Problem koji stoji nad glavom NIS-a već skoro pola godine počeo je da škodi kompaniji koja je objavila da je u prvih šest meseci imala najlošiji finansijski rezultat, odnosno neto gubitak od 3,6 milijardi dinara, što je najlošije poslovanje još od pandemijske 2020. godine. Inostrane avio kompanije prekinule su da od NIS-a kupuju gorivo na beogradskom aerodromu, piše Vlada Živanović za Novu ekonomiju.
Veliki sistemi poput OMV-a i MOL-a takođe su prekinuli otkup prerađenih naftnih derivata iz rafinerija NIS-a i započeli da ih uvoze iz Mađarske, Rumunije i Hrvatske.
Ekonomisti sa kojima je Nova ekonomija razgovarala smatraju da je posledica objave da NIS prodaje svoju imovinu u Bugarskoj rezultat pritiska zapadnih država na vlasti te zemlje da „isteraju“ ruski energetski kapital iz svog dvorišta.
NIS postao reputacioni rizik
Ekonomista Milan Kovačević smatra da će Srbija na kraju popustiti pod zapadnim pritiskom i morati da pronađe način da neutralizuje ruski kapital u NIS-u.
„NIS se jako proširio u okruženju gde ima svoje ćerke firme i pitanje je šta će sada biti s tim. Evo, u Bugarskoj prodaju imovinu što je verovatno posledica pritiska SAD i Evropske unije na Vladu Bugarske. Verovatno ćemo i mi uskoro morati da i sami sledimo politiku Evropske unije prema Rusiji. Kada se to desi, onda će očigledno i ovaj problem biti rešen na neki način. Ovo odlaganje sankcija daje još prostora, ali ako ga ne bude više onda ćemo konačno videti da li predsednik Srbije zaista želi da istinski ima dobre odnose sa Rusijom ili će možda i on prihvatiti neke vrste sankcija. Slično je bilo oko Kosova. U početku je bilo veliki problem, ali kad je Vučić sve to posvršavao, kada praktično više ne možemo ni primirisati Kosovu, onda se više o tome ni ne priča, niti ima problema“, objašnjava Kovačević za Novu ekonomiju.
Napominje da je greška napravljena pre više od 15 godina kada smo naftnu industriju dali u ruke drugoj zemlji po jeftinoj ceni.
„Mi smo grešku napravili kada smo jeftino prodali NIS strancima. Mislili smo da će blagodet da nam donese Južni tok zbog koga smo NIS dali ruskoj strani ispod cene, ali to je bila greška koja se sada ne da lako popraviti. U jednoj proceni sam i ja učestvovao i bilo je jasno da se NIS daje prejeftino. Sada je jedna mogućnost da prihvatimo neke sankcije prema Rusiji, i to može doneti delimični povraćaj na staro. Prihvatili bi Amerikanci i Evropa neka odstupanja prema Rusima u vidu poslovanja NIS-a, kao što i Mađarima dozvoljavaju određena odstupanja u vezi sa trgovinom energenata s Rusijom. Druga stvar je da ako ostanemo čvrsto pri ovome sada, onda možemo dobiti sankcije koje mogu znatno uticati na još lošije poslovanje kompanije. Treba imati na umu da mi neke sankcije Amerike već imamo i da one veoma otežavaju poslovanje NIS-a“, dodaje Kovačević.
Kako ističe, zabluda je državnog vrha da će nam velike sile tek tako izaći u susret kada je u pitanju poslovanje NIS-a.
„Kod nas je problem što predsednik održavajući veze s većim silama misli da na osnovu ličnog prijateljstva nešto može da postigne, ali to nema veze. Problem je što neko misli da mi možemo postati deo Kine na principu: dva režima – jedna zemlja. Velika je glupost što očekujemo da mi možemo biti izuzetak. Isto je i u situaciji sa NIS-om. Država za sada samo gleda kako se NIS urušava, a nešto će morati da se preduzme u narednom periodu ako misli da to zaustavi“, zaključuje Kovačević.
Državna strategija: Hajde da molimo Amerikance
Ekonomista i profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević tvrdi da je „problematično što NIS-u „stoji mač nad glavom, te svaki mesec mora da se osvrće da li će stupiti na snagu američke sankcije“.
„Ne znam koliko će dugo NIS moći da posluje pod ovakvim okolnostima i ovakvim pritiskom. Bilo je za očekivati da će posledice postojati. Ja sam saznao i da imaju problema i sa određenim bankama u regionu. Kompanije koje sarađuju sa NIS-om, naročito u Rumuniji i Bugarskoj, sada imaju određeni reputacioni rizik da dalje posluju sa njima. To što sankcije nisu potpuno stupile i što se odlažu, što je stvar trenutka, dugoročni je rizik. NIS je kompanija koja je završila veliki deo investicionih ciklusa u prethodnom periodu, ima podršku države u svakom pogledu i drži značajan deo tržišta. Faktički ovo tržište i dalje zavisi od njih. Posledice u slučaju sankcija možda ne bi bile katastrofalne, ali bi svakako bile velike“, objašnjava Radosavljević.
On smatra da je očigledno da Rusi neće prodati NIS, ali da treba raditi na modelima mogućeg „prijateljskog preuzimanja“.
„Dušan Bajatović (direktor Srbijagasa) rekao je pre neki dan da Rusi nisu zainteresovani da prodaju NIS. I to je jasno. Njima to finansijski ne znači ništa, a politički im znači mnogo. Rusi usred rata gube milijarde i milijarde, a ne znači im praktično ništa da li će još koju da izgube na slučaju NIS-a u Srbiji. Strategija „hajde da molimo Amerikance za odlaganje sankcija“ za sada radi, ali pitanje je dokle će raditi. Rusi su, znači, rekli da neće da prodaju NIS i ta mogućnost je znači otpala. Tom temom se više ne treba baviti. Međutim, imamo i dalje dve mogućnosti. Jedna je da se u slučaju sankcija dogovori prijateljsko preuzimanje i privremeno upravljanje kompanijom od strane države Srbije. Postoji mnoštvo slučajeva u Evropi gde je infrastruktura Gasproma preuzeta od strane država na upravljanje, kao što su na primer Gaspromova skladišta u Nemačkoj. Imamo i primere gde su zapadne kompanije, poput Renoa, dale svoje fabrike na upravljanje Rusima uz mogućnost da se sve vrati na staro kada se završi rat. Mislim da je to u ovom trenutku najbolje rešenje za obe strane, ali ako ne bi bilo izvodljivo onda država svakako ne bi smela da dozvoli da jedno takvo strateško preduzeće propadne, ode u stečaj ili šta god“, dodaje Radosavljević.
Kako napominje, drugo rešenje u vidu „neprijateljskog preuzimanja“ bilo bi loše, ali jedino moguće u slučaju da država iscrpi sve ostale mogućnosti.
„Druga opcija bi podrazumevala da država posebnim zakonom ili aktom preuzme upravljanje nad kompanijom i da ubedi američku stranu da je to istinito, da Rusi više ne upravljaju, kako bi sankcije bile ukinute. Imali smo slične situacije tokom kovida gde je država u sijaset situacija preuzimala upravljanja u raznim stvarima u koje se nije mešala do tada. Ovo bi bila vanredna situacija tog nivoa jer bi bilo katastrofalno ako bi država gledala kako joj propada strateška kompanija. Mnoga tržišta u potpunosti zavise od NIS-a, poput poljoprivrede ili Petrohemije. Postoje sektori koji bi bili potpuno ugroženi u slučaju nastupanja sankcija. Na jesen će biti ponovo radovi u poljoprivredi, pa je tada tražnja za naftom povećana. Mogu samo da zamislim šta bi tada radile neke velike kompanije, poput na primer Delta agrara, i siguran sam da ne bi sedele skrštenih ruku već bi tražile od države da hitno reši takvu situaciju“, smatra Radosavljević.
Ima li država uopšte Plan B?
Radosavljević zaključuje da nije dobro što država još uvek nije izašla u javnost sa takozvanim Planom B, odnosno šta će učiniti ako sankcije ipak stupe na snagu.
„Bilo bi dobro da država već sada podigne svest, da se zna šta će tačno da uradi, da postoji plan u slučaju uvođenja sankcija i da ga iznese. Bilo je više nego dovoljno vremena da se razrade svi scenariji i pripremi čak i za najgori, a to je uvođenje sankcija NIS-u. Nije dobro ni za privredu da postoji utisak da država ustvari nema plan za dan posle. Meni se čini da sa svakim odlaganjem jesmo sve dalje od sankcija, ali to je samo moj lični utisak. Država mora biti spremna za svaki scenario“, kaže Radosavljević.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
