Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović u termoelektrani „Kostolac“ slavi izgradnju bloka B3 i hvali se MMF-u . Dok je Srbija na njega čekala 30 godina, zahtevi EU u međuvremenu idu u potpuno drugom pravcu
Blok B3 termoelektrane „Kostolac“ i dalje se naziva novim, a otvoren je pre godinu i po dana. Upravo u njegov obilazak ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović vodila je MMF, kako bi se pohvalili gradnjom.
Istorija gradnje ovog pogona, koji je Srbiji doneo 350 mevagata struje, nije, pak, baš za pohvalu. Ovo je prva elektrana koja je u zemlji otvorena za poslednjih 30 godina, a njena izgradnja najavljivala se barem dve decenije. Čak 11 godina je prošlo od kada je uzet kredit do dana kada je izgrađena, a sama gradnja je trajala sedam godina. Poređenja radi, elektrana sličnog kapaciteta u Bosni je izgrađena za tri i po godine.
Da se oteglo je priznala i ministarka.
„Kostolac je mesto u kojem je Elektroprivreda Srbije, posle više od 30 godina, izgradila nove elektrane i primer kako tradicionalna energetika i obnovljivi izvori mogu da idu zajedno i kako zapravo tranzicija može da izgleda u praksi, jer na mestu rudarskih odlagališta danas proizvodimo zelene megavate iz sunca i vetra. Ali sigurnost je prioritet i zato je bazna energija neophodna, zato je blok B3 važan za decenije pred nama“, objavila je ministarka na svom Instagram nalogu i dodala da je neophodno da se uspešno privede kraju transformacija EPS-a.
ScreenshotMinistarka u Kostolcu, Foto: Printskrin Instagram/dubravka.djedovic
Kako to rade Kinezi
Izgradnju je vodila kineska kompanija CMEC od 2017. godine, koja postaje jedan od najjačih partnera Srbije u mnogim sektorima, pa i u energetici i rudarstvu. Prema podacima alata za praćenje kineskih investicija na globalnom nivou Američkog preduzetničkog instituta (AEI), Kina je do sada u Srbiji samo u energetskom sektoru investirala skoro 1,5 milijardi evra, pisalo je „Vreme“.
Za razliku od Kremlja, koji uplivom ruskog kapitala preuzima udele u vlasništvu firmi u energetskom sektoru, Peking to radi drugačije – kroz investicije, ali i velike kredite kineskih banaka sa državnim garancijama. S obzirom na netransparentnost dobrog dela ovih dilova, često je nejasno da li su neki projekti zapravo realizovani kroz strane direktne investicije, ili se pak radi o zajmovima dobijenim pod nepoznatim uslovima.
Tako je 2018. godine kineske kompanija Ziđin postala većinski vlasnik rudarskog basena RTB Bor, u sklopu kog posluju rudnici bakra i plemenitih metala u Boru i Majdanpeku (jedini takvi u Srbiji). Uplivom novog kapitala i preuzimanjem starog duga ovog nekada moćnog preduzeća, kineska firma se obavezala na bolje poslovanje rudnika u budućnosti, dok je u vlasništvu države Srbije ostao udeo od 36 odsto i plodovi rudne rente.
Veliki deo kineskog uvoza iz Srbije odnosi se upravo na sirovine dobijene eksploatacijom rudnika.
Krajem 2024. godine, pušten je u probni rad Blok B3 termoelektrane na ugalj „Kostolac”, koji su predstavnici vlasti nazvali „najvećim energetskim projektom”. Srbija će, prema pisanju RSE, ovaj kredit vraćati do 2034. godine.
Šta ćemo sa starim elektranama
Srbiji nisu potrebni novi blokovi termoelektrana već da postojeće revitalizuje, odnosno da zatvori one koje je nemoguće odnoviti po ekološkim standardima, a da ostale sredi po njima.
Najveći zagađivači u Srbiji decenijama unazad su stare termoelektrane, koje su izgrađene pre gotovo sedam decenija u okviru rudarskog basena Kolubara, a Srbija mora da ih ugasi kako bi se uskladila sa evropskim normama da izbaci ugalj iz upotrebe do 2050. godine.
Iako Srbija više decenija obećava da će ugasiti najveće zagađivače, ovaj proces kao da se uopšte ne pokreće, a zbog toga se plaćaju i brojni penali u procesu priključenja Evropskoj uniji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Tužno da još jedan od simbola Beograda odlazi u privatni domen, isključivo zbog nesposobnosti aktuelne gradske uprave“, kaže Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu
Nemaju svi gradovi Srbije istu satnicu za jeftinu struju, a ona takođe zavisi i od vrste brojila koje potrošači imaju ugrađeno u domaćinstvima. U periodima povećane potrošnje, ušteda nije mala
Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
