Uloga sapuna u izboru za direktora RTS-a

Prošli septembar bio je lep, pravo Miholjsko leto… No, lep beše samo u smislu vremenske prognoze. Početak tog meseca obeležila su surova prebijanja i hapšenja građana u novosadskom kampusp nakon protesta protiv policijske brutalnosti 5. septembra. U senci tog događaja ostala je jedna vest iz beogradskog naselja Mirijevo. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković rekao je medijima da u Osnovnu školu “Pavle Savić” u ovom naselju u Opštini Zvezdara dolazi novi direktor da – smiri situaciju.

Naime, nastava u Osnovnoj školi “Pavle Savić” u Beogradu 1. septembra nije počela pošto je nastavnički kolektiv počeo protest zbog razrešenja direktora Milana Krstića, uz najavu da nastavu neće držati “sve dok ne stigne izveštaj prosvetnog inspektora ili potvrda da Krstić neće biti razrešen”.

Čak i za ovu i ovakvu Srbiju u kojoj živimo, ovo je zvučalo kao redovno stanje, ali stvari će ubrzo dobiti neočekivani obrt.

Da bismo ispričali ovu priču, moramo da se vratimo nešto bliže trenutku sadašnjem. Bio je 22. januar ove godine. Na javnoj sednici Upravnog odbora Radio-televizije Srbije otvorene su koverte sa prijavama na konkurs za imenovanje generalnog direktora RTS-a. Pristiglo je 10 prijava, a zaključeno je da pet kandidata imaju potpune prijave. Kandidati koji imaju uredne i potpune prijave su: Dejan Stanković, Slađana Ivančević, Miloš Tanasković, Manja Grčić i Stanislav Veljković. Naknadno, 27. januara, ustanovljeno je da uslove za kandidaturu ispunjava i Dragoljub Stankić.

NESUĐENI DIREKTOR ŠKOLE

Junak naše priče nije taj Stankić, a ni nadaleko poznata Manja Grčić, već Dejan Stanković, a nije fudbaler. Dok mu prijava nije usvojena i dok nezavisni mediji nisu napomenuli da nosi nadimak Kralj, nikome se nije upalila lampica o kome se radi.

Nažalost, ovu priču nije moguće ispričati hronološkim redom, pa na trenutak moramo da se vratimo u OŠ “Pavle Savić”. Naime, isti taj Dejan Stanković bio je jedan od troje kandidata koji je trebalo da dođe u ovu školu da “srede stanje”. Ali, roditelji su se pobunili kad su shvatili o kome je reč. A reč je o Dejanu Kralju Stankoviću, javnosti poznatom po rijaliti programima, medijskim skandalima i estradnoj karijeri. Dotični takođe nema odgovarajuće obrazovanje za funkciju direktora osnovne škole u Republici Srbiji, niti ijedan dan radnog staža u sistemu prosvete u Srbiji, što ga suštinski diskvalifikuje u odnosu na zakonske i profesionalne uslove konkursa.

ODAKLE MI JE OVAJ POZNAT

foto: instagram printscreen

Rijaliti programi u Srbiji su neiscrpna tema, ali i tu neki red postoji. Na primer, izvesno je da nekakav redosled antologijskih scena postoji. Treće mesto u toj antologiji izvesno zauzima učesnik “Velikog brata” Marko Miljković, koji pokušava da zagreje bazen šerpom vruće vode. Za prvo i drugo mesto “kolju” se scena iz VIP “Velikog brata” u kojoj Milić Vukašinović i Era Ojdanić komponuju pesmu uz mnogo svađe, dok u pozadini Zorica Marković vozi sobni bicikl i scena iz rijalitija “Farma” u kojoj političar iz Trstenika Raka Radović umalo ne dobije šlog ili visok pritisak dok kuva sapun sa glavnim junakom naše priče.

Dakle, Raka seče i slaže već skuvan sapun, a Kralj Stanković izražava bojazan da bi sapun mogao da se otopi na suncu jer je pravljen od masti. Na to Radović počinje da ga propituje lekciju iz sedmog osnovne o kiselinama i bazama, ali naš Kralj pokazuje izuzetno neznanje, što Raku izvodi iz takta toliko da je situacija na ivici tuče. Kralj se, uhvaćen u neznanju, vadi pokušajem humora, pa pominje “krastavičavu” i “bazdnu” kiselinu, što Raku prvo ljuti, a onda očinski pokušava da ga nauči.

Sledi dijalog Rake, sa besprekornim moravskim naglaskom, i Dejana, kom se brkaju beogradski i Rakin.

Raka: “To treba da znaš sve u prste. Znaš kad se uče kiseline, u sedmom razredu osnovne škole.”

Kralj: “Je l’?”

Raka: “Živ mi ti! (pauza) Kad se uči sumporna kiselina? Je l’ znaš formulu sumporne kiseline?”

Kralj: “Znam.”

Raka: “Kako?”

Kralj: “Ki-se-o-dva.”

(Raka ćuti, seče sapun.)

Kralj: “A u kom ste vi razredu učili te kiseline?”

Raka (pomirljivo): “‘Ajde, skloni mi se. Skloni mi se i uopšte nemoj da mi prilaziš. ‘Ajde… Završili smo priču.”

Napomenimo i to da je Kralj ušao u “Farmu” kao opskurni voditelj još opskurnije emisije “Luda kuća” na TV Hepi. Reč je bila o nekom pokušaju kopiranja Džerija Springera, a voditelj je nadimak stekao jer je emisiju vodio s krunom na glavi i žezlom u ruci, ogrnut nekom jambolijom koja je imala glumiti plašt. A onda je Kralj samo ispario.

POVRATAK KRALJA

Na nečemu što se zove biografija.org nalazi se njegov životopis objavljen 2017. godine. Već tada, Kralj je u Belgiji. Pa kaže: “Završio je Teološki i Pedagoški fakultet u Briselu gde predaje veronauku u školi, radi kao službenik u sudu i kao prevodilac za srpski i flamanski jezik. (…) Stanković je 2015. godine podneo kandidaturu na konkursu za generalnog direktora RTS, a godinu dana kasnije je najavio da će se kandidovati za predsednika Srbije. Krajem 2016. godine je postao učesnik rijaliti šou programa ‘Parovi’. Izjavio je da će pokušati od vile da napravi pametnu kuću. Ukućani su ga prozivali da je imao seks sa Sandrom Meduzom, a oni to nisu potvrdili, ni demantovali. Govori engleski, holandski, flamanski, francuski i nemački jezik. Bavi se i humantiranim radom, sakupljanjem priloga i donacija za teško bolesne osobe.”

Dalje stoji i fantastičan podatak da je 2020. godine pokrenuo svoj Jutjub kanal koji ima 44 (i slovima: četrdeset četiri) pretplatnika. A onda: “U julu 2013. godine Dejan se oženio Jelenom Karađorđević za koju je tvrdio da je u srodstvu sa prestolonaslednikom Aleksandrom II. Crkveno venčanje je održano u Hramu rođenja Svetog Jovana Krstitelja na Petlovom brdu, a slavlje su nastavili u restoranu Nera. Dejanovi kumovi su bili Predrag Ranković i Danijel Đurić, od koga je na poklon dobio džip. Voditelj i njegova supruga su osam meseci živeli u Belgiji nakon čega ga je napustila zbog oženjenog komšije koji je po profesiji kamiondžija. Dejan je doživeo infarkt, a njen ljubavnik mu je pretio. Posle svega, voditelj je predao zahtev za razvod.”

DOVELI GA DA GLUMI BEZUMNIKA

E sad, stvari počinju da se komplikuju. U septembru prošle godine, kad već slovi za kandidata za direktora škole u Mirijevu, Dejan Stanković Kralj daje intervju portalu Nova u kom priča kako je na izborima za Evropski parlament njegova Hrišćansko-demokratska stranka osvojila 11.000 glasova, te da bi voleo da se vrati u Srbiju. Mesec dana kasnije, u oktobru 2025. “Kurir” javlja da je Kralj postao direktor škole u Briselu i to škole u kojoj “više od 20 godina predaje pravoslavnu veronauku”.

Kako 20 godina? To bi značilo da je 2005. već završio teologiju i ono drugo što navodi u biografiji, a znamo da nije jer sam kaže da je u Belgiju otišao 2017. Uz to, antologijska scena iz “Farme” u kojoj mu Raka Radović kaže kako su ga doveli da glumi bezumnika, nastala je 2010. godine.

Na kraju krajeva, odgovori na ova pitanja uopšte nisu bitni. Ako su se čitalac ili čitateljka koji put nasmejali od početka ovog teksta do sada, drago nam je. I nije sramota smejati se, ali stvari moramo da stavimo u kontekst.

Uprkos svojoj espesovskoj duši, Raka Radović je u pravu: Dejan Stanković je doveden da glumi bezumnika i onda, ali i sada. I tako imamo još jednu grupu metastaza ćacilenda na sve nas i to one rasprskane, teško uhvatljive metastaze. Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i ovakvih, jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Oni nisu direktno opasni kao ovi što su zamenili robiju za ćacilend, ali daleko od toga da su bezopasni. Savršeno dobro služe da glume bezumnike, ali nema sumnje da za to dobijaju apanažu od para građana.

Ipak, i među ćacijima postoji neka piramida, hijerarhija. Na samom vrhu je, naravno, Aleksandar Vučić. Dejan Stanković Kralj je izvesno na dnu. Međutim, pitanje je i bilo bi važno da znamo odgovor – na kom je stepeniku u tom lancu ishrane Manja Grčić. Ili Jovana Joksimović i Minja Miletić i svi ostali i ostale koji se nisu ogrtali jambolijama i znaju formulu za sumpornu kiselinu, ali služe istoj svrsi kao Dejan Stanković Kralj: dovedeni su da glume bezumnike dok se pošten svet drži za džep, jer – ode novčanik.