Zašto se strmoglavila samo srpska berza struje

Od 1. januara 2026. godine srpski SEEPEX, berza struje, ide samo na dole: za prva tri meseca pala je za 11 odsto, pokazao je izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice. Uzrok verovatno leži u porezu na prljavu energiju koji je uveden u isto vreme. Ipak, postavlja se pitanje – kako samo Srbija beleži pad?

Trgovani obimi na četiri berze električne energije Zapadnog Balkana, posmatrano zajedno, ukupno su porasli. Obimi albanske berze su se gotovo udvostručili, crnogorski su porasli za 49 odsto, a berza struje u Severnoj Makedoniji beleži skok za 19 odsto.

Uzrok lošeg rezultata Srbije možda leži u tome što se srpska berza više oslanja na trgovinu zasnovanu na tranzitu, posebno tamo gde je CBAM smanjio privlačnost takvih strategija.

Uticaj takse na Balkan

Energetska zajednica je uradila procenu uticaja poreza na emisije ugljeni između Evropske unije i država Zapadnog Balkana, koji je poznatiji kao CBAM. Analiza se odnosi na uticaj prekogranične takse na CO2 za šest zemalja Zapadnog Balkana – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Srbiju, Severnu Makedoniju i Kosovo*, kao i na susedne države članice EU – Bugarsku, Grčku, Hrvatsku, Rumuniju, Mađarsku i Italiju.

Preliminarni podaci ukazuju na to da su procenjene razlike u cenama električne energije u prvom kvartalu 2026. godine između država članica EU i susednih ugovornih strana Energetske zajednice dva do tri puta veće nego u istom periodu 2025.

„U tipičnim tržišnim uslovima takve razlike u cenama bi pokrenule povećane prekogranične tokove električne energije iz oblasti sa nižim cenama ka onima sa višim, doprinoseći konvergenciji (izjednačavanju) cena. Međutim, opstajanje povišenih razlika sugeriše da je ovaj mehanizam prilagođavanja cena bio samo delimično efikasan tokom posmatranog perioda”, navodi se u izveštaju koji prenosi Biznis.rs.

Kao rezultat toga tržišta EU sa višim cenama, uključujući Italiju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, nisu mogla u potpunosti da iskoriste prednosti jeftinije električne energije dostupne u susednim sistemima Zapadnog Balkana, ocena je izveštaj.

Razlike u ceni

Dnevne cene dan-unapred u zonama Zapadnog Balkana kretale su se u širokom rasponu tokom kvartala (između približno 40 i 150 evra/MWh) i, što je još indikativnije, oštro su odstupale od mađarskog repera, koji je ostao u rasponu od 120-180 evra/MWh tokom celog prvog tromesečja ove godine.

Ova divergencija, koja nije primećena 2025. godine, jedan je od najjasnijih signala strukturne promene koja se dogodila implementacijom CBAM-a u dnevnim podacima, navodi Energetska zajednica.

Taksa za Srbiju niža samo od one za BiH

Srbiji je iznos takse određen na 78,45 evra/tCO2eq i jedino Bosna i Hercegovina plaća višu taksu od ostalih država Zapadnog Balkana.

Sekretarijat Energetske zajednice u izveštaju konstatuje da zapažanja iz prvog kvartala primene CBAM, iako uspostavljaju polaznu osnovu, nisu dovoljna za donošenje čvrstih zaključaka o trajnim strukturnim efektima primene ovog mehanizma.

„Više faktora je istovremeno oblikovalo podatke, a izolovanje specifičnog doprinosa CBAM-a zahteva duži period posmatranja. Ne očekuje se da će hidrološki i sezonski uslovi koji su oblikovali prvi kvartal ove godine potrajati. U periodima slabije hidrologije, koji su uobičajeni u drugoj polovini godine, Zapadni Balkan obično uvozi električnu energiju iz EU i primećeni obrasci se mogu preokrenuti”, navodi se.

Istovremeno, očekuje se da će rastući kapaciteti solarnih elektrana širom regiona proizvesti značajnu snagu tokom proleća i leta, potencijalno generišući ponovne uslove suficita, čak i kada dostupnost hidroenergije opadne. Naredni kvartali će otkriti kako ove različite konfiguracije snabdevanja interaguju sa CBAM-om.

Ključna pitanja za naredne kvartale uključuju – da li se nastavlja delimični oporavak korelacije cena i obima trgovine ZP6–EU, da li će se obrasci preusmeravanja primećeni u prvom tromesečju učvrstiti i kako će se slika razvijati dok se hidrološki uslovi normalizuju, a solarna proizvodnja raste, ocenjeno je u izveštaju.

Šta je CBAM

Mehanizam za prekogranično usklađivanje cena ugljenika, skraćeno CBAM, instrument je Evropske unije koji uvodi takse na uvoz određenih proizvoda u EU, kako bi se izjednačili troškovi emisija ugljenika sa onima koje plaćaju kompanije unutar EU.

Pored dekarbonizacije globalne industrije, cilj ovog mehanizma je sprečavanje „curenja ugljenika”, odnosno premeštanja proizvodnje u zemlje sa manje strožim klimatskim propisima.

Drugim rečima, EU želi da zaštiti konkurentnost svoje industrije i proizvođače električne energije koji usled politika dekarbonizacije već plaćaju visoke troškove, od priliva jeftinijih proizvoda iz zemalja gde takvi troškovi ne postoje.

Ideja je da se postignu isti uslovi za sve učesnike na tržištu. Ovaj mehanizam nije ni u kom slučaju način kažnjavanja konstruisan u EU, jer je on prevashodno osmišljen da zaštiti evropsko tržište od priliva emisiono intenzivnih proizvoda sa istoka. Ipak, region Zapadnog Balkana, kao trgovinski partner Evropske Unije, direktno je pogođen.

Izvor: Biznis.rs/Vreme

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!