Srpska berza električne energije uvodi od maja negativne cene struje. Šta one znače i hoće li se odraziti na domaćinstva u Srbiji?
Proizvođači struje će u pojedinim trenucima na berzi bukvalno plaćati kupcima da od njih preuzimaju kilovate.
Ovako bi se mogla objasniti negativna cena struje, koju uvodi srpska berza električne energije SEEPEX. Razlog je povremena prevelika ponuda najviše iz obnovljivih izvora energije, u trenucima kada je potražnja za kilovatima niska, što se uglavnom dešava u periodu između 12 i 16 časova.
Ova promena, koja već postoji u drugim evropskim zemljama, sama po sebi nije ni dobra ni loša, već predstavlja nužan korak u razvoju tržišta obnovljivih izvora energije, piše „Danas“. Njeno uvođenje pokazuje da zemlje, među njima sada i Srbija, još uvek nisu u potpunosti spremne za masovniji udeo obnovljivih izvora energije, jer nemaju dovoljno kapaciteta za skladištenje energije, poput litijumskih baterija, niti dovoljno fleksibilnu potrošnju. Ovo je ujedno i signal da je neophodna dalja modernizacija energetskog sistema.
Do sada je na srpskoj berzi bilo ovakvih pojava, ali su cene bile ograničene na nulu i nisu odlazile u minus. Prema rečima izvršnog direktora SEEPEX-a Miloša Mladenovića, samo u prvom kvartalu na SEEPEX tržištu za dan unapred zabeleženo je 69 sati sa nultim cenama, u poređenju sa svega osam takvih sati u istom periodu prethodne godine.
Sagovornici „Danasa“ ističu da se negativne cene električne energije neće odnositi na građane, jer domaćinstva imaju fiksne ugovore sa Elektroprivredom Srbije (EPS).
Viši konsultant za energetsko modeliranje u kompaniji Mott MacDonald Nenad Jovanović kaže za „Danas“ da se negativne cene struje neće odnositi na građane, objašnjavajući da je to regulisano tržište. Dodaje da ni privreda u kratkom roku ne bi mogla da ostvari benefite, jer kompanije obično zaključuju fiksne ugovore sa EPS-om na godinu dana ili duže.
Jovanović kao najvećeg dobitnika vidi EPS koji će, kako kaže, biti u povoljnijoj poziciji, jer će u pojedinim situacijama uvoziti struju po veoma niskim ili čak negativnim cenama, a istovremeno naplaćivati preuzimanje viškova od proizvođača iz obnovljivih izvora energije.
Energetski konsultant Dejan Stojadinović ocenjuje da bi uvođenje negativnih cena električne energije moglo doneti određene koristi i privredi i energetskom sistemu Srbije, ali samo uz paralelno primenjivanje dinamičkih tarifa i dodatna ulaganja u infrastrukturu.
Evropska unija ima cilj da do 2030. godine udeo obnovljive energije u potrošnji dostigne 42,5 odsto. Hrvatska je postavila isti cilj kao i EU, Grčka je postavila za nijansu veći cilj od 43 odsto, a Rumunija (38,3 odsto), Bugarska (35 odsto) i Srbija (33,6 odsto) su postavili niže ciljeve od evropskog standarda.
U poređenju sa članicama EU iz regiona, Srbija ima najmanje zelenih kilovata, a i najsporije podiže kapacitete za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, piše Nova ekonomija.
Srbija i dalje veliki deo proizvodnje električne energije zasniva na fosilnim gorivima, dok zastarele elektroenergetske mreže najviše usporavaju ovu tranziciju, pokazuje novi izveštaj o obnovljivim izvorima energije u jugoistočnoj Evropi kompanije Sinekst.
U poslednjih nekoliko godina Srbija je ipak povećala kapacitete za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, poput vode, vetra i sunca. Ukupna snaga tih postrojenja porasla je sa 3,7 na 4,35 gigavata. Najveći deo i dalje dolazi iz hidroelektrana, ali najbrži napredak beleži energija dobijena od vetra. Dok je solarna energija u većini zemalja jugoistočne Evrope bila glavni pokretač rasta obnovljivih izvora, Srbija je bila izuzetak, jer je vetar činio 71 odsto svih novih kapaciteta u 2025. godini.
Izvor: Danas/Nova ekonomija/Vreme
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Energetska sigurnost Srbije i dalje delom zavisi od ruskog gasa i ograničenih skladišnih kapaciteta za isti. Iako se o promeni takve politike govori godinama, konkretnih pomaka nema
Za dostojanstven život u Srbiji potrebno je oko 154.000 dinara mesečno, a prosečna plata je gotovo 30 hiljada dinara niža. Za one koji rade za minimalac, razlika je još veća
Isplata jednokratne novčane pomoći od 6.000 dinara traje do danas, 25. septembra. Ali građani mogu ovaj iznos i kasnije da podignu
Fabrika obuće Vero iz Apatina pokrenula je likvidaciju. Kompanija je zapošljavala oko 300 ljudi, a 90 radnika je do sada dobilo otkaz
Računi za struju pojedinih građana biće niži tokom predstojeće grejne sezone. Ko sve spada u tu kategoriju
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
