Koliko košta struja u danima ekstremnih vrućina

Očekivanja su da dnevna potrošnja struje u Srbiji ove užarene nedelje bude između 100 i 105 gigavat-sati, što je neznatno manje nego tokom najhladnijeg perioda zime.

Kada bi se ova količina kupovala na tržištu na berzi struje, cena 105 gigavat-časova električne energije iznosila bi između sedam do 12 miliona evra, u zavisnosti od tržišnih uslova.

U periodima niskih cena, kada struja košta u proseku oko 70 evra po megavat-času, jedan ovakav dan užarene potrošnje u Srbiji košta oko 7,35 miliona evra. Ako je cena viša od 105 evra po megavat-času, onda električna energija za dan zemlju košta i do 12 miliona evra.

Rastu cene struje na berzi

Cena električne energije na srpskoj berzi struje SEEPEX 2. avgusta je bila u proseku 112 evra po megavat-času, dok je prosek za 3. avgust sličan. Ove cene rastu iz dana u dan, a najviši iznos bio je oko 185 evra po megavat-času.

Ipak, pretpostavlja se da Srbija ne kupuje struju u periodima dana kada je ona najskuplja, a da ima i neke zalihe, koje je kupovala u danima i periodima godine kada je ona bila najpovoljnija.

Srpska berza struje je ove godine uvela i negativne cene struje, pa su one za isporuku 7. juna, pre velikog talasa vrućina, potonule na satnom nivou i do minus 45,5 evra po megavat-satu. To je u Srbiji prvi dublji prodor u negativnu teritoriju, ispod nule, za ovaj segment tržišta.

Kako Srbija skladišti struju

Srbija skladišti električnu energiju pre svega preko reverzibilnih hidroelektrana, dok su moderni veliki baterijski sistemi tek u fazi planiranja i razvoja. Glavni i najveći kapacitet za skladištenje u zemlji jeste RHE „Bajina Bašta“, gde se višak jeftinije struje koristi za pumpanje vode u gornja jezera, a voda se kasnije pušta radi proizvodnje struje u trenucima najveće potrošnje.

Reverzibilna hidroelektrana „Bajina Bašta“ je maksimalne snage od 614 megavata sa mogućom prosečnom godišnjom proizvodnjom preko milijardu kilovat časova električne energije.

Zato Srbija radi na izgradnji još dve takve hidroelektrane – RHE „Bistrica“ i RHE „Đerdap 3“. Prva bi trebalo da ima kapacitet od 650 mevagata, a druga i do 2.400. Prvu treba da grade Japanci, a drugu Amerikanci.

Prethodni rekord

Do sada je najveća letnja potrošnja struje zvanično izmerena 2024. godine, kada je potrošeno 105,8 gigavat-časa električne energije, podaci su Elektromreže Srbije. Najviše se struje troši na području velikih gradova – Beograda, Novog Sada i Niša, a najveći uticaj na visoku potrošnju ima činjenica da ljudi zbog visokih temperatura i tokom noći ne isključuju klima-uređaje kod kuće, ali ni na poslu.

U odnosu na prethodnu godinu, tada smo imali potrošnju veću za deset procenata,  a ona se samo povećava iz godine u godinu. Iz EMS-a su tada rekli da je trend rasta potrošnje struje sličan u svim zemljama u okruženju u odnosu na period pre tropskih vrućina. Potrošnja je svuda povišena za deset do 12 procenata.

Apeli za racionalno trošenje struje

Ministarstvo energetike i Vlada Srbije uputili su hitan apel građanima da racionalno troše električnu energiju zbog ekstremnog toplotnog talasa i niskog vodostaja Dunava, koji otežava rad hidroelektrana.

Premijer Srbije Đuro Macut najavio je da će u ponedeljak biti održana sednica Štaba za vanredne situacije zbog visokih temperatura u Srbiji i situacije sa vodostajem u zemlji i uputio apel građanima da smanje potrošnju struje u narednih deset dana.

„Tema jeste vodostaj, odnosno visoke temperature. Usled toga je i vodostaj nizak, ali pored toga je ugrožena i proizvodnja električne energije. Ona je stabilna za sada, ali je na niskom nivou, i mi imamo potrebu da apelujemo na naše sugrađane da smanje upotrebu velikih potrošača električne energije, klima uređaja, individualno u svojim domovima“, rekao je Macut novinarima nakon otvaranja kampa „Srbija te zove“.

Rekao je i da bi se smanjenjem upotrebe velikih potrošača električne energije, smanjila potreba uzimanja rezervi koje Srbija ima zahvaljujući hidroelektrani na Dunavu, odnosno da se one ne koriste van svojih kapaciteta.

„Apel je da smanjimo potrošnju električne energije. Ovaj apel će trajati narednih desetak dana, jer se toplotni talas očekuje u narednih 10 dana“, kazao je Macut.

Ministarka za rudarstvo i energetiku Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je zbog niskog vodostaja Dunava proizvodnja električne energije u hidrocentrali Đerdap 1 na 20 odsto kapaciteta, dodajući da su svi zaposleni u energetskom sektoru posvećeni tome da se prebrodi situacija sa sušom, i apelovala je na građane da racionalno koriste električnu energiju.

Serviser klima uređaja savetovao je ranije čitaoce  „Vremena” kako da najekonomičnije koriste klima uređaj – da ga pustimo da radi bez prestanka.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.