ne odražava ono kako mi – narod i građani ove zemlje, želimo da živimo i kako doživljavamo druge zemlje i narode oko nas
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
