Predizborno treće oko

Branimir Nestorović nije bio otet. Nisu ga odvele ni vanzemaljske civilizacije, o kojima je godinama govorio. Dok su članovi Predsedništva Pokreta “Mi – snaga naroda” tvrdili da ne znaju gde im je predsednik i da već danima ne uspevaju da stupe u kontakt s njim, Nestorović je, prema sopstvenim rečima, boravio u Moskvi.

Tamo je, kaže, bio primljen “na najvišem nivou”, dok je njegov pokret dobio status “strateškog partnera”. Iz glavnog grada Rusije vratio se sa političkim zadatkom.

“Imali smo zahtev od ljudi iz Ruske Federacije da okupimo sve rusofilske stranke i pokrete u Srbiji”, rekao je Nestorović.

Među organizacijama koje bi trebalo da budu deo tog bloka pomenuo je i Pokret socijalista Aleksandra Vulina – čoveka od posebnog poverenja Moskve, ali i jednog od najodanijih saradnika Aleksandra Vučića.

Nestorović nije otkrio ko su ljudi iz Rusije sa kojima je razgovarao, ko ga je primio “na najvišem nivou”, niti koja je institucija njegovom pokretu dodelila status strateškog partnera. Dodao je, međutim, da je naknadno u ruskoj ambasadi u Beogradu dobio potvrdu da sâm može da odluči sa kim će izaći na izbore.

“Dobio sam potvrdu u ruskoj ambasadi da apsolutno imam pravo da raspolažem bilo čime, uključujući i da li ću ići sa Vulinom”, rekao je Nestorović.

PREKO VULINOVIH LJUDI DO TITOVA

Izvor “Vremena”, dobro obavešten o dešavanjima u ruskom političkom establišmentu, kaže, međutim, da Nestorović u Moskvi nema direktne odnose sa visokim nivoima vlasti. Prema njegovim saznanjima, kontakte su mu otvorili lobisti povezani sa Aleksandrom Vulinom.

Nestorović se, prema informacijama našeg sagovornika, sastao sa Borisom Titovim, specijalnim predstavnikom predsednika Rusije za odnose sa međunarodnim organizacijama. Ovaj izvor njegovu ulogu poredi sa položajem Suzane Vasiljević u okruženju predsednika Srbije. To jeste kontakt unutar sistema vlasti, ali ne i potvrda da je Nestorović primljen na najvišem nivou.

Za razliku od Nestorovića, Vulin u Rusiji ima snažno i godinama građeno uporište, tvrdi sagovornik “Vremena”. Ključna veza, prema njegovim rečima, ide preko ljudi iz državne nuklearne korporacije “Rosatom” i preko kontakata u ruskoj Spoljnoj obaveštajnoj službi, SVR.

“To je potpuno paralelna konekcija, koju je Vulin godinama stvarao”, kaže izvor “Vremena”.

Sagovornik dovodi u pitanje i Nestorovićevu tvrdnju da je u ruskoj ambasadi dobio političko odobrenje za sastavljanje predizborne koalicije. “U ambasadi jedino Aleksandar Bocan-Harčenko ima direktan kontakt sa Putinom. A politika se ne vodi iz ambasade, nego iz Kremlja.”

To ne znači da veza sa Moskvom ne postoji. Naprotiv: prema saznanjima “Vremena” ona postoji, ali je posredna i vodi preko mreže koju je izgradio Vulin. Nestorovićeva priča o dozvoli dobijenoj u ambasadi više liči na podizanje sopstvene političke cene nego na veran opis načina na koji se u Rusiji donose odluke.

TREĆE CEPANJE

Put u Moskvu bio je tek početak predizbornog zapleta. Dok je Nestorović bio nedostupan, većina članova Predsedništva usprotivila se predlogu saradnje sa Vulinovim Pokretom socijalista. Kada se predsednik pojavio, održana je skupština pokreta, na kojoj je smenjeno pet članova predsedništva: Borislav Antonijević, Ratko Ristić, Slobodan Ilić, Aleksandar Lukić i Dragan Ivanović.

Bio je to već treći raskol u organizaciji koja se od nastanka održavala manje na programu i stranačkoj strukturi, a više na Nestorovićevoj ličnoj harizmi i zadivljujućoj sposobnosti da opčini veliki broj birača.

Smenjeni funkcioneri tvrde da su izbačeni zato što nisu pristali na predizborni savez sa Vulinom. Nestorović daje suprotnu verziju: kaže da su upravo oni želeli dogovor sa Vulinom i da se iza sukoba kriju novac iz kampanje i pokušaj preuzimanja pokreta.

Spora ima i oko toga ko je o njihovoj smeni odlučivao. Dojučerašnji članovi predsedništva tvrde da su na skupštinu dovedeni ljudi koji ranije nisu učestvovali u radu pokreta, sa zadatkom da izglasaju njihovo isključenje. Ratko Ristić je skup opisao kao “jeftin vašarski kalambur”. Rekao je da su se u salu slile fizionomije koje su građani prethodno viđali u Ćacilendu. Ti njemu potpuno nepoznati ljudi dovedeni su da petoro članova Predsedništva bude isključeno po svaku cenu.

Prema Ristićevim rečima, ono što je nekada bilo “Mi – snaga naroda” pretvoreno je u filijalu Srpske napredne stranke. “Čestitam Aleksandru Vulinu i službama koje su to maestralno uradile”, rekao je Ristić.

Izbačeni članovi ne priznaju odluke skupštine, tvrde da su prekršeni zakon i statut pokreta i najavljuju sudski postupak. Nestorovićeva struja, s druge strane, govori o “raščlanjivanju pet pučista” i tvrdi da je skupština bila legitimna. Pravno će se tek utvrđivati ko je u toj priči pučista, a ko je skupštinsku većinu napravio preko noći. Politički rezultat je već poznat: svi članovi predsedništva koji su se usprotivili odluci predsednika uklonjeni su iz rukovodstva. Uz Nestorovića su, prema saopštenju pokreta, ostali Branko Labus i Ana Ćurčić.

NESTOROVIĆ PRE I POSLE 15. JULA

Slobodan Ilić, jedan od izbačenih članova, rekao je da Nestorović posle 15. jula više nije isti čovek. “On ni ne izgleda tako, ni ne smeje se tako, ni ne priča tako. Ostaje misterija šta se desilo s njim”, kaže Ilić.

Posle Moskve Nestorović je, prema sopstvenim rečima, otišao u Rogašku Slatinu, slovenačko mesto poznato po banjskom lečenju. Nekoliko dana nakon njegove konferencije za novinare pokret je saopštio da je zadržan u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

Nije saopšteno od čega se leči. Pokret je naveo da je njegovo stanje stabilno. Na objavljenim snimcima bio je vidno promenjen, a pre hospitalizacije neko vreme nije komunicirao sa većinom rukovodstva.

ANDREJ REŠAVA PROBLEME

Dok se otvoreno sumnja da je buduću izbornu listu uređivala Moskva, snimak internog sastanka pokreta otkrio je još jednu političku vezu – onu sa porodicom Vučić.

Borislav Antonijević tvrdi da se u Kovnici novca u Topčideru sastao sa Andrejem Vučićem, bratom predsednika Srbije. Prema Antonijevićevoj verziji, na taj razgovor ga je poslao Nestorović jer su aktivisti pokreta imali problema na terenu. Ljudi povezani sa Srpskom naprednom strankom, kako tvrdi, ometali su njihove štandove i uznemiravali članove.

Antonijević kaže da nije pregovarao o ministarstvima i funkcijama. Od Andreja Vučića je, prema njegovim rečima, tražio da prestanu pritisci na aktiviste, da pokret dobije pristup medijima i da mu budu isplaćene zaostale rate novca koji mu pripada. Najvažniji deo njegovog svedočenja dolazi na kraju: posle razgovora problemi na terenu su prestali.

“Profesor Nestorović je smatrao da se treba videti sa Andrejem Vučićem, o tome smo na sastanku i razgovarali i problem je bio rešen”, izjavio je Antonijević.

Nestorovićev pokret naknadno je saopštio da Antonijevića niko nije poslao kod Andreja Vučića i da rukovodstvu nije rekao istinu o tom susretu. Ostaje, međutim, snimljeno Antonijevićevo priznanje da je sastanka bilo.

Tu je i pitanje zbog čega se stranka, koja sebe predstavlja kao opozicionu, u cilju zaštite svojih aktivista, pristupa medijima i isplate državnog novca nije obratila nadležnim institucijama nego predsednikovom bratu.

Još je važnije pitanje kako je Andrej Vučić mogao da reši probleme koji formalno nisu u njegovoj nadležnosti. Ako su aktiviste “Mi – snaga naroda” zaista uznemiravali ljudi povezani sa SNS-om, a uznemiravanje je prestalo posle razgovora u Kovnici novca, Antonijevićevo svedočenje posredno pokazuje gde se nalazi komandni lanac koji formalno ne postoji, ali se vrlo jasno vidi na ulicama. Za razliku od Nestorovićevih političkih fatamorgana, taj nevidljivi centar moći ostavlja sasvim opipljive tragove.

foto: tanjug

VULINOVA MREŽA BEZ VULINA NA LISTI

Dok se u “Mi – snaga naroda” vodila borba oko mogućeg saveza sa njegovom strankom, Aleksandar Vulin nije se javno osvrtao ni na Nestorovića ni na tvrdnje da je Moskva tražila okupljanje svih proruskih snaga. Da bi dokazao da nije nestao kao Nestorović, Vulin se ukazao na Instagramu.

Zatražio je da se utvrdi ko je prištinskim organima dostavio imena i kućne adrese srpskih policajaca koji su učestvovali u akciji u Račku 1999. godine. Takve ljude unapred je označio kao izdajnike, ali nije ponudio dokaze ko je podatke dostavio niti da li su oni uopšte potekli iz institucija Srbije.

Vulin je nekadašnji direktor Bije, ministar policije i odbrane, lider stranke koja je godinama deo Vučićeve vlasti i političar sa posebno razvijenim vezama u Moskvi. Odlikovali su ga i Vladimir Putin i direktor ruske Federalne službe bezbednosti Aleksandar Bortnikov. Sjedinjene Države su ga 2023. stavile na spisak osoba pod sankcijama, između ostalog zbog podrške ruskim aktivnostima u regionu.

Njegov Pokret socijalista ipak neće biti deo Nestorovićeve koalicije. Stranka je saopštila da ne želi da bude razlog za raskol u “Mi – snaga naroda”, ni za narušavanje Nestorovićevog zdravlja. Formalno odsustvo Vulina sa liste, međutim, ne briše trag njegovih veza: izvor “Vremena” upravo njegovim lobistima pripisuje Nestorovićev ulazak u moskovske političke krugove.

KOALICIJA POTPUNO NA STRANI RUSA

Umesto sa Vulinom, “Mi – snaga naroda” na izbore izlazi sa Narodnom strankom Vladimira Gajića i dve manjinske ruske stranke. Time ruski pravac koalicije nije ublažen, već je postao javno deklarisana politika.

Gajić je potvrdio da Nestorović ima “jako dobre kontakte u Rusiji” i da se na njih oslanja radi “savetodavno-političke podrške”. Pokušao je da ublaži Nestorovićevu formulaciju tvrdnjom da reč “zahtev” možda nije adekvatna, ali je političko opredeljenje koalicije izrekao bez ikakve ograde.

“Mi smo koalicija koja je potpuno na strani Rusa u ovom ratu, mi smo evroskeptici i mi smo za mnogo jaču saradnju sa Briksom nego što je to danas”, rekao je Gajić.

Zatim je dodao da se Rusija, za razliku od zapadnih zemalja, ne meša u unutrašnji politički život drugih država i da “Rusija uvek radi sa državom”. Teško je, međutim, pomiriti tu tvrdnju sa Nestorovićevim javnim svedočenjem da je od ljudi iz Ruske Federacije dobio zahtev kako da okuplja stranke u Srbiji, a potom u ruskoj ambasadi proveravao sa kim sme da izađe na izbore.

Gajićeva izjava uklanja dilemu da li je rusofilstvo samo identitetska dekoracija liste. Koalicija se svrstala uz jednu stranu u ratu i najavila udaljavanje od Evropske unije ka Briksu. Nestorovićeve veze, koliko god bile preuveličane, daju joj političku legitimaciju, a Narodna stranka formalnog partnera.

Ipak ne s Nestorovićem

Saga iznenadnih obrta dobila je i novu dimenziju. Samo dva dana pošto je najavila koaliciju Narodna stranka Vladimira Gajića saopštila je da neće izaći na parlamentarne izbore u koaliciji sa pokretom “Mi snaga naroda”. Iz Narodne stranke kao razlog za odustajanje od koalicije navode “ozbiljne zdravstvene probleme” Nestorovića, za kojeg kažu da je trenutno sprečen da donosi odluke, ali i unutrašnje sukobe koji već danima potresaju njegov pokret. Narodna stranka najavila je da će samostalno izaći na izbore.

GLASOVI SA MARSA

Potcenjivanje Branimira Nestorovića već se jednom pokazalo kao ozbiljna politička greška. Na parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine lista “Mi – glas iz naroda” osvojila je 178.830 glasova, odnosno 4,82 odsto, i dobila 13 poslaničkih mandata.

Nestorović je taj rezultat ostvario bez razvijene stranačke infrastrukture i klasične kampanje. Godinama je, međutim, gradio publiku na televizijama, Jutjubu i društvenim mrežama.

Govorio je da plave oči potiču od vanzemaljaca sa Marsa, relativizovao naučna saznanja tokom pandemije, pričao o Teslinom zraku smrti, prolascima kroz vreme i drugim teorijama zavere. Za njega je postavljanje 5G mreže bilo “najveći eksperiment čovečanstva”.

Ipak, bilo bi pogrešno njegov rezultat objasniti samo lakovernošću publike. Nestorović je uspešno spojio autoritet lekarske titule sa neposrednošću zabavljača i retorikom čoveka koji navodno otkriva ono što svi drugi kriju. Na televizijama je stekao prepoznatljivost, dok je na Jutjubu i Fejsbuku izgradio zajednicu kojoj je nudio mešavinu medicine, geopolitike, antizapadnjaštva, paranormalnog i teorija zavere.

Ivana Jakšić, docentkinja na FPN, ranije je za “Vreme” objasnila da Nestorović kod publike spaja utisak stručnosti, zasnovan na lekarskoj karijeri, sa toplinom i neposrednošću. Profesor FPN Dušan Spasojević ocenio je da je on deo establišmenta sa pristupom medijima, ali se predstavlja kao alternativa i okuplja nezadovoljne birače privučene antiglobalizmom i pričama o skrivenim centrima moći. Pokret je potpuno personalizovan: ljudi nisu glasali za rukovodstvo, već za Nestorovića, pa ga prethodni raskoli nisu bitnije oštetili.

TREĆI PUT OKO CENZUSA

Prema istraživanju agencije Faktor plus, bliske vlastima, Nestorovićev pokret ima oko 2,9 odsto podrške. Prema julskom istraživanju Nove srpske političke misli, mogao je da računa na oko 3,8 odsto.

To ga postavlja tačno oko izbornog cenzusa – dovoljno blizu da ponovo postane parlamentarni faktor, posebno ukoliko dobije logistiku, medijski prostor ili neku drugu vrstu političke pomoći. Koalicija sa Narodnom strankom i dve manjinske ruske partije trebalo bi da proširi organizacionu mrežu i učvrsti njegovu ponudu među izrazito proruskim biračima.

Otvorena saradnja sa Vulinom mogla je da mu odnese deo birača jer deo privlačnosti njegovog pokreta počiva na tvrdnji da nije deo vlasti. Sada je dobio politički povoljniju konstrukciju: Vulina nema na listi, ali je pravac koji je zagovarao sačuvan, veze koje je gradio ostaju korisne, a koalicija se otvoreno deklariše kao ruska strana u srpskoj izbornoj kampanji.

TAS KOJI NIJE PREVAGNUO PROTIV VLASTI

Na beogradskim izborima u decembru 2023. Nestorovićeva lista osvojila je šest mandata i postala tas na vagi: SNS-u i SPS-u nedostajala su dva odbornika za većinu, dok je opozicija dobila realnu priliku da ugrozi vlast naprednjaka u glavnom gradu.

Nestorović je poručio da neće podržati nikoga i zatražio nove izbore, mada je pominjao i mogućnost manjinske podrške SNS-u i SPS-u za “konkretne predloge”. Govorio je o šestocifrenim ponudama njegovim odbornicima, dok je Aleksandar Pavić priznao da neke od njih uopšte ne poznaje i da su na listu došli “po preporuci”.

Formalno, Nestorović nije prešao na stranu SNS-a. Praktično, odbijanjem da podrži opoziciju sprečio je promenu vlasti i naprednjacima omogućio novu priliku. Izbori su ponovljeni u junu 2024, opozicija je izašla podeljena, a lista oko SNS-a osvojila je 64 mandata. Pokret “Mi – snaga naroda” dobio je 59.805 glasova, 8,15 odsto i deset odbornika.

Isti pokret sada ponovo nastupa kao opozicija. Nestorović govori o zadatku iz Moskve; izvor “Vremena” kaže da su mu tamošnja vrata otvorili Vulinovi lobisti; njegov doskorašnji zamenik priznaje da je kod Andreja Vučića išao da rešava probleme na terenu, a Vladimir Gajić koaliciju otvoreno svrstava na stranu Rusije u ratu.

Obrazac je jasan: politička legitimacija traži se u Rusiji, praktični problemi rešavaju kod predsednikovog brata, a presudni potezi ne ugrožavaju vlast Aleksandra Vučića. Za prelazak cenzusa to ne mora biti prepreka. U zemlji u kojoj je teorija zavere postala deo zvanične politike, ponuda ostaje jednostavna: malo Rusije, malo vanzemaljaca, mnogo skrivenih istina i vlast koja od svega toga gotovo uvek ima koristi.