Rekordna potrošnja struje koja je tokom avgusta u Srbiji išla i preko 100 gigavat-sati, zbog konstantnog rada klima uređaja, naravno da je za posledicu imala i znatno veće račune za struju.
„Struja mi inače stiže 4.000 do 5.000 dinara maksimalno, iako kuvam i imam veliki stan“, kaže Beograđanka Ivana Todorović, koja živi sa mužem i dvoje dece. „Sada je račun bio 7.500 dinara. Šokirala sam se, ali sam se onda setila da gotovo da nismo gasili dve klime većinu meseca. Dobro da nije bio još veći.“
Količina struje koju građani troše tokom jednog ovako užarenog meseca ide i do 12 miliona evra, u zavisnosti od tržišnih uslova, pa mnogima puno znači da upale velike potrošače tokom noći, u periodu jeftine električne energije.
Zato je važno da građani znaju da jeftina, niža, tarifa struje u Srbiji traje osam sati svakog dana, ali se vreme početka razlikuje po regionima i važi samo uz dvotarifno brojilo.
U Beogradu ona važi od ponoći do osam ujutru, u Vojvodini 23 časa do sedam ujutru, a u centralnoj Srbiji od 22 časa do šest ujutru. Ovi termini su isti 365 dana u godini, nevezano od vikenda ili praznika.
Cena kilovat-sata u nižoj tarifi je oko četiri puta manja nego u višoj.
Važna je i vrsta brojila
Zvaničan i tačan broj isključivo jednotarifnih brojila u Srbiji nije javno izdvojen u statistici Elektrodistribucije Srbije, ali se zna da u zemlji ima ukupno oko 3,7 do 3,8 miliona brojila. Većina su dvotarifna, dok su jednotarifna manje zastupljena i uglavnom se nalaze u vikendicama, starijim stambenim objektima ili manjim lokalima.
Većina domaćinstava u Srbiji nikada nije aktivno birala tip svog brojila, jednostavno su dobili ono koje je bilo dostupno prilikom priključenja, a elektrodistribucija odlučuje o vrsti brojila na osnovu tehničkih mogućnosti.
Međutim, razlika između dvotarifnog i jednotarifnog brojila direktno utiče na to koliko i kako građani plaćaju struju svakog meseca. Sa poslednjim poskupljenjima i sniženom granicom za crvenu zonu, sa 1.600 na 1.200 kilovat-časa, ovo pitanje nikada nije bilo aktuelnije.
Jednotarifno brojilo meri ukupnu potrošnju električne energije bez razlikovanja doba dana. Za domaćinstvo koje mesečno troši 500 kilovata, jednotarifno brojilo obračunava svih 500 kilovat-časova po jedinstvenoj ceni za svaku zonu, bez obzira na to kada ste tu energiju potrošili.
Dvotarifno brojilo razdvaja potrošnju na dva perioda: višu tarifu (skuplju, dnevnu) i nižu tarifu (jeftiniju, noćnu). Brojilo beleži koliko su građani potrošili u svakom periodu posebno, a svaki se obračunava po različitoj ceni.
Kako promeniti brojilo
O vrsti brojila može da odlučuje potrošač, ali samo ako tehnički uslovi to dozvoljavaju.
Potrošači koji žele da pređu na dvotarifno brojilo, i imaju mogućnost jeftine struje noću, moraju u lokalnoj distribuciji da podnosu zahtev za izdavanje tehničkih uslova. Po prijemu uslova, treba da angažuju licenciranog električara za eventualna prilagođavanja. Nakon pregleda izvedenih radova plaćaju se troškovi zamene, a cena novog brojila se kreće oko 8.000, plus troškovi MTK prijemnika od oko 1.000 dinara. Nakon pregleda izvedenih radova, korisnik na šalteru plaća troškove zamene jednotarifnog sa dvotarifnim brojilom, a to je oko 1.000 dinara.
Oni koji pak hoće da uvedu jednotarifno, što se isplati ljudima koji imaju vikendice i troše jako malo struje, opet moraju da se obrate distribuciji.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
