„Kostolac B3“: Kad se Srbija hvali onim što svet izbacuje iz upotrebe

Blok B3 termoelektrane „Kostolac“ i dalje se naziva novim, a otvoren je pre godinu i po dana. Upravo u njegov obilazak ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović vodila je MMF, kako bi se pohvalili gradnjom.

Istorija gradnje ovog pogona, koji je Srbiji doneo 350 mevagata struje, nije, pak, baš za pohvalu. Ovo je prva elektrana koja je u zemlji otvorena za poslednjih 30 godina, a njena izgradnja najavljivala se barem dve decenije. Čak 11 godina je prošlo od kada je uzet kredit do dana kada je izgrađena, a sama gradnja je trajala sedam godina. Poređenja radi, elektrana sličnog kapaciteta u Bosni je izgrađena za tri i po godine.

Da se oteglo je priznala i ministarka.

„Kostolac je mesto u kojem je Elektroprivreda Srbije, posle više od 30 godina, izgradila nove elektrane i primer kako tradicionalna energetika i obnovljivi izvori mogu da idu zajedno i kako zapravo tranzicija može da izgleda u praksi, jer na mestu rudarskih odlagališta danas proizvodimo zelene megavate iz sunca i vetra. Ali sigurnost je prioritet i zato je bazna energija neophodna, zato je blok B3 važan za decenije pred nama“, objavila je ministarka na svom Instagram nalogu i dodala da je neophodno da se uspešno privede kraju transformacija EPS-a.

Screenshot

Kako to rade Kinezi

Izgradnju je vodila kineska kompanija CMEC od 2017. godine, koja postaje jedan od najjačih partnera Srbije u mnogim sektorima, pa i u energetici i rudarstvu. Prema podacima alata za praćenje kineskih investicija na globalnom nivou Američkog preduzetničkog instituta (AEI), Kina je do sada u Srbiji samo u energetskom sektoru investirala skoro 1,5 milijardi evra, pisalo je „Vreme“.

Za razliku od Kremlja, koji uplivom ruskog kapitala preuzima udele u vlasništvu firmi u energetskom sektoru, Peking to radi drugačije – kroz investicije, ali i velike kredite kineskih banaka sa državnim garancijama. S obzirom na netransparentnost dobrog dela ovih dilova, često je nejasno da li su neki projekti zapravo realizovani kroz strane direktne investicije, ili se pak radi o zajmovima dobijenim pod nepoznatim uslovima.

Tako je 2018. godine kineske kompanija Ziđin postala većinski vlasnik rudarskog basena RTB Bor, u sklopu kog posluju rudnici bakra i plemenitih metala u Boru i Majdanpeku (jedini takvi u Srbiji). Uplivom novog kapitala i preuzimanjem starog duga ovog nekada moćnog preduzeća, kineska firma se obavezala na bolje poslovanje rudnika u budućnosti, dok je u vlasništvu države Srbije ostao udeo od 36 odsto i plodovi rudne rente.

Veliki deo kineskog uvoza iz Srbije odnosi se upravo na sirovine dobijene eksploatacijom rudnika.

Krajem 2024. godine, pušten je u probni rad Blok B3 termoelektrane na ugalj „Kostolac”, koji su predstavnici vlasti nazvali „najvećim energetskim projektom”. Srbija će, prema pisanju RSE, ovaj kredit vraćati do 2034. godine.

Šta ćemo sa starim elektranama

Srbiji nisu potrebni novi blokovi termoelektrana već da postojeće revitalizuje, odnosno da zatvori one koje je nemoguće odnoviti po ekološkim standardima, a da ostale sredi po njima.

Najveći zagađivači u Srbiji decenijama unazad su stare termoelektrane, koje su izgrađene pre gotovo sedam decenija u okviru rudarskog basena Kolubara, a Srbija mora da ih ugasi kako bi se uskladila sa evropskim normama da izbaci ugalj iz upotrebe do 2050. godine.

Iako Srbija više decenija obećava da će ugasiti najveće zagađivače, ovaj proces kao da se uopšte ne pokreće, a zbog toga se plaćaju i brojni penali u procesu priključenja Evropskoj uniji.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!