Plitko i vruće: Kakav ćemo Dunav imati

Dunav je ovog leta na pojedinim mestima dostigao rekordno niske nivoe, dok su se slični problemi pojavili i na drugim velikim evropskim rekama. Posledice se već osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima.

Ovogodišnja suša otvara važnije pitanje: da li će niski letnji vodostaji zbog klimatskih promena postajati sve češći?

Na ulasku Dunava iz Hrvatske u Srbiju, kod Bezdana, 5. avgusta izmerena je dubina od svega 169 centimetara, najmanja otkako se vrše merenja na toj lokaciji.

Uz visoke temperature, dugotrajan izostanak padavina i promene u snežnom pokrivaču Alpa, veliki delovi dunavskog sliva ostali su bez uobičajenih zaliha vode. Problem više nije samo ovogodišnji vodostaj, ako se slični ekstremi budu ponavljali, od plovidbe i proizvodnje električne energije do poljoprivrede i vodosnabdevanja, sve veći broj sistema moraće da se prilagođava novim hidrološkim uslovima.

Gde je nestao Dunav u Srbiji

Iako je veliki broj reka ovog leta imao nizak vodostaj, posebno se izdvaja Dunav, koji je u Vojvodini bio u najlošijem stanju tokom celog toka. Uzrok za to je izostanak padavina u slivu Dunava, Save i Tise. Sava je najveća pritoka Dunava po količini vode, a Tisa po površini sliva.

Sava i Tisa su kao i Dunav na granici istorijskog minimuma. To kao važan faktor ističe redovna profesorka Građevinskog fakulteta u Beogradu Jasna Plavšić.

AP Photo/Darko Vojinovic

„Imajući u vidu da u celoj Evropi ovog leta nedostaju padavine, kao i da zimus nije bilo previše snega, može se reći da ovogodišnji rekordno niski nivoi velikih reka predstavljaju izuzetan ekstrem. Ovaj hidrološki ekstrem je kombinovana posledica navedenog i tekućih vremenski uslova odnosno dugotrajne visoke temperature i deficita padavina, ali i uticaja dugoročnih trendova u globalnom zagrevanju, to jest klimatskih promena”, kaže Plavšić.

Fenomen koji je trenutno aktivan s Dunavom i drugim evropskim rekama naziva se hidrološka suša, objašava Plavšić za „Vreme”.

„Malovodni periodi kao što je ovaj predstavljaju dugotrajne pojave izazvane nedostatkom padavina. Ako u dužem periodu nema dovoljno padavina, zalihe vode u rečnim slivovima se iscrpljuju i rekama teku sve manje količine vode. U tom smislu ovaj donji ekstrem je po karakteru potpuno drugačiji od poplava kao gornjeg ekstrema, jer se poplave dešavaju relativno naglo, a u poređenju sa sušama brzo i prolaze. Za iscrpljenje zaliha vode u slivovima je potrebno neko vreme, ali isto tako je potrebno vreme i da se one nadoknade kada se padavine pojave. Zato hidrološke suše kasne za meteorološkim sušama, to jest nedostatkom padavina”, objašnjava profesorka Građevinskog fakulteta.

Problemi koje je Dunav napravio

Niski vodostaj Dunava pravi nekoliko vrsta problema. Otežava vodeni saobraćaj, koji nije bio obustavljen, ali su se brodovi kretali s manjim teretom, dok su turistički brodovi otkazivali ili skraćivali ture.

Samim otežavanjem plovidbe ugrožena je trgovina i protok naftnih derivata. To je posebno značajno jer je Dunav bitan kanal za protok naftnih derivata iz crnomorskog regiona koji iz luke u Konstanci idu širom Evrope uzvodnim tokom Dunava.

Reke takođe postaju inkubator za razne vrste bakterija pa stručnjaci ne savetuju kupanje u rekama. Voda je stoga bila sve nižeg kvaliteta, kada je reč o vodi za piće, dok ribolovačka udruženja ne savetuju konzumiranje riba iz reka.

Živi svet u rekama nije ugrožen samo zbog nedostatka vode u rekama, već i zbog niza drugih faktora, kaže profesorka Plavšić.

„Živi svet je ugrožen i slabijim kvalitetom vode – veća temperatura vode, manje kiseonika u vodi, manja mogućnost razblaživanja zagađujućih materija koje dospevaju u reke. Odsecanje rukavaca je problematično za kretanje i razmnožavanje riba, a slično je i za faunu u močvarnim područjima pored reka koja se isušuju u beskišnom periodu”, navodi naša sagovornica.

Evropi je Dunav i u energetskom aspektu važan. Na toj reci se nalaze nuklearne i termoelektrane, koje rade u smanjenom obimu zbog niskog vodostaja. Mađarska nuklearka PAKŠ radi na minimalnom kapacitetu, zbog ograničene količine vode koja je neophodna za hlađenje. Od postojeća četiri reaktora radi samo jedan, što je prvi put u 44 godine da je mađarski gigant sveden na minimum, prenosi Rojters.

Foto: Daniel Kiss

Takođe hidroelektrane rade smenjenim kapacitetom zbog nedostatka vode. Krajem jula Đerdap je radio s dotokom vode od 1.600 kubnih metara u sekundi, što je daleko niže od biološke granice minimuma koja iznosi 2.350 kubika u sekundi. Proizvodnja električne energije u hidroelektranama su tokom jula dostigle dnevni minimum od 407 megavat časova, tek petina od 2.147 megavat časova koliko je iznosila najviša proizvodnja, podaci su portal Energyflux.

Usporavanje energetskih postrojenja direktno utiče na proizvodnju električne energije, a brojne evropske države pozivaju na racionalno trošenje. To automatski pokreće veću potražnju za strujom, koje je u ovakvim periodima manje, a samim tim cena je viša.

Poljoprivrednici koji zbog suša zavise od navodnjavanja, našli su se u problemu jer je nivo Dunava opao. Ipak, vode u kanalima za navodnjavanje bilo je u prihvatljivim merama, napominjali su zvanični organi. Pored niskog vodostaja reka, poljoprivredu ugrožava i smanjenje vlažnosti vazduha što je ugrozilo useve kukuruza, soje i šećerne repe.

Plavšić podseća da problem s niskim vodostajem reka može ugroziti i vodosnabdevanje, pogotovo na manjim rekama.

„Mora se primetiti da je vodosnabdevanje bilo znatno ugroženije 2024. kada je preko 60 mesta u Srbiji imalo restrikcije i kada je suvi i topao period trajao skoro tri meseca. Ove godine se čini da je manje restrikcija, što govori da isti ili slični vremenski uslovi mogu dovesti do različitog nivoa rizika u vodosnabdevanju u zavisnosti od drugih faktora, kao što je na primer stanje zaliha vode u akumulacionim jezerima i u podzemnim vodama”, podseća Plavšić.

Budućnost Dunava

Projekcije za Dunavski sliv ukazuju da bi buduća proizvodnja hidroenergije mogla da opada, naročito tokom letnjih meseci, zbog promena u dostupnosti vode.

Ekosistem se nalazi u krizi jer se Dunav spuštao do minimuma neophodnih za životinjski i biljni svet. Klimatske projekcije ukazuju da bi se mogli povećavati periodi tokom kojih ekološke potrebe za vodom neće biti zadovoljene. Prosečna temperatura vode mogla bi u periodu 2021–2050. godine porasti za oko 1,7 stepeni u odnosu na period 1971–2000, dok se za letnje mesece projektuje porast od oko četiri stepena ili više. Očekuje se i povećanje broja dana sa ekstremno visokom temperaturom vode, iznad 28 stepeni.

U toplijim i suvlјim delovima Dunavskog sliva očekuje se veća potreba za vodom za navodnjavanje zbog smanjenja letnjih padavina. Južni i istočni delovi sliva, uključujući Srbiju, očekuju se među područjima koja će biti posebno izložena sušama i nestašici vode.

Projekcije pokazuju da problem možda neće biti samo u ukupnoj količini vode, već i u njenom rasporedu tokom godine. Letnje padavine u karpatskom regionu mogle bi, prema projekcijama, da se smanje za oko 20 odsto, dok bi zimske mogle da porastu za 5 do 20 odsto do 2100. godine. Istovremeno se očekuje skraćivanje perioda sa snežnim pokrivačem.

FOTO: TANJUG

U južnim i istočnim delovima Dunavskog sliva predviđa se pad ukupnog godišnjeg rečnog protoka, dok bi zapadni i severni delovi mogli imati drugačiji trend. Za sušne mesece projekcije do 2050. pokazuju promene prosečnog protoka od povećanja od četiri do smanjenja od 19 odsto, u zavisnosti od područja.

To znači da budući problem možda neće biti jednostavno manje vode, već promenjen hidrološki režim – manje pouzdana dostupnost vode tokom leta, uz moguće veće protoke i veći rizik od poplava tokom zime.

Ako niski vodostaji postanu učestaliji, pitanje više nije samo kako prebroditi jednu sušnu godinu, već kako prilagoditi infrastrukturu i privredu uslovima u kojima su niski letnji vodostaji češći.

Kako se mogu rešiti problemi

Rumuni pokušavaju da preusmere Dunav kontrolisanim eksplozijama u blizini nuklearne elektrane Černavoda, kako bi obezbedili dovoljan protok za hlađenje postrojenja. Detoniraju kamene prepreke i potapaju barže pune kamenja kako bi preusmerili tok Dunava bliže elektrani. Ipak, kako je Dunav i dalje na niskom nivou Rumuni su se odlučili na privremeno gašenje oba nuklearna reaktora.

Rešenje za poljoprivredu u nekim krajevima, gde priroda dozvoljava poput juga Srbije, odnosno leskovačkog kraja je korišćenje podzemnih voda za navodnjavanje, prenosi Dojče vele.

Suše su složen problem i potrebna je velika koordinacija za rešavanje tog problema. Koordinacija je potrebna na nivou celog sliva reke, što na primeru Dunava uključuje 19 država. Plavšić podseća da su u Srbiji pokrenute mere za rešavanje problema poplava kao suprotnog ekstrema, dok se problemom suša niko nije sistemski bavio.

„Borba protiv ovakvih ekstrema treba i mora da bude sistemska. Drugim rečima, treba da imamo planove upravljanja vodnim resursima, kao i planove prilagođavanja na klimatske i druge promene u raznim sektorima. Ovim planovima moraju da prethode ozbiljne procene klimatskih i drugih opasnosti i rizika. Bez poznavanja realne ugroženosti, ne mogu se preporučiti efikasne i održive mere. U Srbiji je urađena procena rizika od poplava i krenulo se sa izradom plana upravljanja rizikom od poplava, ali za suše nije još urađeno ništa”, zaključuje Plavšić.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.