Srbija se našla na raskrsnici političkih i evropskih prioriteta nakon što je Skupština Srbije usvojila set izmena i dopuna pravosudnih zakona, poznatih i kao “Mrdićevi zakoni”, što je izazvalo oštre reakcije i u zemlji i u institucijama Evropske unije (EU). Usvojeni zakoni mogli bi ozbiljno da oslabe nezavisnost sudstva, ali i da uspore ili čak zaustave pristupni proces Srbije ka EU.
O tome svedoči i vrlo oštra kritika i zabrinutost evropske komesarke za proširenje Marte Kos. “Kada je država kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ponaša u skladu sa evropskim vrednostima. Ovo predstavlja ozbiljan korak unazad jer su amandmani usvojeni u veoma brzom i netransparentnom postupku, bez ikakvih konsultacija”, rekla je ona.
Usledile su i svojevrsne “packe”, jer je Marta Kos istakla kako je “zanimljivo videti novu dinamiku u procesu proširenja EU”, napominjući da Albanija i Crna Gora, kako je navela, “zaista brzo napreduju ka članstvu, dok Srbija ide u suprotnom pravcu”.
“Iskreno ne razumem zašto se to dešava i to je nešto što ne želimo da vidimo. Zato pozivam Skupštinu Srbije da što pre izvrši reviziju tih zakona i da pravosudne zakone uskladi sa standardima EU. Zaista želimo da Srbija bude deo Evropske unije i neću prestati da radim na tome”, poručila je Marta Kos.
Ni Evropska komisija nije ostala nema na “Mrdićeve zakone” već je najavila procenu sadržaja usvojenih amandmana. “Ove izmene mogle bi da predstavljaju značajan korak unazad u posvećenosti Srbije njenom putu ka pristupanju EU”, rekli su za N1 u Evropskoj komisiji.
Administracija u Briselu nije propustila priliku da podseti da su izmene pravosudnih zakona pripremljene i usvojene “u ubrzanom i netransparentnom postupku, bez javnih konsultacija sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju”. “Od Srbije, kao zemlje kandidata, očekuje se da ojača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštva u skladu sa preporukama Evropske komisije”, poručili su iz Evropske komisije.
Da ne bude nedoumice o tome šta evropska demokratska javnost misli o dešavanjima u Srbiji, pobrinula se Evropska demokratska partija koja je pozvala Evropsku komisiju da “deluje odlučno” protiv “Mrdićevih zakona”. I oni su naglasili da je pristupanje EU uslovljeno “stvarnom vladavinom prava i nezavisnošću pravosuđa”. U saopštenju te stranke navedeno je da izmene dodatno udaljavaju Srbiju od standarda EU i predstavljaju “opasan potez” koji olakšava političku kontrolu nad sudskim sistemom.
Samo dva dana nakon što su usvojeni “Mrdićevi zakoni”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU. Ono što je Vučić tim povodom objavio na Instagramu može da bude samo razlog za ogromnu brigu svima onima koji zaista žele da vide Srbiju u EU.
“Otvoren i sadržajan razgovor sa ambasadorima zemalja članica EU o evropskom putu Srbije, reformama koje sprovodimo i izazovima sa kojima se suočavamo. Srbija ostaje posvećena dijalogu, stabilnosti i odgovornom pristupu, uz jasnu želju da svojim radom i rezultatima pokaže da je pouzdan partner Evropskoj uniji”, naveo je između ostalog Vučić.
Ta beživotna, moguće i smišljeno ironična hrpa opštih mesta nabacanih u rigidne diplomatske rečenice sasvim izvesno znači upravo suprotno od onoga što Vučić tvrdi: niti je razgovor bio sadržajan, jer Srbija donosi antievropske zakone koji bi da razvale i potčine pravosuđe, niti Srbija ostaje posvećena dijalogu, jer Srbija takvim ponašanjem pokazuje da zapravo ne želi da bude deo EU.
U prilog antievropskim stremljenjima srpskog režima ide i odluka Vlade Srbije da, na Vučićev predlog, bude osnovan Operativni tim za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Zvanični zadatak tog tima je “jačanje koordinacije, ubrzanja i unapređenja aktivnosti u procesu evropskih integracija Srbije”. O besmislenosti osnivanja tima suvišno je govoriti zbog ogromnog broja razloga, od koji je jedan i postojanje Ministarstva za evropske integracije.
Zbog toga stvarni zadatak tog tima može da bude oličen u parafrazi one stare političke mudrosti o veštini definitivnog “arhiviranja” neugodnih pitanja pod maskom ozbiljnog rada: “Ako želiš da se neki problem ne reši, ti osnuj operativni tim”, jer dok Operativni tim definiše poslovnik ili će potpuno nestati volja građana Srbije da postanu deo evropske porodice ili će se EU raspasti pod nemilosrdnim napadima populista širom sveta.
