Srbija četiri decenije čeka nove hidroelektrane. Sada, kada je na korak od gradnje RHE "Bistrica" i RHE "Đerdap 3", netransparantne radnje i strahovit porast troškova kvare opšti utisak
Pompezno se u Srbiji najavljuje izgradnja dve reverzibilne hidroelektrane.
„U hidro sektoru su dva najvažnija projekta u razvoju – i RHE ’Bistrica’ i RHE ’Đerdap 3’“, rekla je ministarka Đedović Handanović za Radio Beograd 1 sredinom juna 2026. godine.
Ipak, njihovu izgradnju prati čitav set neregularnosti i nejasnoća – od stranih partnera koji isključivo traže da samo njihove kompanije učestvuju u poslu, preko dupliranja vrednosti posla, do nameštanja posla na koji se čeka 40 godina da se potpiše baš okviru velikog projekta režima – izložbe Ekspo 2027.
Vrednost povećana 114 odsto za godinu dana
„Bistrica nam je veliki projekat, nekada smo mislili da će biti 700 miliona, ali sada vidimo da će izaći 1,2 milijarde”, izjavio je Aleksandar Vučić 31. jula 2023. godine. To „nekada” je bilo samo šest meseci ranije, a godinu dana ranije Ministarstvo infrastrukture je, u okviru Prostornog plana reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Bistrica“ navelo da je orijentaciona vrednost investicije 560 miliona evra, pisalo je „Vreme“.
Po tome ispada da je inflacija najviše od svega pogodila baš reverzibilne hidroelektrane, pošto je investiciona vrednost RHE „Bistrica“ za samo godinu dana povećana 114 odsto, daleko više od, recimo, hrane i energenata. Od tada cena izgradnje vrtoglavo raste, iako suštinski nije došlo do bilo kakvog unapređenja tehnologije ili tržišnih poremećaja koji bi to opravdali.
Već u oktobru 2022. EPS je izneo novu procenu od 625 miliona evra, u junu 2023. Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) podiže cenu na 835 miliona evra u okviru „Plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028.”, da bi Vučić prilikom posete Priboju 2023. još jednom podigao letvicu na neverovatne 1,2 milijarde evra za elektranu kapaciteta 650 megavata.
Sa Kineza na Japance
RHE „Bistrica“ je zapravo stari projekat za koji je EPS još u martu 2012. potpisao Memorandum o razumevanju sa kanadskim Lavalinom i kineskim China Nuclear Power Engineeringom, nakon čega je izgleda pao u zaborav, sve dok nije aktuelizovan posle serije havarija u EPS-u u decembru 2021. godine.
Ipak, geopolitička dešavanja i rat u Ukrajini, te često nezavidni rezultati kineskih kompanija na raznim projektima u Srbiji, netransparentnost, korupcija, niski ekološki standardi, kao i kašnjenja radova i plaćanja podizvođačima, naveli su srpske vlasti da promene odluku i da za „Bistricu“ izaberu japanske komapnije kao pouzdanije partnere, pisao je Demostat 2023. godine
Za projektantski deo posla trebalo bi da bude zadužena Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA), dok bi Japanska banka za međunarodnu saradnju (JBIC) obezbedila finansije.
Ovog leta su iz Ministarstva energetike i Japanske agencije za međunarodnu saradnju rekli da će zvaničan ugovor o zajmu sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju, koja je ključni partner na ovom poslu – biti svečano sklopljen tokom Ekspa 2027.
Foto: EPSHE Bistrica
Samo Amerikanci mogu u „Đerdap 3“
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je početkom jula 2026. da je šest kompanija na javnom pozivu izrazilo zainteresovanost za izgradnju reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“.
Plan je megalomanski – da projektovani kapacitet od 2.400 megavati bude proširen za dodatnih 400 megavata iz obnovljivih izvora vetra i sunca, čime bi „Đerdap 3“ postao hibridni energetski gigant i zvanično najveća baterija Evrope sa planiranim završetkom do 2038. godine.
Strateškog partnera će birati Radna grupa Vlade, što nije u skladu sa propisom o javnim nabavkama, a iz Sporazuma se vidi i da će se on birati iz redova američkih kompanija koje budu na osnovu pisma o zainteresovanosti iskazale interesovanje. Drugim rečima, pravo da učestvuje u ovom postupku neće imati kompanije izvan SAD-a.
Rumunsko pitanje i životna sredina
Rumunija je još pre dve godine upozorila da izgradnja „Đerdapa 3“ ne sme da ugrozi stabilnost rada postojećih zajedničkih hidroelektrana „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“. Tada je rumunski ministar energetike Sebastijan Burduža poručio da Bukurešt neće podržati rešenje koje bi moglo negativno da utiče na postojeći sistem na Dunavu.
Zbog toga su u toku razgovori između nadležnih ministarstava dve zemlje i zajedničkih komisija koje procenjuju hidrološke i ekološke posledice projekta.
Pored međunarodne dimenzije, projekat već godinama izaziva i pitanja o mogućem uticaju na životnu sredinu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Suša i ekstremne temperature sve ozbiljnije ugrožavaju srpsku privredu, a posledice bi građani mogli da osete kroz skuplju hranu, veću inflaciju i slabiji privredni rast. Ekonomisti upozoravaju da bi šteta po Srbiju mogla biti veća nego u Evropskoj uniji
Radovi na kompleksu Ekspo napreduju, ali moraju dodatno da se ubrzaju, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obilaska gradilišta sa kineskim ambasadorom Li Mingom. Najavio je dolazak još 1.000 radnika iz Kine
Država nudi da građanima plati 50 odsto nove stolarije kako bi se sačuvala energija. Koliko je ovaj projekat zaista uspešan? Mogu li zainteresovani lako do novih vrata i prozora, a Srbija do uštede energenata za grejanje ili hlađenje?
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
