„Izvestija“: Rusija i Srbija razmatraju izgradnju novog gasovoda

Američke sankcije NIS-u i navodne evropske integracije Srbije izgleda nisu prepreka za izgradnju nove gasne cevi između Rusije i Srbije, barem prema tvrdnjama ruske „Izvestije“.

Ove dve zemlje, piše ruski dnevni list, razgovaraju o izgradnji gasovoda koji bi mogao „da promeni energetsku mapu jugoistočne Evrope“. Slično se do 2014. godine najavljivao i Južni tok, gasovod koji nikada nije izgrađen, a zbog kojeg je Srbija prodala NIS Rusiji za mnogo manje novca nego što je ova kompanija vredela.

„Ukrajina je odbila tranzit goriva iz Rusije, ali su Moskva i Beograd pronašli priliku da zaobiđu ovu barijeru“, piše list. „Kako saznajemo, nova ruta preko Balkana biće korisna za najmanje još dva evropska partnera Rusije – Mađarsku i Slovačku. Srbija je otvoreno za, planira da kupuje još više gasa od Rusije, iako je njegov udeo već dostigao rekordnih 93 odsto u 2024. godini.“

Potvrda iz Srbije: Želimo više ruskog gasa

Srbija i Rusija tesno sarađuju na potencijalnoj izgradnji novih gasovoda, rekao je za „Izvestija“ izvor iz Vlade Rusije.

„Vlada i Srbijagas tesno sarađuju sa Gaspromom na potencijalnoj izgradnji novih gasovoda, uključujući i gasovode do Mađarske. Odluka će biti doneta zajednički, ako je Gaspromu potrebna ova ruta“, rekao je izvor za „Izvestija“. „Srbija je postala važna tranzitna zemlja za ruski gas ka drugim evropskim zemljama, tako da će novi gasovodi ojačati njenu ulogu.“

Najverovatnija opcija je, dodaju iz ruskog nacionalnog dnevnog lista, da će gasovod ići od Srbije do Mađarske, a preko njega će moći da se povećavaju isporuke drugim zemljama EU, poput Slovačke i Austrije.

„Beograd planira da u budućnosti dobije što više ruskog gasa putem Balkanskog toka (nastavak Turskog toka)“, potvrdilo je listu navodno Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije.

„Ruska Federacija je pouzdan partner Republike Srbije u oblasti snabdevanja gasom. Srbija vodi suverenu politiku i nameravamo da to nastavimo da činimo, odnosno da u budućnosti dobijemo što više gasa putem Balkanskog toka“, saopštilo je srpsko ministarstvo.

Šta bi to moglo biti

„Vreme“ je pitanje o novom potencijalnom gasovodu poslalo direktoru JP Srbija-gas Dušanu Bajatoviću, ali odgovor nije stigao do objavljivanja ovog teksta.

Ove najave je „Vreme“ komentarisao Vojislav Vuletić iz srpskog Udruženja za gas. Ovo udruženje je, decenijama unazad, isključivo naklonjeno saradnji Srbije sa Rusijom.

„Vidite, i sam prvi put čujem za to“, kaže Vuletić za „Vreme“. „Balkanski i Turski tok su dva imena za jedan te isti gasovod koji je zamena za Južni tok, koji nije izgrađen. Kao što znamo, gas nije samo ekonomska, već i politička komponenta, pa gasovodom teče i politika. Verujem da ova najava znači da će se povećati kapaciteti postojećeg gasovoda koji od Srbije ide ka Mađarskoj i Slovačkoj. Evropa mora nekako da se snadbeva.“

Za razliku od Južnog toka, čiji je predviđeni kapacitet bio 64 milijarde kubika godišnje, Turskim tokom sada teče ukupno 31 milijarda kubika gasa. Ipak, ovaj gasovod ima dva kraka, pa se taj kapacitet prepolovljuje do centralne Evrope.

Ukoliko „Izvestija“ ne greši, moguće je da će se ovi kapaciteti novim dogovorom povećati.

Šta bi to moglo biti

„Vreme“ je pitanje o novom potencijalnom gasovodu poslalo direktoru JP Srbija-gas Dušanu Bajatoviću, ali odgovor nije stigao do objavljivanja ovog teksta.

Ove najave je „Vreme“ komentarisao Vojislav Vuletić iz srpskog Udruženja za gas. Ovo udruženje je, decenijama unazad, isključivo naklonjeno saradnji Srbije sa Rusijom.

„Vidite, i sam prvi put čujem za to“, kaže Vuletić za „Vreme“. „Balkanski i Turski tok su dva imena za jedan te isti gasovod koji je zamena za Južni tok, koji nije izgrađen. Kao što znamo, gas nije samo ekonomska, već i politička komponenta, pa gasovodom teče i politika. Verujem da ova najava znači da će se povećati kapaciteti postojećeg gasovoda koji od Srbije ide ka Mađarskoj i Slovačkoj. Evropa mora nekako da se snadbeva.“

Za razliku od Južnog toka, čiji je predviđeni kapacitet bio 64 milijarde kubika godišnje, Turskim tokom sada teče ukupno 31 milijarda kubika gasa. Ipak, ovaj gasovod ima dva kraka, pa se taj kapacitet prepolovljuje do centralne Evrope.

Ukoliko „Izvestija“ ne greši, moguće je da će se ovi kapaciteti novim dogovorom povećati.

„Vreme“ saznaje: Rusima se ne ide iz NIS-a

Ruski advokati pregovaraju u ime Srbije o NIS-u

Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku objašnjava za „Vreme“ da se verovatno radi o povećanju kapaciteta Turskog toka, kojim bi više ruskog gasa moglo da ide preko Srbije u Mađarsku, Slovačku i Austriju.

„Gasni ugovori se po pravilu dugoročno sklapaju, a to samo služi za učvršćivanje ruske pozicije u Evropi, prvenstveno preko Mađarke, a zatim i Srbije“, kaže Kapor. „Verovatno se ne radi o velikim količinama gasa, a centralna Evropa generalno ne može sebi da priušti da se snadbeva u velikoj meri prirodnim gasom. Ne samo zbog sankcija Rusiji, već i zbog brojnih ekoloških protokola na koje se obavezala u budućnosti. Tako ovi dogovori imaju više politički karakter.“

Srbija u međuvremenu, dodaje Kapor, pokušava da igra na više stolica – da ispuni politički i ekonomski minimum prema Evropskoj uniji, a da i dalje bude bliska Rusiji.

„O interesima Srbije u celokupnom procesu najviše govori činjenica da ruski advokati pregovaraju u ime Vlade Srbije o ishodu američkih sankcija NIS-u“, govori Kapor. „Ruska politička elita je duboko umrežena u ovoj zemlji.“

U celokupnom dilu veliku ulogu, kaže energetičar, igra Mađarka, koju je EU više puta pokušavala da sankcioniše, odnosno njenog lidera Viktora Orbana. Ipak, njegova autoritarna figura i način vladanja, kojim godinama uspeva da izbegne odgovornost za problematične odluke, izgleda da služi kao primer drugim desničarskim liderima u svetu. Ne samo da je prijatelj Rusije, Orban je i Trampov saradnik. Tramp i Orban su se sastali pre samo nekoliko dana, a prvi čovek SAD-a ga je opisao kao „veoma, veoma pametnog čoveka koga neki ljudi vole, a neki ne“.

Donald Trump: “I asked a question to a very, very smart man, Victor Orban from Hungary. I said, “Can Russia be beaten by Ukraine?” He looked at me like, “What a stupid question”. He said, “Russia is a massive country, they fight wars. That’s what they do.” pic.twitter.com/bO62CIzdGQ

— Ostap Yarysh (@OstapYarysh) August 11, 2025

Gradi se i naftovod

U 2024. godini, Srbija je uvezla 93 odsto gasa iz Rusije, a u prvoj polovini 2025. godine isporuke iz Rusije iznosile su više od 80 odsto. Preostala količina je došla iz domaćih izvora i Azerbejdžana, podaci su srpskog ministarstva rudarstva.

„Izvestija“ podseća i da Moskva, Beograd i Budimpešta već pokreću projekat naftovoda kapaciteta do tri miliona tona godišnje, koji će povezati Srbiju sa naftovodom „Družba“ u Mađarskoj.

Ovu informaciju je u julu 2025. potvrdio i mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

„Brisel želi da nam onemogući snadbevanje ruskom naftom i gasom, primoravajući mađarske porodice da plaćaju dva do četiri puta više. To nećemo dozvoliti“, rekao je Sijarto. „Gradimo nove izvore, ne zatvaramo ništa.“

Rizik za Gasprom

Zemlje centralne Evrope su prestale da primaju ruski gas preko Ukrajine zbog odluke Kijeva da ne produži tranzit nakon 1. januara. Sada Mađarska i Slovačka dobijaju gas samo preko Turskog toka i Srbije. Gas iz Rusije u Evropu više ne teče drugim rutama – Severni tok je onemogućen u septembru 2022. godine, a gasovod Jamal-Evropa je prestao da radi zbog stava Poljske u proleće iste godine, podseća „Izvestija“.

„S obzirom na odluku EU da odustane od ruskog gasa do 2027. godine, izgradnja novog gasovoda od Srbije do Mađarske bila bi rizična za Gasprom“, rekao je za „Izvestiju“ Igor Juškov, stručnjak Finansijskog univerziteta i Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.

Nova ekonomija: Dok se sankcije odlažu, NIS polako propada

Neki su i protiv

Međutim, u vladi Srbije postoje snage koje se protive povećanju isporuka ruskog gasa, dodaje list. Ranije je „Izvestija“ pisala da Srbija planira da objavi liberalizaciju tržišta gasa, pa kažu da to može da dovede do gubitka statusa Gasproma kao glavnog dobavljača.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije je tada potvrdilo listu da se „pripremaju tri zakona o nafti i gasu, usmerena na regulisanje uslova za pouzdano, bezbedno i kvalitetno snabdevanje potrošača ovim energentima“. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović-Handanović je rekla da se pregovara o zaključivanju novih gasnih ugovora sa Azerbejdžanom, radi povećanja isporuka u bliskoj budućnosti. Druga opcija je kupovina američkog LNG-a sa isporukom preko Turske i Bugarske.

„Ako se tržište gasa liberalizuje, nema sigurnosti da će Gasprom zadržati tranzitnu ulogu Beograda, a možda neće biti dovoljno gasa ni za samu Srbiju“, kaže izvor iz Vlade Srbije za rusku dnevnu novinu.

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.