Mašina za pravljenje para

Mundijal je otvorila utakmica Meksika i Južne Afrike, na čuvenom stadionu “Asteka” u Meksiko Sitiju, koji je treći put domaćin najboljim reprezentacijama sveta. Titulu brani Argentina, koja je, uz Španiju, Francusku, Englesku i Brazil, u krugu najvećih favorita za osvajanje prvog mesta, a ko će podići “zlatnu globus” – saznaćemo tek 19. jula kasno uveče.

SPEKTAKL I NOVAC

Najveći deo prihoda Fifi donosi Svetsko prvenstvo i otuda ne čudi što su predsednik Đani Infantino i ekipa mašinu za pravljenje para ubacili u petu brzinu. Do 1978. godine, završnica Mundijala okupljala je 16 najboljih svetskih reprezentacije, da bi 1982. broj učesnika povećan na 24, a 1998. godine do prošlog prvenstva u Kataru takmičile su se 32 selekcije.

Mastodonski Mundijal doneće glavnom organizatoru gotovo osam milijardi evra prihoda – samo od televizijskih prava zaradiće 3,7 milijardi evra, a od sponzora dodatne 2,4 milijarde. “Omrsiće” se i zemlje domaćini, u koje će doći više od milion turista-navijača, kao i svi fudbalski savezi čije su se reprezentacije domogle Amerike – ispadanje u grupnoj fazi pašće svima lakše zbog 12,5 miliona evra koje prebacuje Fifa, a svaki korak dalje donosi veću dobit, sve do titule svetskog prvaka, koja u novcu vredi 53,5 miliona evra.

Fifa od zarade ulaže i u infrastrukturu i edukaciju širom planete, doduše daleko manje od Evropske federacije fudbalskih asocijacija – Uefa, koja zarađuje i više od Fife jer organizuje Evropsko prvenstvo, Ligu nacija i, ono najisplativije – evropska klupska takmičenja. Fifa još uvek ne zarađuje od ženskog Mundijala i svetskih prvenstava za mlađe kategorije, i te minuse pokriva zahvaljući ogromnim prihodima od muškog Mundijala i, odnedavno, od Svetskog klupskog prvenstva.

Pitanje je gde su granice fudbalske industrije i da li će glomazna svetska smotra doprineti daljoj ekspanziji ili će zasititi i one najzagriženije.

foto: ap

EKSPLOATACIJA IGRAČA

Mašine za pravljenje para Fife i Uefe zadovoljavaju sve – od organizatora, učesnika, proizvođača sportske opreme, izdavača albuma, almanaha, knjiga i raznih drugih kompanija, sve do konzumenata širom sveta. Ali ono što brine dodatne su obaveze za igrače, kao i trenera, a sve je više pitanja u javnosti gde su granice izdržljivosti glavnih aktera. Fudbaleri koji igraju u evropskim klubovima, a takvih je dve trećine od ukupno prijavljenih 1248 igrača, već su u ovoj sezoni odigrali više od 60 zahtevnih utakmica, te nije čudo što mnogi klasni igrači podbace na velikim letnjim takmičenjima.

Osim što će se igrati po veoma toplom vremenu i što put do finala zahteva utakmicu više, probleme reprezanticajama praviće i velike razdaljine između gradova domaćina, što će zasigurno uticati na oporavak i stabilnost igrača. Uz to, nekoliko reprezentacija prijavilo je probleme sa smeštajem, posebno sa terenima za trening koji su u očajnom stanju i predstavljaju opasnost za igrače. Zato se sa zebnjom očekuju utakmice na stadionima sa novom, pravom travom, postavljenom umesto veštačke, koja je podloga na većini stadiona u SAD.

Neko će reći da fudbaleri kao profesionalci moraju da ispunjavaju obaveze jer su enormno plaćeni, ali niko ne sme da postane rob svog posla, a još manje da ugrožava svoje zdravlje, pa ni bogati fudbaleri. A da bi im olakšali igranje po letnjim vrućinama, Fifa je uvela pauzu od tri minuta na sredini oba poluvremena.

NOVA PRAVILA

Osim tog trominutnog odmora, svetska fudbalska kuća usvojila je još neke novitete koji će, kako kažu, sprečiti odugovlačenja, a i dodatno umanjiti broj pogrešnih sudijskih odluka. Pored ostalog, za izvođenje auta i gol-auta predviđeno je najviše pet sekundi, u suprotnom biće dosuđen aut ili korner za drugu ekipu. Takođe je, kod izmene igrača, na 10 sekundi ograničeno trajanje izlaska igrača koji mora da napusti teren na najbližoj tački aut-linije ili gol-linije. Ukoliko probije vreme, igrač koji treba da uđe moraće da sačeka pun minut.

Minut je ograničenje i za ukazivanje medicinske pomoći igraču van terena i u tom roku mora da se vrati u igru, ali i ovo pravilo predviđa nekoliko izuzetaka, poput povrede golmana ili ozbiljne povrede, posebno ako je u pitanju glava.

Kažnjavanje igrača crvenim kartonom prošireno je na svakog ko pokrije usta dok razgovara sa drugim igračem i primenjuje se samo u “situacijama sukoba”, kako naglašava Fifa. Takođe, crveni karton će dobiti svi igrači koji napuste teren u znak protesta zbog sudijskih odluka, kao i oni koji podstiču takvo ponašanje – tu se misli na trenere i zvaničnike.

I VAR sistemu su proširene nadležnosti: sada će video-sudije reagovati i kod drugog žutog kartona, ili ako je karton pokazan pogrešnom igraču, a korigovaće i dosuđivanje kornera.

foto: ap

GLAVNI DOMAĆIN I DVA SPOREDNA

Najveći i najduži reprezentativni turnir u istoriji igraće se u tri zemlje i 16 gradova, na modernim stadionima koji su sanirani ili delimično dograđeni (u Meksiku i Kanadi), ili prilagođeni fudbalu, što je bio slučaj u SAD, gde većina tih velelepnih objekata služi američkom fudbalu.

Meksiko će biti domaćin treći put, što je rekord, ali ovoga puta biće u sporednoj ulozi. Stadion “Asteka” u Meksiko Sitiju, koji je bio poprište dva čuvena finala – pobede Peleovog Brazila (4:1) nad Italijom 1970. i Maradonine Argentine (3:2) nad Nemačkom 1986. godine – sada će se zadovoljiti otvaranjem šampionata, utakmicom između Meksika i Južne Afrike i sa još dve utakmice u grupnoj fazi i po jednom u šesnaestini i osmini finala. Sve u svemu, u tri meksička grada (Meksiko Siti, Gvadalahara i Monterej) biće odigrano 13 utakmica.

Isto toliko biće odigrano u Kanadi, ali u dva grada, Torontu i Vankuveru – deset utakmica grupne faze, dve utakmice šesnaestine finala i jedna osmine finala.

Većina susreta grupne faze, kao i sama završnica od četvrtfinala do finala, biće odigrana u 11 gradova Sjedinjenih Američkih Država, ukupno 78 utakmica – u Dalasu devet, Atlanti, Los Anđelesu, Njujorku i Nju Džersiju po osam, Bostonu, Hjustonu, Majamiju po sedam, te u Kanzas Sitiju, Filadelfiji, San Francisku i Sijetlu po šest utakmica.

foto: ap

ZVEZDE – STARE I NOVE

Kao što smo naveli, 48 saveza izabralo je ukuno 1248 fudbalera koji će ih predstavljati na Mundijalu, a najviše ih dolazi iz engleskih klubova – okruglo 200, zatim iz nemačkih klubova (109), francuskih i španskih (po 86), italijanskih (71) i tako dalje.

Najveće zvezde predvode veterani, a nekima od njih ovo je šesti Mundijal – Argentincu Lionelu Mesiju (38 godina), Portugalcu Kristijanu Ronaldu (41) i meksičkom golmanu Giljermu Memu Očoi (40). Uz njih su takođe prekaljeni Nemci Manuel Nojer (40) i Antonio Ridiger (34), Francuzi Kante (35) i Lukas Ernandez (33), Englezi Hari Kejn (34) i Džordan Henderson (35), Hrvati Luka Modrić (40) i Ivan Perišić (37), Brazilci Nejmar (35) i Alison (34), Egipćanin Mohamed Salah (33), Belgijanac Kevin de Brujne (34), Senegalac Sadio Mane (34), Bosanac Edin Džeko (40), Austrijanac Marko Arnautović (37). Mnogima će ovo biti poslednja šansa za uspeh na svetskoj smotri i za očekivati je da će neki još jednom zablistati.

Tu su i zvezde u najboljim godinama: Francuzi Kilijan Mbape (27) i Usman Dembele (29), Englezi Deklan Rajs (27) i Bukajo Sake (25), Brazilac Vinisijus Žunior (25), Nemci Kaj Haverc (27) i Džemal Musijala (25), Španci Rodri (29) i Olmo (28), Urugvajac Federiko Valverde (27), Norvežanin Erling Haland (26), Marokanac Brahim Dijas (26).

Svi oni imaju pred sobom još velikih takmičenja, a tu su i mlade zvezde koje debituju na Mundijalu – Španci Lamin Jamal (20) i i Pedri (23), Francuz Mišel Olize (23), Portugalac Žoao Neveš (21), Bosanac Esmin Barjaktarević (21), Brazilac Endrik Moreira (20), Turčin Arda Guler (21).

FAVORITI

Po stručnoj javnosti, a i kladionicama, najviće šanse za osvajanje titule daju se aktuelnom evropskom prvaku Španiji (kvota 5,50). Za njom idu još dve evropske reprezentacije – Francuska (6,00) i Engleska (7,00), pa dve južnoameričke – Argentina i Brazil (obe 9,00), a potom niz evropskih selekcija – Portugalija (11,00), Nemačka (15,00), Holandija (21,00), Norveška (26,00) i Belgija (34,00). Reprezentacija Maroka, polufinalista sa prošlog Mundijala u Kataru, po kladionicama je na 13. mestu za osvajanje titule (kvota 51,00), a Hrvatska, iako osvajač srebrne medalje u Rusiji 2018. i bronzane u Kataru 2022. godine, kotira se na tabeli favorita na 18. mestu sa kladioničarskom kvotom od 81,00, kao i Švajcarska, Turska i Meksiko.

Povećanje broja učesnika dovelo je na Mundijal i mnoge autsajdere, poput Kurosaa i Haitija, i njima se daju najmanje šanse i za osvajanje titule i za plasman u drugi krug. Kako su favorizovane reprezentacije prepune preumornih igrača iz vodećih evropskih klubova, realno je očekivati da će neke od reprezentacija srednje jačine, poput Južne Koreje, Austrije, Senegala, Egipta i Bosne i Hercegovine, iznenaditi favorite, što u grupnoj što u eleminacionoj fazi. Prvi put će se na Svetskom prvenstvu igrati šesnaestina finala, odnosno eliminacije će početi sa 32 ekipe, što daje priliku autsajderima.

MUNDIJAL BEZ SRBIJE

Od obnove državnosti 2006. godine reprezentacija Srbija je nastupila na tri od pet prvenstava sveta, a zanimljivo je da naša reprezentacija, pod raznim imenima, nakon 1962. godine i nastupa u Čileu, nikad više nije igrala prvenstva na američkim kontinentima – propustila je šampionate sveta u Meksiku 1970. i 1986, u Argentini 1978, Sjedinjenim Američkim Državama 1994. i Brazilu 2014. godine, a sada će propustiti još jedan Mundijal s one strane Atlantika.

Reprezentacija Srbije pod selektorom Draganom Stojkovićem doživela je fijasko u kvalifikacijama: prvo ju je deklasirala Engleska u Beogradu sa 5:0, a potom je na domaćem terenu izgubila od Albanije (1:0), odlučujuću utakmicu u borbi za drugo mesto i plasman u baraž. Ni s dolaskom novog selektora Veljka Paunovića reprezentaciji Srbije nisu svanuli bolji dani, naprotiv, postala je ekipa za “napucavanje”, što su najbolje pokazali porazi u prijateljskim utakmicama sa Zelenortskim Ostrvima (3:0) i Meksikom (5:1).

Za utehu, među 16 putnika na Mundijal iz Evrope nema ni četvorostrukog svetskog prvaka Italije, kao ni Danske, Poljske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke…

PONOĆNI PRENOSI

Osim igračima i stručnim štabovima koji će igrati po letnjoj vrelini i prevaljivati hiljade kilometara od grada do grada, naporno će biti i televizijskim gledaocima u Evropi, Africi i delu Azije, jer će po njihovom vremenu većina utakmica počinjati posle ponoći, a neke i u ranu zoru.

No, ni ti ponoćni termini, a ni sve anomalije koje prate ovaj fudbalski spektakl, neće sprečiti stotine miliona fudbalskih zaljubljenika i zaluđenika da pomno prate utakmice, naročito one kojima se posrećilo da imaju svoje predstavnike – da navijaju, raduju su, a i da im kidaju živce. Naravno, i oni koji neće biti u prilici da bodre svoje reprezentacije, naći će već miljenike i favorite. Ovaj hroničar se, eto, opredelio za bosanskohercegovačke “Zmajeve”, koji premijerno nastupaju već sutra (petak, 21h), u Torontu, u duelu sa domaćinom Kanadom.

Učesnici

Fifa je novim povećanjem broja učesnika dala šansu mnogim reprezentacijama iz Afrike, Azije, obe Amerike i Okeanije da se dokopaju Mundijala, tako da ne čudi što čak četiri ekipe debituju: Zelenortska Ostrva, Jordan, Uzbekistan i Kurasao.

Evropljani su proširenjem najmanje dobili i umesto 13 imaće 16 reprezentacija, dok su Afrika i Azija duplirale broj učesnika. Na prvenstvima 1954. i 1958. godine, evropske reprezentacije činile su tri četvrtine učesnika (12 od 16), da bi od tada do 1978. imale dve trećine. Udeo je malo opao sa proširenjem na 24 učesnika, da bi, nakon povećanja na 32 učesnika, evropske ekipe činile nešto manje od polovine, a na prvom turniru sa 48 ekipa, koji je pred nama, udeo će im pasti na trećinu.

EVROPA (Uefa) – 16: Austrija, Bosna i Hercegovina, Belgija, Engleska, Nemačka, Norveška, Portugal, Turska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Češka, Švajcarska, Švedska, Škotska i Španija;

AFRIKA (Kaf) – 10: Alžir, Gana, DR Kongo, Egipat, Zelenortska Ostrva, Južna Afrika, Maroko, Obala Slonovače, Senegal i Tunis;

AZIJA (AFK) – 9: Australija, Irak, Iran, Japan, Jordan, Južna Koreja, Katar, Saudijska Arabija, Uzbekistan;

JUŽNA AMERIKA (Konembol) – 6: Argentina, Brazil, Ekvador, Kolumbija, Paragvaj i Urugvaj;

SEVERNA AMERIKA (Konkakaf) – 6: Kanada, Kurasao, Meksiko, Panama, SAD i Haiti;

OKEANIJA (OFK) – 1: Novi Zeland.

Dresovi

foto: ap

Do početka sedamdesetih godina, dresovi nacionalnih selekcija bili su tek osnovna odeća, ali su ih moderna vremena pretvorila u modne i statusne simbole, te svojevrsne relikvije. I ne samo da se masovno kupuju aktuelni dresovi reprezentacija već je industrija izbacila i kolekcije retro dresova iz vremena kada se tom parčetu tkanine nije pridavala velika pažnja.

Pred 23. Svetsko prvenstvo reprezentacije su “okićene” novim dresovima, istkanim od modernih sintetičkih materijala i išaranim digitalnom grafikom. Modni stručnjaci su za poznati američki portal sastavili listu najbolje dizajniranih dresova i na prvo mesto postavili dres Gane (“Puma”), a za njim dresove Brazila (“Najki”), Engleske (“Najki”) i Nemačke (“Adidas”). Za najružnije su proglasili dresove Hrvatske (“Najki”) i Kanade (opet “Najki”).

Od 48 reprezentacija najviše je obukao “Adidas” – 14, a za njim “Najki” 13 i “Puma” 12. Daleko iza su “Kelme” (2), “Kapa” (1), “Maraton” (1) itd. Zanimljivo da će nakon Mundijala reprezentacija Nemačke nakon više do 70 godina saradnje s “Adidasom” poneti “Najki” dresove.