Dok vlast Srbiju predstavlja kao „ekonomskog tigra“, desetine hiljada građana svake godine odlaze na sezonski rad u Hrvatsku i Crnu Goru. Najviše se traže konobari, kuvari, recepcioneri i pomoćni radnici u turizmu
Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću optužbe na račun Hrvatske i Crne Gore da rovare protiv Srbije, da vode protiv nje „hibridni rat”, dođu mu kao uzrečica. A zašto to čine? Pa zato, objašnjava Vučić, što su članica NATO-a, Evropske unije, Evrozone i Šengena Hrvatska i Crna Gora koja je članica NATO-a i na korak do članstva u EU ljubomorne na fantastična dostignuća Srbije.
Ipak, svake letnje sezone desetine hiljada državljana Srbije napušta posao u domovini koju su naprednjaci proglasili „ekonomskim tigrom” i odlazi u susedne države da radi.
Zbog toga je Infostud istražio koje su procedure potrebne za privremeni rad u ovim zemljama.
Iako nema zvaničnih podataka, nezvanične procene pokazuju da Hrvatskoj tokom letnje sezone nedostaje između 50.000 i 70.000 radnika, dok Crnoj Gori nedostaje oko 25.000 radnika na Jadranskom primorju. Najveća potražnja je za kuvarima, konobarima, baristima, pomoćnim radnicima, recepcionerima, sobaricama i drugim sezonskim radnicima u turizmu i ugostiteljstvu.
Godinama unazad najveći broj sezonaca dolazi upravo iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Sezona obično traje od polovine maja do druge polovine septembra. Prema procenama hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom prošle godine radnicima iz Srbije izdato je više od 25.000 radnih dozvola.
David Antonijević, osnivač agencije za zapošljavanje Friendly HR, kaže da su radnicima iz Srbije koji žele da rade na Jadranu tokom letnje sezone najpre potrebni važeći pasoš i potvrda o nekažnjavanju.
Agencija Friendly HR bavi se posredovanjem između poslodavaca iz Hrvatske i Crne Gore i radnika koji su zainteresovani za sezonski rad. Poslodavci preko agencije daju oglas za određeni profil radnika, a agencija umesto njih traži kandidate i vrši preliminarnu selekciju.
„Od poslodavaca krajem decembra dobijamo zahteve za potrebnim profilima radnika za predstojeću sezonu. Potraga za kadrovima počinje već u januaru, kada oglašavamo otvorene pozicije, prikupljamo prijave i sprovodimo preliminarnu selekciju kandidata. Finalni razgovor potom organizuje sam poslodavac, bilo onlajn ili uživo. Važno je naglasiti da usluge posredovanja naplaćujemo isključivo od poslodavaca, dok kandidati naše usluge ne plaćaju“, ističe David.
Osim preko agencije, kandidati mogu i direktno da apliciraju na sajtovima poslodavaca koji potražuju radnike iz regiona za rad na Jadranu.
Poslodavci za većinu sezonskih pozicija pre svega traže prethodno radno iskustvo i praktična znanja potrebna za obavljanje posla. Kada je reč o zanimanjima poput kuvara i konobara, značaj ima i odgovarajuća srednja stručna sprema, odnosno formalno obrazovanje povezano sa tim poslom.
Pored iskustva i stručnih kvalifikacija, poželjno je i znanje stranih jezika, imajući u vidu da je među gostima na Jadranskom primorju sve više stranih turista.
Radnu i boravišnu dozvolu za sezonskog radnika pribavlja poslodavac kod nadležnog organa u Hrvatskoj ili Crnoj Gori.
Da bi sezonski radnik ostvario prava koja proističu iz radnog odnosa na isti način kao i državljani, odnosno zaposleni u Hrvatskoj ili Crnoj Gori, neophodno je da potpiše ugovor o radu.
Strani radnici i u Hrvatskoj i u Crnoj Gori moraju biti prijavljeni, odnosno moraju imati ugovor o radu. Takođe, moraju posedovati dozvolu za boravak i radnu dozvolu, koju pribavlja poslodavac.
Dozvola za boravak i rad uglavnom važi koliko i sam sezonski angažman, odnosno koliko traje period na koji je zaključen ugovor o radu. Na zahtev poslodavca, dozvola može biti produžena.
U praksi se dešava i da poslodavci, ukoliko postoji potreba za radnom snagom i obostrano zadovoljstvo saradnjom, zadrže radnike i nakon završetka turističke sezone.
David Antonijević ističe da kandidati koji žele da se okušaju u sezonskom radu, posebno ako to rade prvi put, treba pažljivo da pročitaju ugovor koji potpisuju sa poslodavcem.
Veoma je važno da se unapred precizno definišu smeštaj i hrana, jer u gotovo 90 odsto slučajeva poslodavac obezbeđuje ove uslove.
„Važno je da kandidati znaju kakav tip smeštaja im se nudi, koliko je udaljen od radnog mesta, kao i broj obroka koji im je obezbeđen tokom radnog dana. Takođe, potrebno je jasno definisati radno vreme, broj radnih dana u nedelji i način obračuna zarade“, objašnjava David.
U praksi, sezonski rad često podrazumeva rad šest dana nedeljno, uz mogućnost prekovremenog angažovanja. Zbog toga je posebno važno da način obračuna i isplate prekovremenog rada bude unapred precizno ugovoren.
Preporuka je da se prekovremeni sati isplaćuju zajedno sa redovnom zaradom na mesečnom nivou, kako bi obe strane imale jasna i transparentna očekivanja.
Prema rečima sagovornika, postoji značajna razlika između rada u velikim i renomiranim hotelskim lancima i rada kod manjih privrednika.
U velikim hotelskim lancima plata može biti nešto niža, ali su ugovoreni uslovi gotovo po pravilu ispunjeni. Kod manjih poslodavaca često se nudi veća zarada, ali iza toga može stajati sedmodnevni rad po 10 ili više sati dnevno.
Takav rad ni u Hrvatskoj ni u Crnoj Gori nije zakonom dozvoljen, ali se u praksi dešava da pojedini poslodavci svesno krše pravila. Zbog toga kandidati treba posebno da obrate pažnju na radno vreme i obračun prekovremenog rada.
Na pitanje kakva su prava sezonskih radnika na Jadranu i koji su mehanizmi da ih zaštite, David Antonijević ističe da je ugovor ključna zaštita.
„Ako nisu temeljno definisali ugovor ili su verovali na reč, gotovo nikakvi. Zato je važno da se pažljivo raspitaju o svim detaljima kako samog posla, tako i smeštaja i drugih pogodnosti koje nudi poslodavac. Takođe, da pažljivo pročitaju ugovor koji potpisuju i obrate pažnju šta im se u tim ugovorima garantuje. Šta su im obaveze, a šta prava. Jer ugovor je jedina zaštita ukoliko dođe do nepredviđenih situacija“, kaže sagovornik Infostuda.
On savetuje kandidatima da se pre potpisivanja ugovora informišu o poslodavcu. Preporuka je da pročitaju recenzije i iskustva drugih radnika, koja se za većinu poslodavaca mogu pronaći na internetu.
Na taj način kandidati mogu dobiti realniju sliku o uslovima rada, smeštaju, isplati zarade i odnosu poslodavca prema zaposlenima.
Ne manje važno je i da kandidati pripreme adekvatan i jasan CV kojim će konkurisati za određenu poziciju. U biografiji treba posebno istaći iskustvo koje je relevantno za posao za koji se prijavljuju.
„U praksi se često dešava da kandidat konkuriše, na primer, za poziciju konobara, a da u biografiji ne istakne relevantno iskustvo iz ugostiteljstva, već akcenat stavi na radno iskustvo iz potpuno drugih oblasti. Poslodavcima je najvažnije da prepoznaju iskustvo i veštine koje su direktno povezane sa pozicijom za koju kandidat aplicira“, objašnjava David Antonijević.
Izvor: Infostud
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Cene goriva i nafte su svuda u padu osim u Srbiji, gde su i evrodizel i benzin poskupeli za dva dinara. Stručnjaci objašnjavaju da je razlog za to što Srbija ima najviše akcize u regionu
Srbija četiri decenije čeka nove hidroelektrane. Sada, kada je na korak od gradnje RHE "Bistrica" i RHE "Đerdap 3", netransparantne radnje i strahovit porast troškova kvare opšti utisak
Građani Srbije nastavili su da se intenzivno zadužuju kod banaka. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, dug stanovništva u junu iznosio je 2.099 milijardi dinara, dok su gotovinski krediti prvi put premašili 1.000 milijardi dinara
Sredina 2026. godine ostaće upamćena kao trenutak kada je veštačka inteligencija iz faze neobuzdanog romantizma naglo prešla u fazu surovog ekonomskog realizma. Ne zato što je tehnologija podbacila, već zato što su investitori počeli da postavljaju pitanje: ko će, kada i na koji način vratiti bilione dolara uloženih u AI?
Srbija je od 2016. godine povećala uvoz struje gotovo četiri puta, pokazuju izveštaji Agencije za energetiku. Za isto vreme, izvoz je gotovo dupliran. Pitanje je kako će se završiti 2026. godina jer je u njoj izvoz električne energije u EU - potpuno stao
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
