Nova ekonomija: Loša prognoza Svetske banke za Srbiju

U 2026. godini Srbiju očekuje umeren privredni rast od 2,7 odsto, što predstavlja reviziju naniže usled stalnih eksternih izazova, dok će inflacija, podstaknuta cenama energenata na međunarodnom tržištu, verovatno zabeležiti privremeni skok na oko šest procenata do kraja godine, prema poslednjim projekcijama Svetske banke (SB), piše Aleksandra Nenadović za Novu ekonomiju.

BDP i privredni rast: Uticaj globalne neizvesnosti

Privreda Srbije deli sudbinu regiona koji se suočava sa usporavanjem rasta, navode ekonomisti SB. Iako je Srbija pokazala otpornost, projekcije rasta za 2026. godinu su korigovane na 2,7 odsto zbog manjih privatnih investicija i slabijeg izvoza. Ključni faktori koji koče brži napredak su sukobi na Bliskom istoku i ekonomska situacija u Evropskoj uniji, koja je glavni trgovinski partner Srbije. Unutar zemlje, poljoprivreda ostaje sektor visokog rizika zbog klimatskih promena, dok automobilska industrija, predvođena fabrikom Stellantis u Kragujevcu, predstavlja jednu od svetlijih tačaka u industrijskoj proizvodnji.

„Usporen rast u evrozoni, naročito u zemljama poput Nemačke, Italije i Francuske, direktno pogađa Srbiju kroz smanjenu tražnju za izvozom i manje prilive investicija. Poseban problem je što su domaće privatne investicije već dugi niz godina značajno niže u poređenju sa zemljama regiona i Istočne Evrope, što dodatno naglašava zavisnost Srbije od stranog kapitala za brži privredni rast„, rekao je makroekonomista za Srbiju u Svetskoj banci Lazar Šestović na predstavljanju najnovijih projekcija SB.

Inflacija: Energetski pritisci i administrativne mere

Nakon perioda visoke inflacije u 2023. godini, administrativne mere ograničenja marži u maloprodaji dovele su do privremenog pada inflacije na nivo od 2,5 do tri odsto početkom 2026. godine. Međutim, stručnjaci upozoravaju da će inflacija do kraja 2026. godine ponovo porasti na malo više od šest procenata. Glavni izvor ovog pritiska su cene nafte i derivata, kao i uvozna energija, što direktno utiče na domaće cene i troškove proizvodnje.

„Glavni rizici za inflaciju u Srbiji u 2026. godini su cene energenata na međunarodnom tržištu. Ovo je identifikovano kao primarni faktor rizika, jer energenti (gorivo, struja i gas) trenutno čine oko dve trećine ukupne inflacije u zemlji. Svako povećanje cena nafte direktno se i brzo reflektuje na domaće tržište i inflaciju. Projekcije se zasnivaju na pretpostavci da će prosečna cena nafte biti oko 90 dolara po barelu, ali su tržišta izuzetno nestabilna i podložna naglim promenama“, navodi Šestović.

Kako je rekao, Srbija ima značajno učešće poljoprivrede u ekonomiji, a loše sezone uzrokovane sušama ili nepogodama redovno guraju cene hrane na gore. Često se dešava da se prinosi ne poklope sa prosečnim očekivanjima, što primorava zemlju na veći uvoz i negativno utiče na trgovinski balans. Prema mišljenju Šestovića, velika preduzeća poput EPS-a i NIS-a su se u prošlosti pokazala veoma osetljivim na energetske krize, pa rizici po inflaciju uključuju njihovu sposobnost da nabave energente po stabilnim cenama i potencijalni uticaj njihove cenovne politike na ukupnu domaću inflaciju.

Fiskalna stabilnost kao oslonac

Srbija je tradicionalno imala visok priliv stranih direktnih investicija (SDI), često iznad pet ili šest odsto BDP-a, navodi Šestović. Međutim, u 2025. i početkom 2026. zabeležen je značajan pad SDI, što je otežalo finansiranje deficita tekućih transakcija. Zbog manjeg priliva stranog kapitala, država je morala više da se zadužuje u inostranstvu, što utiče na spoljni dug, iako devizne rezerve i dalje ostaju na rekordno visokom nivou. Dodatni izazov predstavlja niska stopa domaćih privatnih investicija, koja je godinama ispod proseka regiona.

Uprkos krizama, fiskalna situacija u Srbiji ostaje relativno stabilna. Deficit budžeta u 2025. godini bio je manji od očekivanog (2,4 odsto BDP-a), a javni dug je pao na ispod 44 odsto BDP-a početkom 2026. godine, kažu ekonomisti SB. Ipak, nastavak sukoba na Bliskom istoku i potreba za uvozom skupih energenata ostaju glavni rizici koji bi mogli da opterete budžet u narednom periodu.

Tržište rada i zaposlenost

Nakon niza uspešnih godina, trend rasta zaposlenosti je prekinut, a stopa nezaposlenosti je počela blago da raste od kraja 2025. godine, kaže Šestović. Poseban problem predstavlja starenje stanovništva, jer se očekuje da će Srbija uskoro postati „super-staro“ društvo sa preko 20 odsto populacije starije od 65 godina.

Izveštaj SB naglašava da Srbija ima ogroman „neiskorišćeni ljudski potencijal“, naročito među ženama i mladima. Ukoliko bi se sprovele reforme koje bi olakšale njihov ulazak na tržište rada — poput boljeg pristupa nezi dece i smanjenja poreskog opterećenja za niske plate — to bi moglo značajno da ubrza godišnji rast BDP-a.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!