Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Pojedina beogradska stovarišta tonu peleta prodaju od 44.000 do 50.000 dinara, iako je prošle godine cena iznosila od 26.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od kvaliteta energenta.
„Trenutna cena peleta je 47.000 dinara“, kažu za „Vreme“ sa jednog stovarišta. „U pitanju je pelet klase A2, što je ipak kvalitetniji ogrev, a mi jednostavno ne možemo da damo nižu cenu jer je nabavna već dovoljno visoka.“
I na drugim stovarištima, koje nude pelet niže klase, cene ne mogu da se nađu ispod 40.000 dinara. Razlog što je pelet postao papren u odnosu na prošlu godinu jeste nepoverenje građana u obećanja „Srbijašuma“ da će obezbediti dovoljne količine sirovine.
Jer to jednostavno nisu učinili u jesen 2025. godine, pa su potrošači cele grejne sezone imali nestašicu peleta, što se stabilizovalo tek na proleće, kada im ogrev više nije ni bio potreban.
„Imamo 17 šumskih gazdinstava, 67 šumskih uprava. U svim tim jedinicama lokalnih samouprava gde su sedišta gazdinstava i šumskih uprava građani mogu da se jave komercijalnim službama koje će ih uputiti kako da uplate i gde da preuzmu kupljeno drvo“, rekla je za RTS Gordana Jančić, direktorka Sektora za šumarstvo u „Srbijašumama“, koja tvrdi da „drva ima dovoljno“.
Slično je krenula i predsezona 2026. godine. Na pojedinim stovarištima tokom ovog leta nema peleta, što je prirodno stvorio paniku među kupcima, jer su odmah pomislili da će se smrzavati i juriti ogrev tonu po tonu i ove zime.
Pojedini vlasnici stovarišta iskoristili su to da uvedu liste čekanja i opravdaju podizanje cena do 50.000 dinara po toni. Na manjim stovarištima je pelet po pravilu skuplji, a proizvođači se žale da im ga fabrike ne isporučuju ni redovno, ni u dovoljnoj količini.
Analize tržišta koje radi Šumarski fakultet pokazuju da je snabdevenost velikih, ključnih stovarišta u Srbiji uglavnom dobra.
Objašnjavaju i da problema sa kašnjenjem isporuka ima na manjim prodajnim mestima, poput stovarišta građevinskog materijala i drugih trgovina gde prodaja peleta nije glavna delatnost.
„Dobra vest jeste da na većini ključnih stovarišta u poslednje dve sedmice nije bilo povećanja cene peleta. To se međutim ne može reći za neka manja stovarišta u nekim manjim mestima u kojima se beleži povećanje cene gotovo na nedeljnom nivou“, kaže Branko Glavonić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.
Očekuje i povećanje isporuka imajući u vidu, kako kaže, da su dve velike fabrike koje su obavljale remont završile radove i sada kreću u punim obim proizvodnje.
Glavonjić savetuje građanima koji kupuju pelet da detaljno provere cene u različitim skladištima – gde razlike za isti proizvod idu i do 3.000 dinara po toni. Ističe da, ukoliko su u mogućnosti, pelet kupuju direktno u fabrikama gde je jeftiniji i do 10.000 dinara u odnosu na maloprodaju.
Prošle godine je veliki broj građana prešao sa struje na pelet, jer im se zbog promene tarifa više nije isplatilo da se greju na električnu energiju.
Država je početkom 2025. uvela i novi Pravilnik o kvalitetu peleta kako bi uredila domaće tržište i zaštitila kupce. Primena ovog pravilnika na inostrane dobavljače stvorila je ozbiljne zastoje na granicama.
Procedura uzorkovanja i provere kvaliteta na uvozni pelet čekala se između 20 i 60 dana, što je praktično zaustavilo dotok jeftinijeg uvoznog peleta u trenucima najveće krize.
Na to su se nadovezale i vremenske nepogode, što su „Srbijašume“ iskoristile da tvrde da su loši vremenski uslovi u šumama otežali seču i izvlačenje drvnih sortimenata.
Proizvođači peleta ponovo su se suočili sa smanjenim isporukama trupaca iz javnih preduzeća, što ih je primoralo da kupuju skuplje drvo iz privatnih šuma ili da drastično smanje kapacitete rada, a proizvođači su krivili direktno „Srbijašume“. Govorili su da im je u nekim periodima isporučeno manje od 40 do 50 odsto ugovorene sirovine.
Na stovarištima peleta jednostavno nije bilo, a ko se grejao na ovaj ogrev – nije prezimio bez povremenog smrzavanja.
A ko se jednom srzava – naredne godine je puno obazriviji.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
