Zbog uvredljivog skandiranja i ponašanja navijača Partizana sudije su prekinule drugu utakmicu finalne serije Super lige protiv Crvene zvezde. Ništa neoubičajno za srpsku košarku. Ono što je usledilo, međutim, do sada nikada nije viđeno
U mnogim sredinama “isplivale” su grupe građana, od kojih su neke uz pomoć štapa i kanapa ostvarile neverovatno dobre rezultate. To govori da građani nisu zadovoljni naprednjacima, samo što ne prepoznaju alternativu. Naravno, tako im je to i nametnuto. Izgleda da “klasična”, da ne kažemo beogradska opozicija na lokalu ima manje uspeha nego grupe građana. I to jeste poruka ovih izbora. Uostalom, delom i onih decembarskih, lokalnih. Reč je o nedostajućoj infrastrukturi velikih partija, ali i nesenzibilisanosti mnogih lidera na to da se može pogledati i u tzv. unutrašnjost
Niti se u Beogradu na javnom servisu i u privatnim medijima vide Niš, njegovi problemi i ljudi koji se bave politikom na lokalu, niti nekog iz Beograda zanima lokalna politička scena. Ovo je poruka za političare, ali i za medije za koje svet prestaje kod robne kuće Ikea, kako je to jednom prilikom rekao doktor Milić
Jedno je sigurno: ni u jednom većem gradu se opozicioni tabor nije toliko približio onima koji uz “Ne može nam niko ništa” slave sigurne pobede. I pitanje je da li bi efekat bio uopšte postignut da su sve te stranke nastupile udruženo, kao što je bio slučaj u Novom Sadu. Kako god da bude, Nišlije su kroz Srbiju prošetale kao Zona Zamfirova kroz čaršiju
Čačak su već u prepodnevnim satima 2. juna preplavili automobili sa registarskim oznakama Kraljeva, Lučana, Požege. Stigli fantomski birači. Bilo i “bugarskog voza” i ostalih mahinacija koje naprednjaci praktikuju na izborima već godinama, kao i birača sa adresama na kojima je ulični broj 0. Uveče su se brojali glasovi. I sutradan ujutru se brojali glasovi. I još uvek se broje glasovi, jer su podneti zahtevi za uvid u birački materijal i za ponovnu kontrolu nevažećih listića. Tek nakon toga GIK će moći da izađe sa preliminarnim rezultatima lokalnih izbora u Čačku
U subotu Aleksandar Vučić i Milorad Dodik organizuju Sabor srpskog naroda. Ovaj događaj je bleda kopija Miloševićevih sabora, mitinga i kontramitinga iako je jasna želja organizatora da budu novi “miloševići”. Razlika je suštinska: njemu se dogodio narod, a ovi su se dogodili narodu
Zakon predviđa da svaki čovek mora posedovati prebivalište, kao i da centri za socijalni rad imaju obavezu da daju saglasnost za prijavu prebivališta osobama u situaciji beskućništva. Bez toga ljudi ne mogu da izvade dokumenta, ne mogu da dobiju odgovarajuću medicinsku negu, ne mogu da nađu posao. Ali, kako kažu sagovornici “Vremena”, u najvećem broju slučajeva dobijanje saglasnosti centra za socijalni rad ne ide tako lako. Naprotiv
Pozivajući se na istraživanje koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, dr Ivica Mladenović kaže za “Vreme” da je u Srbiji od kockanja zavisno oko 0.9 odsto punoletnih osoba, što je oko 50.000 kockara kojima je potrebno bolničko lečenje. A da bismo dobili broj onih koji su u riziku da razviju bolest zavisnosti, taj broj je potrebno pomnožiti sa pet, pa se tako dolazi do broja od 200.000–250.000 ljudi koji su potencijalno ugroženi
Zašto nekoliko urednika srpske Vikipedija zajednice smatra da je neutralnost kao osnovni princip funkcionisanja ove enciklopedije narušen i zbog čega su se obratili Zadužbini Vikimedija sa sedištem u San Francisku
Ma koliko rukopisna periodika delovala strano današnjim generacijama, ona je imala veliku ulogu u očuvanju morala kod učesnika Prvog svetskog rata, tim pre što je inicijativa retko dolazila od nadležnih vlasti već su sami akteri pokrenuli listove ne bi li prekratili časove dokolice i razonodili se u ta sumorna vremena. Ona na najbolji način ilustruje šta im je bilo na pameti, koje su emocije preovladavale i na koji način su pokušali da zaborave na svakodnevicu
Kako god, vaše opravdano ljubopitanje je – kako je moguće da u onolikom gradu pišljivih deset tuceta ljudi dospe u privilegovan položaj da mu de facto bira vlast?
Na dan 29. maja, pedeset političkih ekonomista svetskog glasa potpisalo je u Berlinu deklaraciju o novoj ekonomskoj politici. Deklaracija nudi promenu ekonomskog diskursa – redistribuciji bogatstva, politici zaštite čovekove okoline i koncentraciji tržišne moći
